Ошишани јеж
ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА
КРОКОДИЛ ЈЕЖУ
I СПЕЦИЈАЛНИ „ КРОКОДИЛОВ“ ДОПИСНИК ЈАВЉА: НИРНБЕРГ. Балетска уметност у Немачкој у о-читом је опадању. Још недавно, како се показало овде н.а процесу, један од истакнутих играча „111 империје" био је Херман Геринг. Сваки пут, саслушавши Хитлеров говор, он се давао у игру. А &лда, слуш,ајући цитате из истих „Фирарових“ говора, Геринг не показује никакве жеља да игра. РИМ. У вези с благословом који је римски папа упутио шпанско-м диктатару Франку, угледци правиици објашњавају да тај благослов даје изванредно право на улавак у царство небеско преко реда, али никако ие даје право на нри€тудање Уједињеним нацијама. ШТОКХОЛМ. Уредник шведског листа „Дагеспост", у разговору с вашим дописникош, изјавио је: „Ми нисмо против св,аког извоза из Шведске, У св.оје време ми смо, например, одлучно подупирали извоз шведских руда у Немачку. Али сада се ситуација оштро изменила, и неке граде нашег извоза нису нам по вољи. Нарочито нам се не саиђа извоз .интерн.ационалних нсиачмих ратника из Шведске у Совјетоки Савез." ОНАЈ СВЕТ. Фридрих Барбароса, који ое о-вде налази, дознавши из материјала Нирнбершког цроцеса да се хцтлеровски план напада на Совјетски Савез ЦЈНфрозд наздвад „план Барбаросе“ био је ваи себе о.д беса. „Уверен сам, —, изјавио је он, да he аутори тога плана ускоро стићи оваздо, па hy им покааати како се прља моје име!‘ ч ЊУЈОРК. У овдашњим реакцнolна|р«им ируговизда још увек влада атамска узбуна и потцуно замрачењ-е мозгова. Херстовци и махкормиковци нарочито ce боје да из каквог прозора нв блесне који зрачак оветла.
Суђење у Италији
»Поспедња реч« оптуженог („Известија')
Конгрес грчке антифашистичке омладине
Атина, 18 |ануара Овде је отпочео с радом први конгрес грчке антифашмстичке омпадине. На конгресу присуствује о«о 500 омладинских делегата са саветодавним и исто толико полицајаца са гласрм.
АТИНСКИ МРАК
Атина, 18 јануара Услед штра]ка радништва електричне централе Атина се сада налази у мраку. Становништво, уосталом, није то ни приметило пошто над целом Грчком влада одавно мрак.
АПЕЛ НЕМЦИМА У ГРЧКОЈ
Атина, 18 јануара Оснивачи грчке нациочално-соци]алистичке партије, који за собом илсају богату четворогодишњу традицију, упутили су апел свима Немцима ко|и се још прикривају no пећинама еге|јских острва да
6ai икакве брјазни по њихову дичну слободу iaee сврју адресу оснивачима странкв или најближо'] мзсној аласти. Hoeoti странци потребна ie хитно сарадња и искуство прекаљених нациста кс|је ће воћство странке умети да високо цени и награди,
ПУТ НА ХАЏИЛУК
Атина, 18 јднуара Рогент и Дамаскинос и њогов имења« митрополит добили су из Јерусалима позив да ]едан од њих двојица посети свету земљу. Извесни палестински кругови, који добро познају Дамаскиносове заслуге за одбрану грчког народа од слободе и демократиџе, смаrpaiy да би његово присуство у Јерусалим благотворно делс на ватрене и бунтовне Јевреје.
КРАТКЕ ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА Де Гасперијева успела шала
Рим, 18 јануара Претседник италијанске владе Де Гаспери дао ie изјаву, у којрј тврди да су псчЈединв нације што су се бориле против Немачке, „мање допринеле победи него Италија". Сматра се, међутим, да Је Италија заиста допринела победи, али само тиме што је за време мира склопила савез са Хитлеровом Немачком. А рпштепознато је да кргод постане у миру савозник Италијана та|ј мора да изгуби рат,
ЗАВРШЕНА ЈЕ АКЦИЈА ЧИШЋЕЊА ФАШИСТА
Како се сазнаје из ИталиЈе, за Карлом Скорцом, бившим шефом фашистичке партије који сад живи у Шва:царској, живо се трага у Калебр: (ји где ;е Скорца рођзн. Да би се становништву омогућило да ra што лакше идвнтифњ ку]е, раздељене су народу многобро;Јне фотографије попа који ја Ско.рцу пратио.
Малопоседн ички апетити
X?feSMo ica мо око што емо ПЗД добнлн!
