Отаџбина

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

749

јој садржини а не мање и по изради; у аему избије местимпце драматик, као у сцени ноћиој Мехмеда под Београдом и његовом иовратку огуд. Осим тога је занимљив спев и с тога што се песник у њему није везао за једну стопу, него ју је скоро у сваком спеву ме&ао, те тиме избегао монотонпју дугих епских спевова. — Препоручујемо нашем чпталачком свету овај рад вреднога писца, којп је у драмској књижевности нашој стекао угледно место. Српсви технички лист уређује Мил. Ј. АндоновиК. Свеска 5. (Септ. и Октоб.). Београд. Краљ. срп. држ. шгампарија. 1892. Ова се свеска већином бави са катастрофом љубичевског моста, и о тој ствари има два занимљива чланка од г. г. инжењера Ј. Стевановића и К. П. Живковића. Занимљив је у истој овесци чланак д-р М. Јовановића-Батута: „Игијенски обзири при укрштању водоводних цеви с каналима". То је питање покренуо г. Батут у 2. и 3. свесци истога листа тврдећи, да вода у нашим водоводним цевима није обезбеђена од заразе за то, што су те цевп местимице спроведене кроза канале где се спроводе изметци. Иредседник водоводне компсије проф. Н. И. Стаменковић, обратио се зарад тога професорима Пастеру и Петенкоферу којн су опровргли мњење г. Батута и са хигијенског и с бактериолошког погледа. Последњи је доста опоро предусрео мњење г. Батутово, и то је вероватно био повод поменутом чланку његовом, у коме се више истиче срдња на проф. Стаменковића, него разлози, који би имали да оборе мњење проф. Петенкофера (што у осталом и није лака ствар). За нас је свакако била од интереса ова контроверза, јер смо њоме дошлп на чисто, да се немамо плашити од инфициране воде у водоводним цевима, а то нас је управо и иобудило да о тој ствари поведемо реч на овом месту. Голуб. Календар за 1893. год. Цариград, шгамаарија синов I А. Зелића. Цена 1 грош. Четврта је већ година како овај српски календар излази у престоници турске царевпне. Он је покренут заузимањем бив. посланика нашег г. Ст. Новаковића пошто му је дата дозвола од отоманског мииистарства просвете. Књига је подељена на календарски и забавни део. Овај други садржи леп избор народпих песама разних дијалекага, загонетке и приповетке, а на крају придаг му је ценовник за возидбу путника на свима железницама отоманске царевиае што је за масу народа коме је књига ова намењена, од големе користи. Зарад своје добре садржине и необичпо малене цене препоручујемо нашем читалачком свету овај календар , који се може добавити од Зелића или вњижара Л. Крстпћа у Цариграду.