Отаџбина

ПИСМО ИЗ ЛОНДОНА од ЧЕД. МИЈАТОВИТ\А. Почетком Јуда 1 892. Ко хоће да види Лондон у пуној слави његовоЈ треба да га походи у месецу Јуну. Тада се и небо његово у истинп заплави; тада су паркови његови у најлепшем смарагд-зеленилу; тада су улице његове и прозори и балкоии његових палата у Вест-Енду пуни цвећа; тада у његовоме Хајд-парку идеалне амазонке, најлепше жене вилинскога стаса на најлепшим коњима вилинске брзине, по жутом песку галопом лете кроз Азалије и Рододендроне у пуноме цвету. Све што лепе вешгине и лепа књижевност, духовне и државне каријере, имају знаменитога и чувенога, све што «плава крв" најпоноситијег племства на свету има најлепшега и најелегантнијега, све што колосално богатство има најбогатијега и најсјајнијега. све се то у Мају и Јуну , а нарочито у Јулу, стиче на оно неколико квадратних киломегара што се зове лондонски Вест-Енд. Што има виртуоза у свирању и у певању и у драмској вештини ма где у свету , то тада у Лондон дође. Овде је Нати, овде је Сара Вернхард, овде и Пољак Падеревски и Шпањолац Сарасат и Мацар Тивадор Иашец. Није ни чудо, јер се једној певачици каква је Пати плаћа за певање неколико песама само за једно вече: двадесет и иет хиљада динара! А то опет није чудо кад узмете да у Вест-Енду има домаћица (рекао бих распикућница али се не опажа да посрћу) које кад дају ручак или имају „пријем« или (( играику" у кући , само на декорације својих салона цвећем, плате — двадесет и пет хиљада динара! Р1ије ни то чудо , кад господи из Вест-Енда није тешко да плате за једнога коња по 250.000 до 500.000 динара. Ако не верујете погледајте по лон-