Ошишани јеж

Не мање успела је и песма Јежеве бриге у којој је наглашено да овај лист за све време свога излажења није био у служби окупатора и денунцијаната. У основи њене инспирације била је вера у скору и коначну победу над снагама фашизма. Насловне странице „Логорског јежа“ од посебног су значаја. Брижљиво рађене, оне су одмах откривале тематску садржину целог броја. Већ овлашни поглед на насловну страницу петог, октобарског броја - на којој је панорама Калемегдана са спомеником Победника, над који се надноси „румен облак“ у виду звезде петокраке - открива симболику ослобођења Београда. Ту су и иронични стихови који поткрепљују овакво „тумачење“ илустрације: „На Београд румен облак у брзоме лету лети, али Недић каже: нама баш никакво зло не прети. И Јерезу нашу исто не збуњују скори дани, јер Недић ће - кажу они „наш“ Београд да одбрани." Са сатиричном жаоком су и текстови у повременим рубрикама. На пример, у рубрици Нове књиге дат је оглас да су се појавиле књиге: Основи достављачке службе, I и II део здједно од Пеце Николића и Аце Машића, Тајна успеха у животу или како сам постао од краљевог војног изасланика у Софиј'и немачки саобраћајац у Оснабрику од пуковника Дунића, Аутобиографија или како сам од париског постао оснабрички денунцијант од Миодрага Туцаковића; у рубрици Рекламе - Биро „Шпијун" оглашава да „прати, доставља, смешта са гаранцијом“ и да му је директор потпуковник Мојић, са седиштем „вис а вис Командатур“; у рубрици Огласи - редакција „агитује" да се логораши упишу на Антимарксистички течај који води „наш привредни стручњак за воловска питања др Драшковић"; у рубрици Конкурси - Српска државна стража тражи седам официра који су „похађали командантске курсеве у заробљеништву или макакву националну школу под окупатором" и да кандидати „пријаве могу слати и преко редакције Српских илустрованих новина" у Берлину. * Иако данас, после навршених тридесет и пет година од његовог излажења, читалац не може увек да продре до правог и потпуног тумачења појединих прилога, текстова и карикатура, нарочито оних који су се односили на хронику заробљеничког логора у Оснабрику, „Логорски јеж“ није само редак рукопис, него као документ има шире, функционалније значење. Он може да насмеје и заннтересује и данашњег читаоца, који на његовим страницама лако открива храбре, племените, родољубиве и прогресивне политичке и идеолошке поруке. Међутим, за бивше ратне заробљенике, којима су јасне све његове сатиричне алузије, сусрет са репринтом „Логорског јежа” значи посебан доживљај и задовољство подсећања на један од видова својеврсног „фронта у жицама".

Др Александар ПеЈ'овић