Ошишани јеж

КРОЗ НАШУ ЗЕМЉУ

ЗАГРЕЈАО СЕ ЗА ГРЕЈАЛИЦЕ...

Иижммру ГлигориЈу Погкжкку (Епвктро-млшимсио прадузекц Билинв *одв 41) 6ж> је поверон аадлтвх да > а државио предузеke »Елед« мзлжрерује пегле. Алм инжењар Попо«кК ие »о-лм де прави пегле Није то иктервсантно. ААного је интервсантииЈе прваити, уз употре&у арло скукоцеме и строго рвционирвне нсице »цекас«, грејалице и продавагти мк no 1300 дмнара комад. Лепо је од икжежера ПолоаиКв Вгто сем себи стаара производне задатке • w Ч еио овако продужм, арло далеко отарети Толмко далеко да Ve се и сем изнемадит Кад ковтуже, mofe ne мораЈу Да sуду Црне, продаје црна дуки не црној берзи, онда се цела стеер зеершеве са 15 масеци лиuietaa слободе. А«о не »еру|;втв, емтајта загребачког занатлију Ивана СтанкоеиКе. Bpm ружиу слику пруже иореда слитса по ценама 100 динара место 65. После каиовавлн.а Катарине Гаспаридес, влаонице фотографске радна у Загребу, и женог посло»o+je, ciMca Ке саакано, мспастм лапша. Монопоимеае Ја м ареме оку■тације но само италиЈаноких фашиста, aeih м продају моиололских артикала Душан Пламиац са Цатиме. Веран староЈ иааицн, он је и сад успео да монополише нзнос од шест м»tлмоне на мме ратне до&ити, Апатижка машинска станица чуза тракторе кдо ивжн а маука болашљиву децу na их арло норадо пушта да раде Чиноеници

станиц*, додуим, нвчули су н«што о том« дд су трактори врло потребии за зимско орањв, али ко 6н још н таквим фаитастичнмм тврђвњ-им« tepouo! Ркбљв пнЈаца у Новом Саду о билујв аеликим, млснмм рмбама која ce зову црмобероијамкв. Ма да су т« рибв, као што је већ речоно врло круоне, пијачми ко«тролор никако их но приме+.уЈе, Занимљне случа] петаргиччог сна »абвлвжв« ј« код Извршиог народног одбора у Броду (Маквдонија). Одбор }е успво да првсгмм« дане када ј« трвбало трвжити со за станоанишгтво и стоку, а садл. пошто Је то констатовао, слремв ce, изглвда за иоау лортЦу спааањљ Штампане потарде е e пвтлноом »За дом слремпи!« из доба Н. X. Д. Још увек мздаје Конзумна задруга желвзничаре у Загрвбу Пошто чланони улранв, по овему суде+ки, немају намеру да тв]

натпис избришу, добро би било из6р<И|Сати чланове управе. У епободном времену које му је остајало »после часова веромауке« велечвсми господин Милутин ЈурвмиК цепао Је у Загребу плакате и фронтовске паролв. Зар он није заслужио да му се оставн и двалесет и чвтири часа слободна времема, па макар у затвсремоЈ просторији у којој нема плаката? Због вепииег поела забораеио је да пријањи 8500 кила цмнка и 500 кила бакра тако је гласила барвм његова одбрана на суђењу Милан Фирст, трговац Са Сушака. Суд га H»je ослободио (осу+,»н Је на три године), алм Ј« заувек ослобођен дољег вођења радња да га не би canrpла толнка преаапоспвиост Занат ]е златан. а шпекулисвње за времв рата Још златмиЈе, тврди Анта Фатулин, златар из Шибеника, код кога Је нађемо 16 килограма злгггв.

Монолог шверцера уочи 1946

Све мм ее чинм, да сам еа <945 годином зааршио своЈ шиерцерски биланс—

ШЕТЊА ЈЕДНОГ ПОСЛОВОЂЕ

На црну берзу отишао |е са задругиним ше+ером послоасфа Јкднв вараждинске задруге Владимир ГрабариК По повратку са црне берзе свратио је у суд, из суда у затаор. Своју шетњу ГрабариК fce наставити тек 1958 године.

