Ошишани јеж
„МУЧЕНИК " ПЕТАР
вЈЕЖЕВА« ПРИЧА
Читаво вријамв, док je трајала бнтка за Беогрлд, наш јунак, назовимо га Петар Јегуља, сједио je у једном ћошку подрума и понављао; Друже, друже ... Здраво другови... Здравствуј таваришч... Друже, ДРуже, Ама шта је теби, да »иси полудио од страха? брижно ra je питала жена. Јок, море, остави мв на миру бранио ce Петар првслишавам се. Знаш, хоћу да истјерам из главе оно »хер«, »сиљор«, »брале« и »господине« и да с« навикнем на оно »друже«. Видиш, наступају друга времена, па се треба сналазити. Треба и код ових, нових хватати кредит кео што сам ra и код Шваба стекаоКад су петог дана борбе партизани провалили у његов кварт и упали у подрум, Петар је најпрк;в пажљиво осмотрио јесу ли то заиста »наши«, в онда је тек скочио и узвикнуо: Здраво, другови! Е, бре, што пропатисмо ове четири године, чекајући вас. Затим се брже боље попео у свој стан и посакривао све намирнице (а имао их је noseTiy количину, везама), па је тужна лица изишао пред борце носе+>и неке натруле јабуке које је пажљкво изабрао између оних здравих, да му се не би квариле. Ево, другови, то ми је последње што имам, чувао сам за вас. Знате, нагладовали смо се зл вријеме окупаци.је. Кроз два три дана Петар се већ хвалисао на улици: Ух, људи, па оне рације, претреси, хапшења, а ми који смо слушали Лондон и Москву и помало около агитовали, богами, носили смо главе у торби. Послнје десетак-петнаест дана, Петар је већ сваком причао: На(јт©же је било за све нас који смо имали везу с онима у шуми. Знаш, бре, ка«о је: ту су летци, санететски материјал, понека бомбнца опасне ствари. Прође мјесец дана. Петар дошао у ре;он по нека увјерења, па као заузгред прича чиновнику; Шта fceui, ето, и ми који смо спремали устанак у граду, морамо у рејону чекати на ред исто као и они ко;и су сЈедели скрштених руку и чекали да им се слобода донесе на тањиру. Пред БожиЈ--,, Петар се гура пред радњом и xofce да купи прекореда. Еј ти, назад. НеЈ\емо падобранаца! Гле што су се наоштрипи! дере се Пет-ар. А гд(је сте били, мајчини сикови, кад смо ми по Београду убијали агенте и палили камионе. Што онда нисте подигли свој глас. Не прође дуго, а Петар се eefc прогурао и ухватио неку службицу, па тек-тек мало ради, а онда прилегне на неко отоманче, а млађима каже; Радите ви, дечице, а ја се морам малчице одморити. Знате
како је: затвор, Гестапо, батине, руннирају и млађег и снажнијег, акамоли неЈ>е менеЈедном ушао код њега неки молилац, захтјева нешто, тражи једном рјечју, досађује му, гњави га, Петар се нервира и скаче иза стола: - Шта ви мислите господине: док нешто црево на лево, а ви одмах запнете, па код нас дај, исправљај, тражи. С каквим правом, молим вас? А ко fce мени платити за мо; илегалан рад, за моје страдање на Бањици, за Ја(јин... за све наше муке које .смо поднијали, док смо извојевали ово што имамо. Странка се, наравно, покуњи пред таквим аргументимз и одлази несвршена посла, На некој свечаности поводом капитулацијв Немачке, Петар стоји поред свог шефа, гледа омладнну како игра и, као узгред, протура по »успоменама«:
Ех, ко 6и ракао, кад су ме брадоње негда изводили на стријељање, да fcy све ово дочекати. За нас, мученике ово је највећа награда. кроз неколико дана, Петар кори једног омладинца у трамвају: Гле момка, сједи, а ј.а који сам се ломио no гуд/рама с пушком у руци, опет се морам мучити и <ра;ати... Сва срећа, дође ускоро један заточеник из Матхаузена, откри властима неке њемачке доушнике, па међу њима некано закачи и Петра. Иначе, да не би тога, не би се наш мученик Петар, у својим жтрадањчма« за слободу, зауставио све до битке на Сутјесци. Hero, погледаЈте мало око се6е, можда ћете наи+,и на још кога Петровог брата.
