Ошишани јеж

ФРАЈЕРСКА БРИГАДА

Ух. ПерсаЈд, ма] дарлинг, оаи Енглезм што ty бипи као да нису Енглези. Јес, Мајлев, ја сам била шокинг када сам чупа шта говоре.

ДВА БЕОГРАДА

Нашп астронош пронзшли су ново небеско тело, коме су дали име „ Београд ’’

Бошко: Не знаш, брате, у коЈи Је Београд теже стики, да n' у овај земаљски, да n' у онај небескм.

Кућнe зидне новине

Посетио је једа« човек свога пријатељ.а, а овај нешто у разговсру помену му зидне новине. Које зидне новине? У твоме надлештву. Јок, брате, него у кујни. Њих само двоје, муж и жеиа, па посетилац зачуђено пита: Шта ће вам зидне новине? В.рло добра ствар, одговара домаћин. И корисна, без њих се не може. Знаш, ја и жена се по цео дан не видимо, па тако преко новина стојимо у вези. Да видим то чудо. Домаћин одведе госта у кујну. Кад тамо, цео један зид ишаран неким цедуљицама. Гост набио наочаре на нос, па почео да чита Све саме цедуљице, исцепане са крајева новина, а на њима разна обавештења. На једној; „Одох у ред по кромпир. Јелена.” На другој: „Кад се вратиш с пијаце угреј ми воду да опе рем ноге. Пера.”

Даље: „Знаш да немамо дрва, а рачун за електрику још ниси платио. Шта се свзкичас пир каш!” Једна мало всћа цедуља; „Фалила су ми три дилара па нисам дигао следовање код бакалина”. Љутитим рукописом написано: „Не бацај пнкавце по целој кући. Имамо четири пепељаре. Знаш да сама чистим. Испод тога: „Одох на уличну конферениију". Муж одговара: „Решо сам угасио у 11,15. Пасуљ је проврео три пута. Требч само да га подгрејеш“.' Жена: „Примила сам брн за лрва.“ Корисна установа, Бога ми!-_

ЕПИТАР

На једном малом гробу покрај друма стоји надгробни камен с овим натписом: »Овде почива Пвра ПериК новопечен шофер који je залалио шибицу да види има ли још бензина у његовом аутомобилу. Банзина је joui билои,

МАРЖЕНКИН СAH

(По ЗмаЈу) Тихо, nohn, Марженка иам спава м у сну се неком извињава: да обавн noc’o могла није, јер остаде, вај, без штампарије. Нек увиде екс-краљ и екс-влада да отпада овде свака нада... И још сања Петрове славује, њина песма умилна се чује: „Тебе, госпо, чека срећа, бајка, пашће теби злато и колајна. Зато само нападај и ружи, реч штампану усмеио продужи. Нек те слуша ' бар Бернардић Иван он /е стрпљив и на народ киван. Уосталом, у тој празној врећи нек Шубашић буде адут трећи. За четвртог бриге ти не бери: иеће Шутеј да те изневери... И нас овде има туце само, па се ипак никако не дамо..Т Тако поје славуји пк>д граном, с хоровођом дичним Слободаном. Славуј тенор пева тихо, слатко ra је тица из Купинца Влатко... У том стара трже се Марженка, и сан дивни нестаде ко сенка. С њим одоше м олајна и злато, и славуја емигрантских Јато.

Обећана земља

Беше некад оред Балкана земља краљу обећана. У несрећ.а« дан се створи краљевн јој од зла гори. Народу на леђа сели и радили што су хтели. Имали су дворе златне и палате вишекатне, вадили су златне руде, порезама драли људс. У грабежу нису стали на страну су паре слали. Пролазило тако време, носио је народ бреме; најзад, ево нове ере с владави«ом младог Пере. Кад на престо сж је сео, још од млека беше бео, ал’ имаде старе чике као своје намеснике. Влада Пера, гледа мајка сузним оком из прикрајка и на ум јој тада слети: Он је дете без памети. Ах, хвала ти, драги боже, кад на ноге стати може. Краљу памет и не треба, туђи труд му даје хлеба.” Четр’ес прва то је била, фашистичка кад се крила над Европом раширила; краљевини птица прети да he и њој да долети. И кад стварно стиже ближе, ту се грдна бука диже. Сви министри љуто пиште, дворске даме плачу, вриште; па одоше сви код крзља: „Величанство, ствар не ваља. Непријатељ све је ближе, иесрећа нам страшна стиже.” Муниције има доста да дочека новог госта, ал’ је краљу рек’о тата; „Бежи сиие, ти од рата. Рат доноси тешко стање, ту изгубиш и имање.” Кад краљ страшну авет спази дедовину како гави, поскочи на ноге лаке и погледа све јунаке. „Ој, министри, браћо драга, бежаћемо од тог врага! Нема земље кој.а ваља ако немл живог краља.“ И настаде чудна збрка, вика, лупа, луда трка натрнаних камиона. И краљ с мноштвом авиона нађе мира сред Лондона.

Четр’ес треће у Лондону дсгађа се у салону. Мноштво људи, чудна врева, неко прича, неко пева. Свечано се сви обукли, у фракове врат увукли. А из круга дворских дама силна граја и галама. То краљици пете лижу честитке јој тазе нижу. Она вели: „Боже, хвала, када сам ово дочекала, да се Пера мој ожени и одмену нађе мени. Нск жена га сада пази, гаји, купа, храни, мази.“ У том краљ са младом бану клици брује кроз дворану.

И весеље лудо наста. Шампаљ пије виша каста. Кад врхуиац пићу стиже, са столице краљ ce диже и узвикну: „Приђ те ближе! У великој својој срећи ја hy вама нешто рећи. Краљевина, земља наша, одлично се сад понаша. Наши људи борбу воде да је сасвим ослободе. Hehe много дана проћи и на престо ја hy доћи Краљ је сваке земље дика, треба д’има наследника. Зато дужност биће мени и ваљаној мојој жени да родимо нешто треће за цивилне листе већс.“

Дошао је и крај рата Перица је nocr’o тата. И слушајте ствари даље, делегате Петар шаље. Kor’he другог неко Грола, ал’ посла га не без бола. „Реци целом мом народу, дочек’о је он слободу, све је сада како ваља још немају само краља!” У Београд кад Грол стиже * упозна ствари ближе, телеграфски краљу јавља да је нешто слабог здравља. „Овде стање сад не ваља, Hehe народ више кр»ља.” Краљ повратак стално чека, а депеша из далека једног дана када стиже, сву му косу увис диже. „Величанство, краљу мили, избори су овде били. Схватам твоје тешко стање, тражи друто занимање. Земља наша туђа дика постала је република! Кажу; Краљ је само беда.” Било, па се приповеда...

ГЛАС ИЗ ХРВАТСКЕ

Народ не*е црне сенке Шубашиђе н Марженке, неће Мачка. неће клер што потеже револвер. Сва народна маса за власт cbolv гласа. А утваре нек ее чисте с кутијом без листе!

СТРАШНИ СУД

Дошао le кобни даи и cbs прође као сан; Милочер и Сувобор, н дедињски лепн двор, Хан Пијесак, стари град. и |ош многи виноград, многи дворац, многи замак... На леђа ми паде сад емиграитски нарамак.

СТАРИ АГИТАТОРИ

Виде ли ти деле нзмирнице, кафу, конац а избори прошли!...

6

JEffi

17 НОВЕМБАР 1945