ИСПРАВКА ЕКС-КРАЉА ЗОГУА
Ломдон, 18 јануара Канцеларија. албанског euc кра ља Зогуа дала ја испрааку о>ног дола њогове из;ава кџји гласи: „НашТ бл жеља била да иароду у Албанији буде омогућено да успостави стања какво он жепи'’! Последња три речи, кажз са у нсправци треба да гласе; „какво ја жел им "
TRЕS FACIUNT COLLEGIUM
Бадем-Бадем, 18 |ануара Ф|р|анцуске окупационе власти рдобриле су у својрј о!:упацирн9! зони Још пре месзц дана да џаry образовати удружења, културна и хумана, у коЈима ће бити унлањачи само они неманки rpa« ђани кои иису припадали нацмр* нал-социЈелистичкоЈ партиЈи иди коЈи нису непосредно помагали хитлеровце. До сада су се пријавила caera два грађанина крји испуњзваЈу те услоае, Пошто За џ* бразоаања удружења треба три члана изгледа да моћи да ce образује ни Једнр удружење.
ОСИГУРАЊЕ ОД ОСИГУРАЊА
Пдриз, 18 јануарв Француска осигурава|уllа друштва о&јавила су оштар протррт прводом мвра Koie власти прзду* зима|lу против црноберзи|]анаца. Она траже да са створв нова друштва, ко]а tie осигурати обичне смртне осигураникз од цоноберзијанског система осигурања.
НАПРЕДНА ИЗЈABA НАПРЕДНОГ ПРЕТСЕДНИКА
Хаг, 18 јануара Претседник холандске влар" |ункер ван Шармерхорн припа,".стракци, за коју неки кажу да је напрздна и не кажу бадавije то ономад потлрдио изјавом, у Kciioi се обопно на !едну страховито назадну и непт-нтгну ствар државни социализам.
ТЕЖАК БОЛЕСНИК
Турски новинар Садак иступа са клеветничким чланцима против демократског фронта у Румунији, подржавајући Маниа и комп. ,
шт Примећујем нод Bas зпу бољку. Какву) Маниу клеветаниу, (»Крокодил«)
ЈЕЖЕВ КОМЕНТАР Шта је данас код Мађара „тудом“ а шта „нем тудом“
(Од нашег специ. Јалног дописника) Будимпе.ш-та (вишв Пешта, него Будим), jaiHyapa Јадан од наЈвећих т. зв. малих Посед.н|Ика и члан главмог одбора истоимене мађзрскв стрзнив, члан napnaiMeHTa и члан владе, био js љубазан и вашам допиlС«и-ку дар следећу изјаву за америчку jaißH ост: »На првом месту, као што видим, вас интерасује какве поглгде на уређежз будуће Мађгрскр има моја стра»ка. Могу e ам рдмах реЈтИ да је питање граница најаажније. Ми бисмо били захвални суседној Америци ако нас прмогне у н®чнатнс{ исправци наших малопасадничких граиница према Југославији (свега до Ја.пранскРг Мор а рдносно Ријекг); према Румуннји (нагде до половине пута измеЈју румунског Ердеља и Букурвшта)! ррема Словачкрј (докла стигне) а евентуално, ако што може да буде, и од савезничкв нам Аустрнјв. Колонија засад не долаза у обзир. Поиављам да ce ту, углавном, ради р МРЊИМ померањима каменамеђаша, а у питању су територије на којима стануја исти етвичгеи елеменат КИЈИ je стаиовао и у данашњој Maitj.apcKoj —пре доласка Мађвра. ЦЈто се тичз захтева поЈадиних суседа, у првом реду ЈугоспрвиЈа која тражн да јој cs прејД.ају неки наши прсглављвни воЈни номандаl!lти изјгвљујем да смр спрзмни р тој предаји преговарати чим Са нама предају тражене тариторија Што са тиче репарација ми бисмо их радо примили од земаља
које су стварно ратовале, као на пример од Југославије. За нас oe не би могло ре+.и да смо ратовали, јер смо, руну на срце, свуда имали посла са ненаоружаним становништвом, та су наши храбри хонведи тако баш и могли да изведу многа питома, културва и човечна дела. Што се тиче положаја мањина у Мађарској, наставио је угледни мађарски политичар, то су наше приватна ствари. Наша валутна и уопште привредма политика разви/ају се у сразмери са нашмм територијалним захтеаима. . Тако на пример инфлација пенга иДе готово у складу оа ИlНфлацнјом наших твритсријалних захтева. Погледајта нацру краљевокохорти|јевску престоницу! узвикнуо је одједном патетично-ввЛ|Икр-мали поседник (микромегаз, по Волтеру). Видите Да Будима тако ре+и нема, показао Је на ону страну Дунава, на тужне успомене саваза с Немцима. Ето, у овом рату ми смо дали ресто, Будим! Па зар 6и онда ко имао срца да од hsic нешто тражи.. Е, ја то »нем тудом« (не разумем)! А, да ли ви »тудом« како изгледа Југославија и ко је свв кркв за то? упитоо ј.е изненада наш сарадии«. Ни то »нем тудом«, завршио је своЈу изјаву овај мађарски »микромегаз«. др Јежош пл. Јежеши
Витез и његов противник
Докле ћу да их учим да на мађарској територији има само Мађара!