Ошишани јеж

ЈЕЖ

Дискусија о нацрту Устава

Ci« рвдакци)« пистом nerpeшио смагрлЈу д« У општенародно| днскуеиЈм о нацрту Устава треб« да отворе cioje ступце најра-Iлмчни)мм ммшљењима м предлоsmmi саих могуКмх маеовних орг«имхацм|а, удружењима, свим rpa(канима, радннцима, сељацмма, (едном речм свакоме без разпике. Међутим. редакциЈа „Јсжа", no м увек тако м овог пута обратгмпа се еамо великмм људима ко|м се саоЈом хнача)ном лмчношћу

мздва|а|у мз сродиие обичних смртника мише земље. Отварајућн своЈе ступце само каЈзећим гигантима наше полнтичке н прар не мнсли >Јеж« сматра да fce наЈбоље нспуиити евоЈ удео у ово/ свенародноЈ дискусиЈи о нацрту Устава. Под овем рубриком доноси Ђемо зато сае предлоге, мишљења н критику, ко)а нам етигне. Јединн успов |е да ноеи потпис неког заиста оелнког човека.

Предлог за допуну чл. 25 Устава

У чл. 25 нацрта Устава каже ее „Црква Је одоојена од државе". Пошто Уггав треб* само да овзкони стање које је већ створено сиатрзм, да чл. 25 Устава, у оваквој редакцији, ннје ки изблнза довол>ан. Моја еминенција је мишљења да је моја црква ]ош одавио опровела у живот далеко натгредније идеје иего што чиии Устав.

У иацрту се Јасно и доследно спроводи принцип одвајања (principum separationis). Тзко је по чл. 37 шжола одвојеиа од цркве. По чл. 25 црква је опет одвојена од држлве. Међутим, ја сам одавно са извесним бројем бискупа успео да одвојим цркву чак и од вере, а то у нацрту Устааа »ије озакоњено. Да не говорим о томе како смо на тај начии успели да цркву

одаојиио не сзмо од вере већ и од народа што такође није озакоњено у чл. 25 Устава. Колико су друге јеретичке вероисповесги успеле у оваквом раду, то овом приликои нећу да истичем и да се хвалим, то је тема за друго „Пасгирско пи-

сио“. Зато, овога пута ех kathetta захтевам да се у Уставу озакони достипгуће само моје цркве коју ми је Непогрешив»и са пристаиком Свевишшег поверио. Белум Вобискум

Степинац

За специјално чл. 32 нацрта Устава

Ми смо Још пре израде пројвкта Устава заступали гледиште да „Ко не даје заједници не иоже од ње нн примаги". Зато Смо Нашој мајци, као што је познато, укинули апанажу. Међутим, Нама је неразумљиво зашто Наш професор Слободан ЈовдlновиН Нама каже, да he се и Мени укинути апанажа. Он Нас је саветовао да ставимо предлог за специјалио тумачење чл. 32, па ако се то тумачење усвоји, оида би Нам остало да тражимо измену још чланова 1 и 21 Устава, па кад би се

нзмена и тих §§§§ усвојила, онда би остало да тражимо покиштење Декларације о проглашењу републике, па би онда, каже Професор, могли да и даље добијомо апанажу. Дакле, реч је за сада само о чл. 32. Ми мислимо да Наши поданици сви добро знају, да Смо за цело време окупације Ми дааали доста Нашем драгом народу. Давали Смо: чинове, Карађорђеве звезде, слали Смо злато нашем заслупннку у земљи

Дражи, пушкс, иитраљезв и ницију Смо ии ван отаџбин« слади Нашој војсци у отаџбини; великом броју Наших поданика послали омо слово 3, дали Сио народу ШубаигиКа и Грола, а да не говорим о томе што Смо успели да у најтежем времену рата подаримо Своме народу итјвећу радост када Смо родали престолоналледника. Да би се искључила алсшамерна тумачења, која очито иду за тим да претставе како се и на Нашу апанажу односи чл. 32 Устава, Ми предлажеио да се, бар између заграда, најситнијим словим.а макар, дода следећн текст: „(Ово се нв односи ва Петра Карађорђевића ■ сина Му)“. Краљ Петар II Кар.ађорђевић (Заииат уставу).

БОЖИЋ У НИРНБЕРГУ

За време Божића суд за суђење ратним злочинцима у Нирнбергу неће заседавати 12 дана.

Геринг: Пошто смо били тако добри, Ускрс ћемо лрославити још лепше.

ПОШТАРИНА ПЛАТ.ЕНА У ГОТОВУ

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ

Год. XI БроЈ 337

БЕО Г Р А Д. 15 ДЕЦЕМБАР 19«

ПРИМЕРАК 2 ДИНАРА. ПРЕТПЛАГА СЕ НЕ ПРИМА НИ ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ, А КАМОЛИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА. (УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРА ЦИЈА: ТЕРАЗИЈЕ 31/111, БЕОГРАД, ТЕЛ БР 29-129) ЛИСТ ИЗДАЈУ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НОВИНАРИ РУКОПИСИ С Е ПРИМАЈУ, ПА СЕ ШТАМПАЈУ ИЛИ БАЦАЈУ.