Отаџбина

310

КУТР5МИСОВА СВАДБА

слећи да су Бог зна шта? За што бајаги — вели мој отац — да оне, које много више вреде од њих, које имају и духа и леноте, заостану иза њих. За што да оне, које имају правих европских манира и васпитања, буду испод њих? Сваки — вели отац мој — треба да зна шта је, и да чува своје достојанство, и ја не треба — вели отац мој — да пођем за кројача. Отровилис: Живео твој језик. Антуса; Господине ваш је слуга много безобразан. Кутрулис ( Стровилису): Језик за зубе, умукао да Бог да (Антуси): Ви дакле желите да напустим занат који ми је давао сваки дан мој насушти хлеб, који ме је храиио, облачио, који ми је прибавио и поштовања и богатства? Тешко ће ми пасти овај растанак , али када сам вам све жртвовао, нека иде и мој занат на жртву. Волео сам га, али нек иде с милим Богом. Променићу занат ко што људи мењају кошул>у. Који други занат хоћеш ? Заповеди шта да постанем ? Да ли хлебар или бакалин , да ли мрнар или чобанин, или бојаџија, или ципелар, или казанџија, или угљар, или крпач чиновничких ципела? Заповеди па ћу се одмах претворити у оно што желиш. Антуса; 0 господине. колико се ниско спушта ваша уобразиља, како се ваља по благу! Пустите је да се попне мало више. Ако и не полети боље од неких Пигаса које познајем , сигурно ће се винути више свега тога. Нађите што племеиитије. Кутрулис: Да постанем пеливан? Антуса: Чувајте се да не паднете с ужета. Кутрулис: Или одговорни уредник ? Антуса: Ако нарочито волете хладовину у хапсу. Кутрулис: Е па онда бирајте ви у место мене. Реците шта хоћете да постанем ? Антуса: Министар. Опирос: Шта? Министар?! Кутрулис: Како ? Министар ? Антуса: Да, Министар. Да вам случајно не изгледам да не бих могла поднети за Министарку ?