Отаџбина

47*

прослава 5 0- годшшбице љ. п. иепадовића

747

ђени циљ: Опште добро свакога Србина. Његов је дух напајао свакога благим дахом трпл>ивости, његова је реч мирила и братимила. Па ако се која од његових златних речи и пречула у метежу борбе, у толико ће је јасније чути наше иотомство и крепити се њоме. Судбина је свакога ђенија , да измиче далеко испред свога доба и ту је судбину делио и наш врли песник, док га млађи нараштај није у лету своме уочио и схватио. Колико је спреме, колико је прекал>ена родољубља у песмама и списима УБубе Ненадовића, а поврх свега колико је мудрости у њима, то ће најбоље оценити његови потомци кад стигну да непомућеним оком загледе у пучину његова духа. За такав рад они ће имати више и времена и воље од нас а поврх свега имаће одушевљења. јер ће се наћи у утврђеној и обезбеђеној у тихој и веселој кући Србиновој те ће се с већом оданошћу бавити са човеком, који им је помогао да стекне све ове тековине. Нашем нарашгају служи на част што он назире то доба и што је похитао да још за живота песникова одужи и свој дуг према њему. Друштво у Коларчетовој дворани била је дивна слика слоге и једнодушја ; свакоме беше на лицу исписано задовољстпо , што је допринео свој део да свечаност буде што сјајнија. Г. Милићевић је отворио банкет складним говором у коме је нацртао живот слављеников, а г. Др. М. Јовановић поздравио је песника при вечери у име Краљ. Срп. Академије чији је члап славл^еник од постанка њезина. Бележећи ову лепу појаву у друштвеном животу нашем, .(Отаџбина" се удружује са нашом „Књижевничко уметничком заједницом" која је приредила и достојно слављеника извела ову прославу и довикује омиљеном песнику нашем, врломе Србипу Љубомиру П. НенадовиЂу: Слава му!