Ошишани јеж

ПОХОД НА РИМ

Тише, тише сињор Скорца, да не пробудиш ову стражу италсјанске демократије! Не брини! Док се она пробуди ми можемо поново извршити поход на Рим. s

Све у своје време

То ie право! Зимус су у планинама билн партизани а сад Кмо мм. (~Шибенички" Братислава)

2000-те године

Хоћеш ли доћи на конгрес бивших ратних злочинаца) (Ј{ду‘‘ Париз)

Кампања против свештенства у Југославији

Жртве те кампање ev поп Ћира и поп Спира. Драги слушаоци! Не желим да утичем иа ваше живце, и овако прилично угрожене слушањем мојих ранијих говора, али сам прииуђен да се осврнем на заиста језиве случајеве крајње безобзирности и најсуровијег харангирања против свештених лица у Југославији, наиме на трагичну судбину мистера поп Ћире и мистера поп Спире. И поред најсавршеније организациЈе моје обавештајне службе, појединости о-вог трагичног случаја нису ми сасвим јасне. i Према једној верзији, два поме-' нута мистера покушали су да издају стрип, па их је југословенска штампа сурово напала, | ма да Је опште познато да је стрип најбоља или, тачније ре-| чено, једино прихватљивл врста l литеоатуре Америка Је с тим одавно начаисто. Друга верзија допуњава прву утолико, што помиње и некаквог Стевава Сремца који је, према непровереним подацима, велики српски писац, али ја то унапред примам са апсолутним неповерењем, као и све што се у Југославији говори и догађа. Постоји и трећа верзија која уплиће у поменути трагично-драматични случа,ј и некаквог мистера Саву Недића, који није презимењак генерала Недића. Услед гвоздене завесе југословенске цензуре не може се доћи до тачних појединости о овом случаЈч али је, већ сада, посигурно јасно да су мистери поп Ћира и поп Спира, чији је отац, изглса. познати српеки ткац Стеван Сремап. поклгшали, уз благонаклону помоћ миетер Саве Недића, да издају стриповне новине. али ie штампа на њих осула паљбч свакако из пуке мржње према оној двојици свештених лица. Овим је потпуно демаскиран антисвештенички Iстав садашње јутословенске јавиости. МИЛАНУ ИСКРИ

Кад у зноју пица namem, кад се кезиш, пренемажеш, васиону језа хвата! „Јеж" честнтку скромну пише: аматер ти киси више, већ си пажов од заната.

ЈЕЖЕВА ПРИЧА Историја мога брака

Ви налазите да је мој бра« орећан? Не оспоравам. Његова историја, чини ми се, заслужује пажњу. СилаЗио сам степеницама многоспратног хотела. Часовник је показивао пет до осам. Тачно у осзм имао сам да се договорим са Татјаном Ивановном о састанку у биоскопу. Иемојте ме прекидати... Овај састанак имао је, најзад, да унесе потпуну одређеност у наше односе. У дну вестибила угледао сам телефон. Приђем и замолим за дозволу да разговарам. —• Администрација не дозвол>ава, рече дежурна, уређујући своју оф.арбаиу косу боје конбцл>а. Сиђем за један спрагг. На часовнику четири минута до осам- На истоме месту сто и телефо«. Само дежурна имала је косу плавкасто црне боје. Искашљавам се, поновим молбу. Од своје колегинице са конопљаном косом ова се р.азликовала само тиме што је променила ред речи и обрецнула се: Не дозвољава администрација! Узнемирих се; Т атјап.а Ивановна вије т.рпела закашњења. Брзо сиђох још за један спрат. Било је три минута до осам. Притрчах дежурној и трећи пут замолих да ми дозволи телефоноки разговор. По каквом питању? обдвести се дежурна. Трагови некадашњих страсти беху избраздали њено лице и мене осоколи нада: ова he ме схватити! Ја сам се сагао према њој и поварљнво прошаптао: Састаиак... Састана.к? понови дежурна узмичући као да сам јој предложио крађу ципела из најближе хотелске собе. Телефо« је за пословне разговоре. Сјурих се низ степенице и притрчах новој дежурној. Било је два минута до осам. Млада девојка (са ликом мадоне) зачуђено подиже на мене поглед. Гласом, у коме су скоро звучале виолине, ја скоро отпевах своју молбу. Је ли ва-ма много стало до рззговор.а? упита м.адона и лукав пламичак заблиста у њеним плавим сањалачким очима. 1 На мојим уонама умало заi лебдела истин.а. Али у ушима I још је брујао одговор добијен на спрату који малочас напус, гих и ја. најпословније се уозбиљивши. прогласих; —• Морам хитно да наручим ; за нашу установу један вагон коза.„ | На мадонином лнцу појави се I израз разочарења. Она рече са уздахом: - П-риватни разговори су забрањени. За трен ока слетих још за један спрат. Било је минут до о-

сам. Дежурна Јс цвркутала н» телсфону, заказујући састаиак мени нспознатом капегану Сорокину. Они никако нису могли да се договоре. Њена жестока себичност бацн ме у очајаше. ВеруЈте, простењах ја, У o'вим тренуцима решава се моја судбина!... Без хисторије прекиде ме дежурна поклоцивши дланом !слуш.алицу. Телефон-аутомат за разговоре налази се сасвнм доле. Сагох се прако ограде степсница: збијен лаиац од двадесет људи који су гледали један другоме у потиљак вукао се преко целог вестибила к,а драгоценој слушалици. Очајање ме ојача. Ни сам не памтим како се створих поред телефона на спрату испод онога. Усне су мн подрхтавале. Ни једнв речи нисам био у стању да изговорим те пређох на језик гестова; Ви, ввроватно, желите да телефоиирате, упита ме дежурна. „Она ми се руга“, одлучих ја и већ учиних покрет да се сјурим на доњи сцр.ат, али онз ме заустави: Ствар је у томе да администрација не дозвољава... ,Ia појурих ка степеницама. Међутим... допре до менв њен глас, у појединим случајевима... Ам.а ово и јесте поједини случај! заурлах ја и сузе ии избише у очим.а. - Ви велите: чуда се не догађају? Није истина! То је ружна, бедна измишљотина старог света. Чуда постоје: дежурна стави слушалицу у моје дрхтаве руке, ја откуцах број и зачу се познати глас. Даа сата касннје, кад сам пратио своју другарицу из биоскопа, све постзде јасно: бејах заљубљен. А после два месеца ми смо се регистровали. Ту скоро као што вам је познато, Људмила Ивановна и ја добисмо златне двојке. У вашим очима међутим. огледа се недоумица: зашто ј.а не зоввм моју супругу Татјана, већ Људмила Ивановна? Мени се чини да сте се ви сами сетили. Ј.а већ рекох да Татјана Иваг новн.а није подносила закашњења. Наши односи, на таЈ начин, беху пречишћени још пре биоскопа. Рећи ћу отворено: прекинуо сам разго.вор. Ја не подносим жене злог срца , У осам и петнаест Људмила Иваиовна заврши дежурство и ја јој предложих да олсмо заједно у био скоп. Остало вам је познато. Вн налазите да Је мој брак соећан? Не оспоравам. Његова историја, чини ми се, заслужује пажњу. („Крокодил")

Л. Вајсенберг

Ситуација се променила

Наша роба је изишпа т светјм, а ми се спустили у подрум«

ЈЕЖ

29 ДЕЦЕМБАР 1945