Отаџбина

БОГИШИЋЕВЕ ЗБИРКЕ

21

от наше стране ннсмо дирали у Турке ни у ннову сграну. А иритом вовска грашгчна и наша свака на своем опред4леном м'ћсту у шарамповнма сганла, као што и сад стои. Хотл е мирг ставл4н за време, запов^ст е давата блкжним селам и лгодма да се чуваго добро да ближнн Турком имашн свон оставе и за лећа сви бежу и сћде. Тако мирг и стано, ни една страна до данас другу ние дирала. Но ономадне ударе Турци из Сокола, што се нитко ние надао, отерали мала и иоробили живине, тако учинили преко уговора и запов^сти. Онога пута послао сам да виде за пгго, и за све док ми абер доће, нвићм вам; а при том воиску да се купи запов^дио сам. Ономад вам е нвл^но да су Турцн излазили и стоку отерали, а другии дан и у живину дирнули и поробили неколико; за све ћк вам бол4 лвити. — У писму овом лосл-ћдн1м разум^о сам како сте отбили кое шта дуга. Тако вам опетт. лвллм, Господо и Браћо мон, вн нисге признали мога трошка, него оно е све дуг оностранскш и овдашнш гцо ме и данас тера, и како она сума на вама остаде, оно 6 све дуг, и л не имам чим да исплатим, оно е дуг и данас, а вн отбгате за. друге ствари и аилуке, & не могу дугом аилуке плаћати. Да сте мои трошак, цо е башка, признали, нека бн наипосле и то бнло, ама, браћо, ту мога собственога трошка наре едне неима но све дуг вилаетскш. Зиаите иодистину, браћо, да л неимам с чим ни живити ни конн потковати, 10ш внше толикли дуг на мом врату стои; за то, молим вас, уразумите се еданпут за то и от онн Лнку што сте дали подаите Г. Марку, Бог ме л му неимам от куд наре дати, макар ме сго пута на суд и ту потерао. Уразумите еданпут, што се неима, ер откуд да ииам! Подаите вн то, & нећк» кабулити оно нипошто; от оног отбите молим вас. И сотнм есам У Вал4ву 21. ®ебр. 1809.

Слуга понизннВ Јаков Ненадович.