Отаџбина

КЊИЖЕВН.ОСТ

689

галним каменим плочама. У Подрињу су већином халштатски становници спаљивани, од чијих се сагорених телеса налази пепео, угљен и парчета костију. На неколико места иотрпане су у лонце испребијане дечје кости, о чем ће у своје време изићи опширан рад. Халштатска периода у Босни је најразвијенија, а у Србији, колико је до сад испитано, ова је периода још претежнија и богатија, али само чека на вредне раднике, па да се Јевропа много чему задиви. Сад ћемо да пређемо на Ла.-тенску периоду Ла-тенска ггериода тако је названа по сојеницама нађеним у местанцету Ла-тену, при некадашњем утоку Циле у Најбуршко језеро. Ову периоду обележава превласт гвожђа над бронзом, ма да се где-где налази и камених справа, али оне су овде већ па умору. Ова периода почела је 400 година пре Христа, па је трајала до рођења Христова. Ово доба већ јасно показује и утанчани укус за лепим, јер су измислили емаљ (глеђ) за украшавање накита, оструга, шлемова и Фибула Фибуле (загшни) биле су већином бронзане, али било их је и сребрних. Латенска се Фибула поглавито разликује од халштатске тиме, што ла-тенска има узвинуту ножицу, а халштатска се лраво завршује. Ла-тенска је област мало позната у Босни и Херцеговини; извесно је опажена у равним гробовима заградинским код Ракитна, у округу л 3 убушком. У Србији, колико је мени познато, има је око Зајечара. На предметима из овог доба уз бронзу је обично примешано и олово, због чега је патина (рђа) пепељава. Пећине , као пребивалишта људска, поделио је на ириродне и вештачне , руком издубљене Природне су пећине наравно старије и служиле су као заклон од непогоде иалеолитским народима, који су се служили справама од обијеног белутка; оружје и накит били су од костију, рогова, зуби и љуштура.