Ошишани јеж

Словенски живаљ у Јегејској Македонији пева од среће

Атина, 4 јануара Отквко |е Софулис образовао ■ладу у Грчкој, словенски живал. у JereicKoi Македонији просто je пропевао од cpefie као никад у сво|о| истори'|И. На велико задовољсГво народа, „бурандари" су остали и дал.в у Јвгејској Маквдонцји. Чим ce они појаве у нвком македонском селу, Македонци ce тако помама од радости и одпазв из својих ку+.а у шумв. остављајуЈ\и сва и>И(ма да би ce ови добри људи могли лвпо да сместе. Што се тиче македонскв децв, она су ce зарекла да нв roворе маквдонски, пош-о ie стовlOHo тежак Језик, eeh учв грчки. Ввлику популарност у крајввима у којима живе Македонци уживају они Грци ко}и су служили Гвстапоу за враме окупације или у фашистичкај организацији ПАО.

ПРОГРАМ НОВЕ ШПАНСКЕ СТРАНКЕ

Млдрнд, 4 јлнуара Прогрзм т&козаанв социјалностран;Ка ксцју Франко ствара у договору с папом jotu, нмје објдвА>«Н, дЛИ СО ЗНд ДЛ јв. као мото гтрограму, стављена она чувона руска »частуажа«; »Цар Нкколај издао проглас Мртвима слобода, живв у дгкс!«

Са најбољом намером

Укииут Је последњл Народни одбор i Јулијској КраЈини од стране енглеских шулационих власти.

Сед се барем неће мунити са изборима ...

НА ЈАВИ

Haun демсиратија на сваки качин добиЈа чак м од потрошње гранате н бомби.

Преглед италијанске штампе

ЈЕЖЕВ МЕЂУНАРОДНИ КОМЕНТАР

У аеликом депу италијанск« штампе поново се пишо о хладном таласу који долааи из Русије. Узалуд метеоролози домаитују, узалуд и лепо »ремв. »Ми зиамо шта знамо, —. каоке с« у тнм листовима. Ето, неки да« је само извештајј са Мссковске конфоренције тако охладио атмосферу Италије, да су се неки наши фзшисти чак и смрзли. Требало је да им папа очита нерочиту молитву па да се опет з« -pa;y.« »Према одлукамв Московске .:онференцИ|је, каже се даље у тим л.ис товим а —• Југо л с-е и;г треба да нем при склапаиеу мира поставља нека услове! С којим прзвом пчтамо се ми, кад је свима познато да ми н»о| нисмо оостаељали услове чак ни оида кад смо је напали. Југословенски захтгви за репара.-вк. -чи.. едс. -чљ..

ци.)е fotu ман>е су олравдаин. От [ куд Југословенн сад имају гтраво да тража репврацијв од нас кад је оваком партизанском борцу ' добро познато како би се провео да нија било мталнјанских камиона и руксака кталијаиски« вој- . чика.о Даље, италиЈанока штампа на-' рочито оштро протестуја што је , ИталиЈа изједначена са Бугар ском, АЛађарском и Румунијом, кад ;e она годину дана мањо ратова- I ла од ових земаља. Не зна.ју се !

рвзлози ко\м су сввезник© нввели на овлкву одлуку вко нијв то што je Италија и за кра+»в врвмв успвлв да учими вишв штетв савезницима нвго Мађарска, Румуннја и Бугароса. Јер итАггијаlНСКа штамгта би требало да зна да Италију нико не криви што je изашла из рата, него упра/во зато што je ступала у рат ш чак м Италијанн морају признатм да су м ушли у рат пре Мађарскв, Бугарскв и | Румунијв.

Из обећане земље

Нетачна је вестг, према којој се на раскрчавању рушевика управе полиције ради дан и ноК Ноћу се не ради пошто )е у међувремсну уништена епектрнчна централа Јсрусапима.

