Отаџбина

692

књпжчвност

мали; доцније је ушло у обичај , да их овим иачином измене. Сваки је дрва свлачио с брда Орболоса и побијао у воду толико пута по три сохе . колико је имао жена, а већ је стара ствар да је код Трачана владало многоженство. Озго на сохама сваки је имао засебну колебу. Малу децу привезивали су за ногу , да се не би стропоштала у воду. Својим коњма и теглећој марви давали су рибе за пићу. које је било у изобиљу. 4 Грађевине од насиаа, биле су у обичају, и то већином на брдским главицама. Оваке грађевине служиле су или као стражаре. или ако су имале у свом кругу гомила, као жртвишта. Код гласиначког поља на Мокром описано је 16 таких насипа , а и на другим су местима опажени. И код нас ће их извесно бити, али до сад нису смотрени. Жртвишта су познавали и стари Словени и звали су их требишта. Арапин Ибн-Фадлан у X. веку лично је присуствовао спалзивању неког отменог Руса и приношењу жртве боговима. Код преисториских народа још је јаче био распрострт обичај жртвовања. Ја сам из чачанске околине огшсао један целокупан жртвеник, ') а други сам, али са свим друкчији пронашао и близу Лознипе. Радимски лепо описује разноврсне жртвенике, као: кромличе, климаве белеге и устрине. У Тракији тачно су их описали браћа Шкорпилови а да ли их још где има на Балканском полуострву, време ће показати. Пиетет је код стародревних народа према умрлим јамачно био нежнији и с много више церемоиијала него данас, и што је главно, особито је скупо стајао. Поред покојника метано је све оно, шго му је требало за живота и још много више , као: оружје, справе , украси лонци, чиније, оклопи, токе, кола; убијани су и поред њега сахрањивани робови, коњи, пси и т. д. С обзиром на облик преисториских гробова поделио их је Радимски на: 1 ) Старинар, година IX. — књига 1.