Ошишани јеж
СТРАНЕ...
...ВЕСТИ
Јапански сељаци плачу од радости
Токио, 14 децембар Генерал Мак Артур изненада ie издао наредбу о спровођењу аграрне реформе v Јапану. Да би спасао iianancKe сељаке, који претстављају незнатан 6poi од 80% становништва Јапана и „који вековима живе под феудализмом и стењу v положају роба", он наpelivie да се земља одузме од оних велепоседника који не воле да ору и да копају и да се малим сељацима куповинв њихове земље на дугорочну отплату. Предвиђене су мале годишње рате. Чим ie ова наредба објављена, (впонски земљорадници почели су да плачу од радости што их овако смишљено и изненада усре♦»и генерал Мак Артур. Многи од н>их тврде да ће њихови чукунунуци успети да отплате земљу велепоседницима и да се курталишу велепоседника.
ЕДА ЋАНО У НЕВОЉИ
Рим 14 децембар Интврнирана у једном дворцу иа острву Липари, Мусолинијева Керка Еда Ћано затражила ie да Soe се повеКа месечна „апанажа" којл сада износи 14.000 лира. Ње« захтев подупире екскрал> Пвтар, преко својих претставника у Риму Живка Топаловића и Адамв ПрибићевиКа.
БИВШИ КРАЉЕВИ ОДЛАЗЕ У ШПАНИЈУ
Лрндон, 14 децембар Поводом вести да ie Дон Хуан позван у Шпанију да заузме преcro. сви бивши краљеви који просто не зна|у куд да се дену изЈввили cv жељу да noKv с њим. Кад Шпанци могу да издржавају четрдесет хиљада Немаца и да трг»е оно што мало кори народ може, зашто да не издржавагу и да не трпе и пет-шест tmaљева и њихову свиту?! објаснио ie један од њих. У том циљу бивши краљеви су всновали Одбор за исељење краљева у Шпанију. За претседника овога одбора изабран је белгијски краљ Леополд, за потпретседнике бивши румунски краљ Карол и албански Ахмед Зогу. За секратара изабран ie Ото Хабсбуршки, В за благајника бивши југословенски краљ Петар 11, се за време овога рата показао као одличан финансијски стручњак. Чланови су остала европска и ваневропска краљевска теваби||а.
САЛАШИЈАДА
Будимпвшта, 14 децембра Мо да ie на суђењу стално хесооао и рибентропбвао, најлавалокији претседник Мзџаоске владе за време рата Салаши дочекао |.е најквислиншкцју судбину.
Мањи инциденти у Буенос Аиресу
Буенос Аирвс, 14 децембрЛ Званично ce саопштава да приликом једног митинга демократских странака дошло до мвњег инцидента. Профашистички елементи изазвали су гунсв-у и у њоп на брзу руку убили дваео* триес људи после чега |e полиција ухапсила пет-шест хиљадв гра+,ана који су присуствовали митингу. Иначв. до озбил>нијих: иицидената није дошло.
КУД СВИ ТУРЦИ, ТУ И ГОЛИ ХАСАН
Рим, 14 децембар 1 Итали')ански лист „Либерта" о* штро ie напао суд који је пустио на слободу познатог ратног зликовца Стефана Шчурла. На то су поротници изЈавили: Кад се по Италиви слободно швта!у толики Мусолинијеви ге» нерали, ко|и су стотине села у Далмациж и Словенији спалили н побили десетине хиљада људи, н кад се по њој шета!у и толики други међународни злочинци sa ксцјима вешала плачу, нема сааисла дизати ларму због једног Шчурле к«|и је цвеће према њима, _Ј_
СПРЕЧЕНО САМОУБИСТВО
Рим, 14 децембра Потгтуковкик Паоло МеКи, ког)м |е и сада у служби, хтео i|e да изврши самоубиство због тога што i, e изгубио одликовање добијено од гернерала Фра,нка.
