Ошишани јеж

Кроз Београд ОПАДАЊЕ БРОЈА КАФАНА, КРЧМИ И БИФЕА У БЕОГРАДУ

У Београду данас постоји свега 1140 локала за продају алкохолних пића. Кафана 191, крчми 219, бнфеа 144 и гостионица 586. Пошто ie ово страшно мали 6ро| за тако велику варош, помоћи fee се отварање нових оваквих локала. Тераће се тако до 25000, па кад на сваких десет становника буде бар по један овакав локал, неће се издавати нове дозволе. Иако код нас свет не воли да пије и мада влада оскудица у пи*У, !ош није забележен ниједан случај да је неки кафеџија, 6ифеџија, крчмар или гостионичар nao под стечај.

СУЈЕВЕРНА БАБИЦА

Бабича Tpefcer рејона Јованка Легезе никако није волела да пружа помоћ женама слабог материјалног стања, јер ,је, како тврди, врло суЈеверна, па чврсто верује да помоћи сиромашноЈ породиљи значи не примити венаграду. Што се пак тиче добро гу>аћених по6ача|ја, сујеверје Јованке Легезе у том погледу +>ути. Али шта ли треба, по мишљен»у ове суЈеверне особе, која ниle сматрала за потребно да се снабде бобичким инструмектима, да значи њеио отпуштање из службе?

СТИДЉИВА ПРАСАД

У многим београдским пекарама божићна прасад заруменела су се била вероватно од стида што су плаћена no 1200 динара. Било 6и сасвим природно да се она, с обзиром на заиста мангупску цену, назову мангуп-прасадима, ма да нису ниоткуд побегла. СВИ СУ ЗБРИНУТИ

НиЈе адвокат, али је адвокатисао за шпекуланта Милана 'Миленковића у беогрздској кафани „Соколац" бивши чинов::ик Сима Миладиновић. Тврдио ie да Минема масну зараду кад маст продаје по 120 динара кило На крају о масти и о кажњавању Миленковића побринуо се реон, док fce се о Милакако изгледа, побринути јавни тужилац.

ПРЉАВИ ПОСЛОВИ КОНТРОЛОРА ЧИСТОЋЕ

Здравствени контролор Другог рејона Tjoplje Б/латовић схватиоје чистоЈту на врло неуобичајен начин: чистио је џепове кафеџијама и пекарима, им новац „на заЈам", и не своЈе рачуне за хлеб, кисело млеко, вино и тако даље. Саи су знаци да јз почело чишћење Беотрада од оваквих контролора чистоЈле барем Булатовић '|е то осетио.

ПОСЛЕ ПРЕСУДЕ СПЕЦИЈАЛНОГ ВЕЋА

< — Не дираЈ, нема више шале! Не могу. Иде ми вода на уста.

РАТНИ ДОБИТНИЦИ Стидљив као нова млада

Грађевински инжењер и предузимач Александар Карлић из Земуна испао је толико стидљив, да није смео ни да се појави на расправи за утврђивање његове ратне добити. Сзмо је изјавио: Ја сам се стидио и када сам за време окупације радио за народне непријатеље и толико зарадио. Али шта сам могао, пара није била стидљива па је сама наваљивала у мој џеп. Сад кад од мене зависи да се покажем стидљив, ево, ја нећу да дођем ни на суђење. Да пе би окрњио своју скромну резерву од деветнаест сандука лекова и сто тридесет кила вате. панчевачки апо-текао Ђура Лакић ннје те ствари изДавао чак ни болесницима са лекарским рецептима. Стога је добио рецепт од суда. Много ,/е жао Сафету Прокићу из Загреба што није стигао за време такозване НДХ да ку-

пи и даадесету кућу, јер их има, сиромашак један, свега деветнаест. Да би се у том претешком болу некако утешио, скупљао је доларе, швајцарске франке, дуван и намирнице. Нзродне власти, које немају много разумевања за колекционирање кућа и валуте, замолиле су овог страсиог колекционар.а да се мало одмори.

»МЕТАЛИНДУС« НИЈЕ ДОБИО РАТ

Божидару Милошевићу, власнику „Металиндуса", приликом утврђивањ.а ратне добити, омакло се и следеће: Не знам коме је то пало на памет да сам ја ратни добитник! Ја не само да нисам добно рат. него нисам уопште ратовао, чак ни кад су остали моји сународници ратовали. Као сваки добар индустри!алац. ia сам мирно наставио свој посао и радио за сваког ко поручи.