НАПРЕДАК ШТАМПЕ У ИТАЛИЈИ

Ливорно, 4 јануара ИталиЈгшоки неоф.зшиогички листови дава-Ке и издан.а на нвмачком језику наме«,ена Немцммв који су побеглн ws заробљоничких логора и ужне ају срдлчно гостогр им,ство неофашиста. ЧЕСТИТКА ИЗ НИРНБЕРГА ЗА НОВУ ГОДИНУ

Нирнберг, 4 јануара Поводом Новв године, из Нирнберга је утгућвн твлеграм Фра.чку: »Ми, учеогици последњег нирнбврижог конгреса национадсоцнјаЛlистичке парти|е, чвститамо вам Нову 1946 гсдину, захваљујући влм уједно на вашем упорном заузимвњу за нашу за'едничку ствлр. Жвлели бисмо дв се ускоро нвђемо звједно и дв у новој години будете присутни последњем нирнбершком конпресу »оl,ствв нацио«лл-соц»јал«стичке партШје.« Телеграм су потписали Геринг, Рибонтроп, Папвн, Хвс и остали. Ускоро je стигао и одговор reврала Франка: »Од орца захваљујем на чвститци. Уздам се у оца Папу и друга Блума да вам ce жеља неве испунити. Каудиљо.«

Крволок пише жити је

Бивши гувернер Далмације рагии злочинац Бастијаиини ж.иви у ШвајцарскоЈ и пише биографију Св. Фрање Асишког. Пишем )е зато да би* п>удима усадио свест о лстреби npaштања бпижњима.

НЕМА СМИСЛА

Анклра, 4 (внуара Захтвв Јврмоиског националног саввта у Амвриди да се рввиаијом јермвнских грввица прикључв Совјетској Јврмвнији првтежно јерменокв проаинција Турске, силно je наљутио Туркв, То знани да ми Турци трв-6a да останвмо сами у Туроко|l изјављују у круговима око Ја лчмно. А ко ke нам бити раја, 'на кога квмо приређивати курбан-погроме? гтнтају сс Јалчи' новци.

Социјалистичка монархија у Грчкој

Pefrep јввља А«ј« Taoicper Ннкохтудн, бнашм м»*н«стар апамп« у Мотлдслксовој фашмсшмкој влади, изјавио дв нвмвраеа да у Грчкој створи нову роајалистичку сгранху. У ceojoj мзЈажи дсимсиику Pafrepe господин НикоЈгуди )• ракво да Ke ce нова странкв звсмиввти на социјалнстнчком приициггу; да |e МетаксАксова влдда бил« napламантарнд, ако с« —e узмв у обзмр к> да Ј« укмнулв устав м вршила државмм удар; да савезничкм доомснмци из Атннв навмјдју м ловичарскв партиЈа и да Ј« cae народ ув краља н монархиЈу. У ввзн са овом HsfaeoiM чу}у с* разни коментари. Док једми тврдв да нмко ивК« поверовати о»og вести доономика Рајтара. дру гм опагт тарде да бм ом могва бнти сасвнм истинкта. Кад имл толико /тудвка који уображаеају да су кинеоки цареви, зашто Нкколудм не би могао дл уображава да Је грчки марод уз монархнју. САМО СТРПЉЕЊА

Атмма, 4 Јамуар« И пород тогв ur»o )• грио» »а*. да 1 1 ноаомбра домола одлуку о ослобођвтку ■e'Kar бројв полмтички* звтворемико, миннстар уиутрашн.и* послова Грчк« није још ннког пустио ма зотеоре. Како у сеоком срвском месту постоји затаор, изјавио )e он, —и како сваки затвор има ввлики брсцј апслнџија « стражаро, то кз разлот« инсам могао наједанттут да нопразним затворв и да оставнм oee тшганв људе ‘ без хлеба.

У Ватикану

Јаг.ансни пмпаник; Зна те, сињоре, |а бих ипак пошао у Јапан. Мсже н тамо да се живи..

ЗАХВАЛНОСТ КИНЕЗА

Како јалл>а једна стргта новинарска агемцмја, Јапам је ових дана страховито кажњ&н за пљачку коуу је извршио у Кии*и. Ради се о том да је јалвнској влади наређеио Да о свом трошку пребаци у Кину кости тзв. »Пекиншког преисториоког човока«, коije су за времв окупациуе билв однете у Јалан. Кад су гра-ђаии Пекинга свзнали За ову одлуку, одмах су кадлежним факторима послали захвалниду шао се тол-ико брине за кости њиховог претка који је умро још npe 3,000.000 година. Само кажв се у тој захвалници ми бисмо ce радовлли кад би надлеокни повел(и рачуна и о костима садањих Кинеза које јв јјаланска влада посејала no цело) Кини. Због тога боље би било кад би нам уместо костију »Пекиншког човека« послали овамо неке чланове јапанске владе, па да км ми уредимо кости.

МУДРИ ШПАНСКИ БИСКУПИ

Мадрнц, 4 (внуарв Ма да незванично, у Шпннији је погпуно спроведено одаајањв цркве од народа: бискупи пома* жу Фарнка, а народ парти* зан«.