Отаџбина

676

О М 0 д и

искићени су скупим свиленим цвећем, ружама, пупољцима, каранФилом, љубичицом, божуром На некима се из далека црвени турчинак или се жути иванско цвеће, ђурђевак, на некоме се цвету може видети по која пчела ос, лептир или друга која бубица. Други се опет ките класовима разних жита и траве, између којих се често црвени по која вишња, трешња. јагода и т. д. Неки се опет ките крилима, главама и перјем разних тица, па и највеће тице на свету нојеви у Азији и Африци немају мира, него им се она најлепша и највећа пера чупају и преко бела света доносе се у нашу драгу домовину. Питање је шта стаје једно лепо и велико перо нојево, а шта ли пак стаје једаи шешир искићен овим скупоценим перЈем? Неки су шешири толико претрпани, да се управо и не зна од чега су , да ли од сламе, чипака, цвећа, или сомота ? У последње време могао се видети и по који егземплар од металних жица, које су обнизане неким ђинђувама , па од тога испреплетан шешир баш као мрежа за рибе. Овакви оу шешири не само непрактични већ и шкодљиви глави, а особито лети. За кићење шешира употребљују се још сомотске и свилене пантљике па и оне су папрене. У средЊу руку метар стаје динар и по. Без три до четири метра нема ништа. Оваким тако званим (( аФпуцима ) ' старају се страни трговци, да што више продаду своје труле робе и то оне, које код њих никакве ирође немају, али која се код наших женскиња овде у велико цени . Те тако ми сироте мењамо злато и сребро за овај трулеж и по скупе новце купујемо те накарадне шешире. Саме се грдимо и ружимо па још за наше драге паре! У тим шеширима смо и саме себи смешне. Е, али шта ћемо кад је таква мода! Проклета ова мода колико ли је мужева у дуг увалила, колико породица унесрећила.' Зар се ретко дешавају жалосне сцене на очиглед ситне дечице? А коме би мужу и ишло у рачун, да његова жена носи шешир од два, три дукага а он од пет динара. Па још он тај шешир