Отаџбина

РАВАНИЦА

203

71. У срце се Српства нож раздора заби; Од царске се твоје стеге удаљује Војевода многи, и земље ти граби ; Свак на своју руку жели да краљује ; Тијем се јединство царства српског слаби, На те одговорност велика сваљује; Свак би хтио бити у држави први, Коријен Србијин подгризају црви. 72. Тај раздор гледајућ' душа моја свиште. Цар је само први. Наш бољитак јавни Од свију и сваког послух цару иште. Што том смеће нека са земљом се сравни, Одметници царства нек се мачем ниште, По примјеру који даде Душан славни. Цар у том не смнје показати млакост. Слоге има само гдје влада Једнакост. 73. И Браство и Равност бијаху у цвату У хришћанах првих; вријеме их стрло. Првосвештеници, за голему плату, Хришћанску су Равност оштетили врло. Свакзна, ко год данас крст носи о врату, Да је Христа Спаса изустило грло : Међу људма Равност ! Изгледи су тавни За Српство, док Срби не постану равни. 74. То ће ићи тешко, ал сијати сјеме Хришћанске Равности ваља јоште сада. Дижи под облаке цркви твојој шљеме, Нека на њу сунца први зрачак пада, Нек се моли Богу у њој твоје племе, Ал не заборави што ћу рећи сада : Храм је знак спољашњи. мјесто само зборно, Гдје се чује слово божје животворно.