Отаџбина

ПО.ШТИЧКЕ СТРЛНКЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

133

Један швајцарски државник причаше нам једног дана, да је имао за друга у народном већу једног КесИп^ уоп 8сћ\уу1;2 и једног ЛУш; уоп Ш1;еглуа1сЈ, који припадају чувеним породицама из њихових кантона. Ја мислим, говораше нам он , да треба тражити начина за подржавање ових старих породица , на челу послова у демократским кантонима с разлога, што су дужности, које они врше, врло слабо плаћене. Народ презире оне, које плаћа, а почаствује и уважава, који га служе тако рећи бесплатно. У примитивним кантонима први чиновиик, магистратор, бира се само на годину дана, но може бити и понова изабран , а прима јадну плату (1хаИ;етеп1; с1ег18оћ'е). Да би се примио ових дужности, мора бити до извесног степена богат , јер то је заиста пожртвовање, поклањајући јавним пословима своје време и своје искуство. Народ то осећа добро и награђује и њега и његову породицу признањем, које му осведочава. У своме делу о «Развитку енглеског устава" г. Ргеетап задржавао се нарочито при овом традиционалном претпостављању народном да именује за дужности, које се обављају изборима, чланове њихове старе аристокрације, којој рођење не даје више никаквих законитих привилегија. Избор чланова из старих патриција за дужности првог магистратора , који је био понављан из године у годину од т. зв. РапЉ^етешсЈе , може само имати за резултат, да произведе међу старим породицама кантона број људи са свим способних за вршење највећих дужности у земљи. „Сваки члан једне од ових породица, примећује г. Ргеетап, знађаше да би га, ако би био достојан да врши једну часну дужност у својој бемљи, са претпостављањем изабрали у свакој другој ; но, он знађаше врло добро, да га ,ако се не покаже достојан части, која му се указује, не би изабрали или га на крају његове године вршења дужности не би више понова изабрали. Један подобан човек имађаше много више мотива,