Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

65

носи ((Високим планинама" него као човек из питомине, који већ има и поетског осећања и музикалног чувства, он ће вам запевати слатку змајеву песму: (( Село сунце, стигло вече, месечина мек а А весеље бујно тече ко голема рек а м Да! Ако је игде месечина мека; ако игде весеље и уживање бујно тече ко голема река, то је овде у Атинама и Фалирону, то је у овим неописаним атинским ноћима. Али ћути. Шта је ово ? Ветрић северни доноси вам отуда с обале нежну једну мелодију, коју свира некакав добар оркестар, а над свом силином оркестра јасно се чује дует једног симпатичног мушког и једног као сребро звонког женског гласа, и ви чак речи разумете. (((Ганпе Меп тез сћпсЈош" —• — «Ј'анпе ђјеп те$ топ1оп8 ,) Та то је оперета < ( Ма8соИе». Ја сам заборавио и да поменем Фалирско летње позориште под ведрим небом. Тако ће се, овако на јуриш у овом, већ старачком торокању о свему и свачему, сетити свега што би ваљало описати. Ја сам се, као и сви невешти писци, оградио једним придевом: рекао сам вам да су атинске ноћи ((Неописне". О летњем позоришту у Фалирону само две речи. Ту свако вече некакво Француско оперетско друштво пева Офеибахове, Лекокове и др. оперете, ту је свако вече састанак атинске «позлаћене омладине", < ( високог лета и и свију ((Дистенге®. Али ви те оперете знате на памет, њих већ малтретују сви < ( верглови» по сокацима, њих већ цвркућу и врапци по београдским стрејама — оно што ви хоћете да сазнате, и шго сам ја управо и хтео да вам причам у овој козерији (шта ли је) то је грчко позоришта , то су душевна уживања, која дивним атинским ноћима дају нових чари. ОТАЏБША КЊХ. XXXI. св. 125. 5"