Б. Ћопић
ПРАВДИН КАНТАР
Анђео мира: Тетка јустицијо, све шм тегове ставио, и твој мач, па је мало.„
ПАДОБРАНЦИ НА „ШЕСТИЦИ"
УДЕСИТЕ Д А БУДЕ СМЕШНО
Кад »шестица« долазећи од Позоришта наиђе на Теразије, поштен свет стоји на станици и чека у реду. А непоштен сачекује трамва; на завијутку од сквера до стзнице и ускаче. Непоштен? Усгвари, није довољно бити само непоштен. Јер ускачу они који могу да изведу ту акробацију, они којји би могли да трче крос-контри
чак до »Цветкове механе«, акамоли да пешицв оду до Техничког факултета или, ако даље станују, да причекају на ногама други трамвај или се баш и отшетају до оближње полазне станице. Ко су ти људи? Како они имају образа да јаки, млади, здрави отимају место слабима, болеснима, старима, и оним поштеним људима који би исто тако као они
могли да то раде, али знају да је то срамота? И може ли се, не неком наредбом, него колективним отпором спречити та дрскост, не мислимо једино на »шестици«, него.и на другим трамвајима, па и у многим сличним, врло сличним случајевима? Немци имају пословицу; »Дрскоме припада свет«. Та пословица више не важи!
ЧУВАЈ СЕ СТРУЈЕ
Удесите да не буде жалосно
У главној београдској продавници државног предузеКа „На-ма" кошта Једна шољица оригиналне црне кафе 4 динара. У кафани „Руски цар" прекопута од „На-ма" удаљено свега десет корака, кошта иста таква кафа само 15 динара. Сад се не само мали Ђокица нето и сваки грађанин, који мисли и размишља, зачуђено пита: да ли власника кафане режиски трошкови (послуга, осветљење, бесплатно седење у кафани тј. руинирање намештаја итд.) заиста стају по Једном филџану кафе 11 динаоа више него државно пре дузеКв у комшилуку или су то сасвим неоправдани „царистички", профити. Затим: »ко се оно државно предузеКе зове „На-ма", )ер му је сврха да ради у корист нама, не би ли суседну кафану требало скинути са царског трона и назвати ie „Њи-ма", пошто послује стварно само у корист њима, тј. власницима.
ПАРТНЕРИ
Доби Зогу писмо пнше Петар малн, колега r срећи: Јави ког а бисмо за санс изабрали, да нам буде трећн.
ДОБРЕ И СЛАБЕ МЕТЛЕ
Не требају више Петкови, —■ све их редом брише народ на Балкану. А изван Балкана где их слабо чисте ничу сваког дана све нове фашисте.
ИМД ЛИ ЛЕКАI
У страноме свету штрајкује се глађу, и не могу лека томе да пронађу.. Једно чудно стање непрестано тра)е: штрзјк се наЈзад сврши, апи глад остаје.
ПАДАВИЦА У АТИНИ
Дамаскинос јеца, грч му стеже лице; болугу му деца сва од падавице.
ИЗА ШПАНСКОГ ЗИДА
Побожан |е Франко-паша и олтаре свете љуби; после сваког оченаша он побожно гпаве рубн.
БУГАРСКА БРЕЗОВАЧА
Добра метла лочистнкв одједном н лако упрљане све пистиће као ђубре свако.
ИБЕРСКЕ ЧИЗМЕ
Да л' посто!и |ош где чнзма злог фашизма V беломе свету! Ено, она чизма стара португалс'ог Сапазара још је на тапету. А с Франковом чизмом urra !«) Кзпрсла је, ал' још траје. У црноме строју показује . своју излизаку пету хвала бајонету!
ПАЛЕСТИНСКА ИДИЛА
Проблем се |евре|ски заоштрио много и зато fe пало наређење строго: у хаифској луци мора да се има пет-шест разарача с пуким товарима_ А да би се проблем решио, без вица стиже у Хаифу чак и крстарица!
6
ЈЕЖ
24 НОВЕМБАР 1945