Ошишани јеж

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

ОПРОШТАЈ ОД КРУНЕ

Јављауу из Лондона да t*e ce ових дана тамо приредити свечаност у вези опраштања породице Црнођорђевића од њихове круне. За ову свечаност спрема се и врло леп програм. Суделоваће м сам краљевски брачии пар. Програм tse изгледати овако: 1) , ,Ку-ку-на-ма" дворска химна. 2) Опроштајна реч. У име Петра Последњег, који Ке штедети грло за CBoiy песму, roeopnJve армиски генерал без армије г. Пера Живковић; 3) Лет, лет, птмчице мале... пева хор бивших министара; 4) .Ми знамо судбу, рецитуie једна врло угледна дворска дама; 5) Превари ме мангупско одело

Те la одо' у наџгорв село пева Александра; 6) Петар Последњи отпеваће опроштвјну песму својој круни: Ни мислио никад нисам Да те љубљах тако!... (На звхтев публике може се и поновити). Као последња тачка даће се савремена трагикомедија у два и по чина: „Све, све, али занат", врло поучна за краљеве без престола, у Koioi имапу практична упутства за плетење рогозе. Главне улоге играју: Петар, његов таст и његова жена, У беспосленим круговима Лондона влада изванредно интересовање за ову културну манифестаЦиду. (Јеж-прес)

БЕОГРАДСKЕ СЛИKЕ „ЗАВЕЈАНИ БЕОГРАД"

Као што ie сасвим нормално, у децембру ie пао снег у многим нашим краЈевима, па тако и у Београду, ко|и 6и сасвим нормапно волео да снег није пао. И као што је било уобичајено, новине су забележиле и фотографиcane по'|аву снега. Само није сасвим нормапно, на какав ie начин репортер „Политике" пропратио та; мрзли догађај. Ево неколико цитата из његове онежне репортаже. „Кад су се пре три дана стидљиво помолиле прве пахуљице, свако ie мислио да fce се оке брзо истолити па fce настати дани блата и лапавице а они прави снегови да Ке нас , обрадовати" тамо негде v јануару. Али ie духhvo (I) хладан ветар, а свод се прехрио оловним сивим облацима. Баш свако није мислио дз ire се стидљчве плхуљице брзо истогити, iep се оне пред БожиК тако лако нв топе, макар и не ,дух-

нуо" хладан ветвр (Певар-e отсад: „Духни" (а не дуни ветре отуд од Баната..."). „Стари|ји сумњиво врте главом и забринуто посматрају ову прерану снежну офанзиву.." вели даље рвпортер, па изазива читаче да и они „сумњиво врте главом" кад наиФ>у на овакву његову констатациЈу: »Продавци кестења и слаткиша, ситни трговчиКи којих је било на сваком углу, завукли су се негде да преспавају зиму да 6и се поново појавили са првим зрацима пролеКног сунца. И глас продаваца новина некако се замрзао..." продавци кестења и „ситни трговчиКи" нису хтели да чекају »прве зраке пролеФног сунца", него управо у овим данима празе дупле послове na им не пада ни на Kpai памети да се „негде завуку", а још мања да

„преспавају зиму" као мвчкв. Историја Београда ииачв и нв памти да је икада у престоници неки жив човек „преспавао зимски сан" нити да се продавцима новина „замрзао глас". »Белсап« Је упутио апел на грађанство да раскрчи трамвајске пруге, а репортер тврди: „И грађани, науче«ни да сами помогну општоЈ ствари, одазвали се". Осим омладинаца ми и не видесмо нажалост, грађане да раскрчују трамваЈске пруге. Репорггер :е овако духовито закључио сврј (звештај: „Снег се не шали, не престаје д з пада, А у часу, кад су се ове новине поравиле на београдским улицама, снег се за инат репсртеру нашалио и престао да пада| Ето, не пада снег да помори свет, него да и новикски репортери оставв на њему своЈ траг—

ВAН ПЛАНА

По плану „БЕЛСАП.а,” требало је да се отвори иова кружна трамвајска пруга...

Јок братс, ова] свег није био у плану!

Мали огласи

Сво(у епаву светога Ннколу н&> fcy слаоити, nourro ми ie Електрична централа три рачуна наједан« пут послала. Јован Јовановић, чиновник из Београда, Изгубио сам савест још пре рата негдв у канцеларији Управо града Београда. Ко је пронађе и донесе ми ie, добиће лепу награду. Писмом јавити администраза „Полицијског писара". Позивам гослођицу ко|а |е изгубила крштеницу и Koiy сам нашао и предао јој да ми пошаљв . обећану награду, иначе fey да изнесем на (авност годину њеног рођења. Награду ставити у коверат и предати администраци)ји под шифром ,Нема врдања". Изгубипа ми се вереница |oui пре 20 октобра прошле године. Неки ми се куну да ie с Немцима отишла, али ја не верујем. Ко ми |ави шта је с њом, добиКе награду, iiep нисам ваљда будала до века да ie чекам. Животије Животијевић, бивши бакалин из Новог Сада. Изгубио сам инспираци|у прв неких двадесет година и отада никако да ми се врати. Ко ie пронађе, нека tie пажљиво однеса у Удружење књижевника у Београду, пошто сам се решио да и ie иешто напишем. Регистровани књижевник Милосав Јелић. Нмсам имао памети па сам се бавио црком берззм, иако се за то на принудан рад одлази. Тражим доброг адвоката ксхји Ке мв извући из ове платке. Адресу оставити за „фирму човека". Изгубио сам диплому Правног факуптета на коме сам последњи испит положио за време окупациie. Ко ie нађе нека ie задржи, ако мисли да му она може што користити, пошто cv мени рекли да je могу окачити мачку о реп. „НесреКни правник". Македонац, аутор песме »Кикирики Ке продаlвам, само да тв издржавам«, умољава се да јави да ли је то стварно могу+>е јер намерав ам д а се убудуКе бавим тим послом. Јавити на шифру П. екс 11.

15 ДЕЦЕМБАР 1945

ЈЕЖ