ЈОШ О НАЦРТУ УСТАВА ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УСТАВА
Ваша екселеицијо Господине уредниче. Поштована редакцијо, Цењени читаоци! Чиним вам особиту част што ое као поанати стручњак за уставна питања обраћам управо saaia. достављајући вам моју критику идцрта Устава уверен да he изнете примедбе и неслагања баш пре«о вашег цењеног листа бити најозбиљније схваћене. Прва и основна мах»а напрта новог Устдва у однооу на раније уставе Југославије је у томе што писац овог члаика није ни де јуре ни де факто учествовао у његовом састављању (Види устав из 1918 године, (Сабрана делд 1 књига 1 страна). Да је то био случај не 5и sило потребно да се нацрт шаље на мишљење народу, јер би Устав био тако вешто смишљен и сачињен да народ заиста не би мог.ао ништа приметити а
још м.ање бн се народу дала прилика да шаље своје примедбе (Види устав 1930 године I! књига 2 страна). Да би се уштедео груд око препранки нацрта иредлажем да се нацрт Устзва од.мах де леге лдта одбзци у основи и у начелу а де леге ференда писцу овог чла,ш<а повер« састав нацрта новог Устава, (Види 1 књига сабраиих шсама Дражи Михајловићу). Колико би немогуће било исправљати предложени нацрт Устава најбоље се види нз прве тачке ко.ја је сва развучена низом речи које би се могле слободно изоставити пошто за нас иишта не кззују, као на пример: федеративна, кародна, заједница равнопрзвних народа. итд. Зато, за нас стручњаке у државним питањима, који умемо да се снаћемо у послови.ма и без непотребног објашњења, било би довољно ,кад би 1 тачка на.про-
сто гласила: „Југосл.авија је држава“, а све остало могло би се оставити. »Сваки грађзнмн требв да погимс на прагу свога дома« Чл. 41 нацрта Устава гласи: ..Одбрана отамбине највиша ј.е дужност и част сваког грађлнина“. Ми омо доле потписати горенаведени члан Устава прочитали са највећнм одушевљењем и одо-бравањем. Још 6 анрила 1941 године, дакле не знајући за овај пројект Устава. ми смо издали нарећење нашем народу „Нека свакн грађанин погине на прагу свога дом,а“. Одиста. одбрана отаџбине мора бити најсветија лужност сваког грађанина. Ми би додали ~и војника". Што се тиче генерала, сваки који иоле познаје вишу војну стратегију, мора признати да се на генерале чл. 41 Устава не сме да односи. Ако би неки генерал, не ja.i Боже, у
рату изгубио живот, то би била иенакиадив.а катастрофа за отаџбину, noujTO в-ојника има колико хоћеш, а генерала не. У интересу земље је да се у рату генерали склоне на сигурно мвсто ч.им иочне Јтуцање. Ми смо т.ако и поступали држећи се тих правилних стратегиских прииципа, али има људи који још увек под речју „ грађанин“ погрешно подразумевају и генерале. Да би се ствари поставнле иа сво.је место, ми предллжемо да чл 41 Устааа гласи: „Одбрана отаџбине је највиша дужност сваког грађанина и редовл." За генералитет бивтв југословенске војскв армиски генералн: 1
Душан Симовић ј
Илиј-а Брашић
Данило Калафатовић
Петар Живковић
Димитрије Живжовић
Милан Води
За Краља без Отацбине! |
ЕЛДОРАДО 3А КРАЉЕВЕ
Генерал Франко позвао је претендента на шпански престо Дон Хуана да се врати у Шпанију.
НОВИНАРСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ »ЈЕЖ« А. Д.
Предлажемо да се члан 15 нацрта Уетава коти гласи: „У циљу подизања народног благостања и правилног искоришћавања свих привредних могућности и снага, држава даје правац привредноти животу", због бољег рааумев-ања унесу извеснв измене које се односе углавном на ред речи. Члан 15 по нашем предлогу требало би да гласи: „У циљу подизања благостања држава даје правац привредном искоришћавању народних снага и живота до свих могућности". Савез индустријалаца и ратних добитника
НАРОДНА ЛИРА
Овим шором /агодо, овим шорош јагодице, Овим шором реакције нема. Што имало, јагодо, што имало, јагодице што имало, све се разбежало. Што остало, јагодо, што остало, Iагпдице, што осгало у рупу се да ло. Ј
ПОСЛЕ УКИДАЊА ЦЕНЗУРЕ У СССР
Допцсннк „Јунајтед преса“, поводом укидања цензуре у СССР, јавио је својој агенцији Да је положај страних доплсиика отежан, јер их је „досада цеизура снабдевала вестима.
Хало! Хапо! Мистер Херст! Немам ништа да Јавим до нозе тешкоће. Укинута |е цензура!
2
ЈЕЖ
15 ДЕЦЕМБАР 1945