Отаџбина

316

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

Завршна стро®а ^лтбод). Иглу твоју инвалидску спустио си у игленицу а па обешеном риФу ухватила се паучина. Узми онет иглу твоју да њоме сашијеш поценане дроњке народне хаљине. А са истим риФом подједнако дамериш свакоме о многослављени! Кутрулис; Стровилисе, што си ми искупио ове овде што се деру? Зар је сада Мај месец ')? Хтео би да знам који су то ? Отровилис: То су утецаји. Кутрулис; Утецаји ? Чудновато! А ја сам мислио да су то беспосличари што хватају муве. Отровилис: По кадшто се то двоје слаже. Ови штО их овде видиш, они су свемогућни, они граде, они кваре министре, то су чобани јавнога мњења, то су оличени политички утецаји. Кутрулис : Госпође и господо, ви што дижете и обарате Министре, клањам вам се по три по четири пута и молим вас да ме саслушате са благовољењем. Из далека беше продро мирис министарскога колача до у мојв ноздрве; њушкајући и миришући, нађох да тесто мора. бити врло укусно, и вода ми пође на уста, која се отворише за овакав монолог: «Када су толики гусани и сомови понели тророги шешир, и још ће га носити, шта би шкодило да и ја пробам? Ако ми буде сувише велики, држаћу га обема рукама". Рекох и глава ми букну од ужасног свраба и жеље за тророгим шеширом. Моје груди, напуњене министроманијским огњем, претворише у се у прави полигички вулкан. Вама прибегавам. Угасите ми ову страст, дајте ми тророги шешир и два три, ако хоћете и четири Министарства. X 0 Р Свачија уста нека славе овог Атланта министарскога света. Славољубива свраб упалила је његово племенито ') Подразумева се а када се магарци највише деру 8 .