Врана врани очи вади

Тек на суђењу у Првом среском суду Славка Живковић и Ружа Шолај, раднице код „Нама" сведоче да је оптужена Марија Савић давњашња црноберзијанка.

Виде ли како оне две поштено посзедочише против евоје колегинице)! Видим, друже, али мкслим да би било ксрисније да су је, још у почетку њеног поспа паткззале.

СУДСКА ХРОНИКА Очинска пресуда суботичког Среског суда

Суботица, 11 јануара Народне власти у Суботици ту скоро изгубиле су још једног врлог службеника. Реч је о Михајлу Ерђешу, који је месеца јула прошле године, од стране народне милиције у Суботици, послат у Бајмок са нарочитим задатком да проналази и хвата црноберзијанце. Овај вредни службеник, да се не би у Бајмоку досађивао, повео је са собом и Јелисавету Тапишки, која ,је по занимању без занимања. Да би се приказао као озбиљан човек, Јелисавету је претставио као своју венчану жену, а свим грађалима ппичао је да он „дрма" и да је „стр.ах и трепет". Да би то_ и доказао, јер је било људи који му нису веровали, он је неке људе ни криве ни дужне стрпао у апс, затим је добрим људима, с којима се упознао, додељивао конфисковане ствари народних неприј.атеља, да би ra се o’ви дуго сећвли и задржали га у лепој успомени. Свуда је иначе са овојом сапутницом пио, јео и лумповао, а пиком ништа ннје плаћао, пошто му нико новац није ни тр.ажио. Овда-онда он би ухватио понеког овеј.аног црноберзијанца, али пошто никоме није желео Hecpehv, он је од

њих примио понеку сумицу и пустио их да се и даље баве својим лепим занимашем. Среоки суд у Суботици осудио је овог ваљаног човека: на пет година принудног р.ада. Његова пријатељица Јелисавета осуђена је на два месеца принудног рада. Ма да су и сами чули да су судови данас нешто благи, они се нису надали оволикој благости.

КАД ТЕГОВИ ОЛАКШАЈУ ОД ДУГЕ УПОТРЕБЕ

Ђевђелија, 11 Јануара Народка власти у Ђевђелији приметиле су да пекари задруге „Житни кош" не издају у последн»е време хлебове који теже хиљаду већ само девет стотина rpaма. Пекарима ie на то одмах скренута пажња. Међутим, ови ма|стори упорно тврде да нису за ову чудну naiaву ни мало криви, |е, веле, они не могу одговарати за то што су се, услед дуге употребе, тегови од килограма излизали тачно за сто грама. Зато моле да им се убудуl\е да'|у нови исправни тегози, како их не би више нико оптуживао ни криве ни дужне. Народни суд изићи t.e уеусрет овим пекарима. Он има исправне тегове.

Неразумљиво

Ово, брате, никако не разу мем. Стално говоре како ie наро; добио рат, а сад нас проглашава 1 (у ратним добитницима.

Млечни запис Бате Атанасијевића

(Пранашао и дешифровао Јеж) „На задњем листу књиге „Говори генерала Милана Недића* претседника Српске владе“, користећи своје старо револуционарно искуство, записа млекои грешни и намучени журналиа Константин Атанасијевић Бата, на дан повратка Оца Србије у домовину, деветога дана, првога месеца, лета господњега 1946. Ах, намучисмо се чекајући, и ипак Те дочекасмо! Нека Ти је срећаи и -уговечан долазак, Теби и Твојим сараднииима, амин! Учини, учиии да још једном, макар од изласка до заласка сунца, будем уредник „Времена“, па Твог „Новог времена" па Твој Управник позоришта у Нишу; учини да још једиом мо. гу позвати слободно по имену сина свога једннородног Милана коме је кумовао лично Мплзј Стојадиновић, давши му Твој( и Своје име, па hy пасти н( плоче студене пред твојим носЗ' ма, трипут hy дбдирнути камег челом својим, усплзкаћу и рећи „Ниије отпушчаеши раба твоје го, владико, по глаголу твоје му, с миром. Јако видеста очј мои...“ <f

Удесите да не буде смешно

„Оно што је знато, стварно ji ексистеитно, а знање је једа! аспект под којим је знатпо екси. стентно, наиме интроспективш квалитативни аспект... Јер ji „знање нечега" непосредНо, jej је знање аспект оног нечега шт< је знатно, дакле то нешто сам( v 'рнном од својих аспеката...“ (Мирослав Фелер: „Теоријг живота, свијести и спознаје", Загреб, 1946, стр. 129)

МАЛО ГРАМАТИКЕ

TEVK