Отаџбина

290

ЛЛВОРИКЕ ЛИСТАК

старијим Чубром и с Његушем ; са старци с Милованом и са Јоакимом ; с омладином с Бранком и са Богобојвм; с побратимом Ђорђем у (< Бршљану }) , и с осталом дружином доличном у вечитом збору бесмртника наших? јеси-ли им, соко.1,пером шпиче (С Србина, и његове иоезије п , јеси-ли им испоручио „Наше јадв» и невоље : да смо свеудиљ сиици неслоге косовске — тешко нама, књизи нашој и просвети, лепим снима у заносном наду: да ће и нама срећа пропевати ?! казуј, бане, по истини, „да смо јадни и жалосии. Заборависмо, реци « четир она. слова. светосавска" и лбп наук, нгго нам слова кажу ; раздором, неслогом себи гроб копамо салш, разбраћени кб крвници какви— мален народ, шака људи а свак на своју навили, свак на своју води и заводи !

Аман, аман стан'те мало, да се приберемо иу јаду своме разберемо. Преврнимо-те други лист .. Теком текните за миом за часак у царство вечне слоге и мира «где с не знају краљеви, не иознају цареви, не ниште се иотребни, не поносе богати м — нотеците са мном на вечито покојиште мртвих, на гробље тужно. Глете гроб до гроба, дворе мртве и студеие ; у дворима огледала страшна : шта је човек овог света. . Из гроба, из сваког као да чујеш, мртва глава али ироговара : земља си, човече, самртниче —- у земл^у ћеш лећи ко и ми, иструхнути и тајати до суђена данка ! Земља мајка, земља црна све нас ггрима без разликч у хладна недра своја : шаку ираха и пепела на послетку груду земље — земља. земљу .'... Ама није човек цигло честица земље , зрнце гграха у васељеии. По облику творца свог, у њему дарак је духа божјег. Човек створи, кратка века свог, дела, дуговечна, која му помен чувају и по самрти — за углед нараштајима потоњим: за ноступак у напред виделом из мрака