Отаџбина

БОГИШИЋЕВЕ ЗБИРКЕ

27

Ова дав ми право да могу у отечеству, докле ми судба опред$лила буде, мирно живити чекагоћи обхце жреб1е. Да не желим никому в тлгоств бнти доказуем сотнм, что никакова достоинетва нити награждешк от вас ицем. ПризиателностБ ваша за мое заслуге нека ме награди свободом, и отпустителннм писмом, да могу у СербШ гд% мЂсто изберем живити, и старати се о васпитанш мое д4це, кол не само мени, но и отечеству на службу, и ползу по желанш моему должни су бнти; и послове, кои се обцега усгроиства — от чега благополуч1е происходи — тичу, оставллм управителђм от вас самнх за таково опред!леннм, нека се стара» без никакова моега у том мешанм. Вог и помазаник н г 1гов Александер, кои су нас довели у средину благополучјл, и иоказали пут спасен1п, тврдо надам се даће нас и на верх таковог поставити и совргаено спасти. А потожки наши даваће у олтару безсмрип пред солнцу подобно м»1ЦОМ истином истину заслужену славу само заслуженнма, кого овди из пристраспп и незнанства без раз.шке свакому дам. СкорМгае р1гаен1е ожидаваићи с отМ&нНм внсокопочиташем пребивам. У Београду В-го ®евруар1н 1811. года. Внсокосланаго Правитедства '(М. П.) ПокорнМппи слуга Миленко Стоикович.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)