УЗОР ОД ЧОВЕКА

Дрвннцв, 18 Јакуара Ннкад ввшга село Поливне нв+а ммвти тако крвоног лрвтслдннкл Мвоног одбора кво ало je донвдввмо био Хакон Шеремет. Душеван и благ кво .мвлем, он није хтво да замара службемике одбора ревиввгивем рвзморавних дослдмих аквта. Да нв би омопнкв хартиЈа Отој ала неупотребллаа, он је акта целао и мосио ку+и да му се нађе за погпалу. Што се тиче »всвљвмика који су трв бали д а се врате на своЈа попаљена огњишта, он им Је опречовао поврлта« из чиств хумвнаспи; да се сироги људи н« би потреслм приликом повратка нв сеоја згаришта А кад Је требало да изврши откуп жита у свом селу, он нцје хтео ми од кога да узмв ниједан Једими геилопрам, пошто се страшно баЈао да иду+а година не буде родна, Свају дивну делатност овај честити човек крунисао Je теоним поввзивањем са једном групицом одметнlИка, који су c e нешто н->љутили «а данашње власти, па

никако неКе Да си<)у у »всеље Шеремвт их је често обилазио у шуми и снабдевао их оним у чему су оми оскудевали, пошто кво душеаан човек није могао да дозволи да се ико мучи. Вишв власти одвеле су овог доброг претседника у Дреницу где Ке добити награду за свој предани рад.

ШЕГРТСКИ РАЈ

Књиговевница »Стефано*и+« (Булавар Црвене Армије 47) np»ви je рај за швгрте: један шегрт спавао је до пре некм дан у радионици, која се од ледењаче разликујв само утолмко што Је У њој хладмије иего у ледењачи. Сада ]е шепрт у Шепртском дому, али у коме би дому требапо дл буду смвштвн*и млјстори вн%ели из швгртоког раја?

ПОХВАЛНА САВЕСНОСТ ЈЕДНОГ СКОПСКОГ ЛЕКАРА

Скопље, 18 Јвнуара Др. Карлђозов ја врло оавеста« лекар, толико савестан да не сматра, тако ре+и, за потребно да се појављу|је пред болесницима скопска Државке болнице: претпоставља да 6и његов долазак онерасположио болеснике, потсетио их на њихову болест и тако даље... Кра+е речено, добра лекарска душа која чак за време дажурства п.ребива у отменрј усамљености, избегавају+и, шта виша, додир са болесницима, чије ce стање нагло погоршало. Пре неки дан, на пример, дежурном лекару др. Карађозову јавили су да једно дете, које је у своЈе време било интернирано од окупагора, има велику ватру и да ie у насвестици. Шта (је преузео, по вашем мишљењу, др. Карл+озов? Ништа! Није једноставно хтео да дегету свожм узнемиравањем још више повеКа ватру.

ИНТЕРВЈУ СА „ОЦЕМ СРБИЈЕ“

ДржеКи се леле npaicce заплдноеаропске штлмпе којл је објавилл нзјаве Герингл, Деттица, Рибентропа и НедиКа, »Јеж« је одлучмо да интервјуишв »Оцл Србије« исто онако, као што су то урадили енглески и ам.ермчки новинлри. »Јеж« је узео у обзир през аоосленост оцл Миланл, који садл састлвља билаис своје чвтворогодишм>в вллдавинв, пл му је угтутио својл три питањл m*cмено моле*« за пиоменв одговоpe, и то нл орпском језику, гк>што »Јеж«, квко je познлто, нв знл ни нвмвчии ии друге језикв ко;има се служио НадиК. »Отлц Србије« одговорио је на свл три питаља. Прво питан.«: Реците нам гдв се сада налази ваш колега н сарадник Анте ПавспиКl Одговор: Ми омо cse до окоро бипи заједно Али пошто Се слда нв змв гдв ce Ја нвпазмм (види

саопштв«»в Рајтврл!), мв могу ни Ја знати гдв ce напази колега ПаeaniH'h. Друго питање; Која су влм успомвнв из инаотранотва најдражв? Одговор: Моје најдраже успомвнв билв су ми четрдвсет и осам златника иностране валуте. Колико су ми тв успоменв биле драгв, види ce из тога што сам их био ушио до само г твла, у кошуљу и у поставу калута. Али, нашли су ми их и, лишивши мв слободе лишили су ма и ове последњв радости и рааговора. Tpefte питање; Кеја |е ваша последња жеља) Одговор: Да ме суде по италијанском или барем по француском поступку Ја мислим да сам доста био Нвмац и Отац Србије, па ме сада треба ослободити српског посгупка и соступка према мојим немачким друговима.

ИЗЛИШНЕ БРИГЕ

Поппо Је трипут изјавио да год себе иеча иичеra, код Недића је ори претресу u ађеио 48 сакриво' јшх златнииа.

Бре, бре, кмсо fcy да дочекам старост без nepatl,..

ГОСПОДА ЗЕМЉОРАДНИЦИ

Другови, ми смо живели искључиво од земље. То Је баш оио што не ваља, господо!

ХОРГОШКИХ САБОТЕРА НИШТА СЕ НЕ ТИЧЕ ..

Хоргош, 18 јануарв Кад ств упитали, још ripe иратког времеч« Народни одбор у Хоргошу: шта он мисли о потрвби што бржег спрово+јенЈв аграрив рвформ« и о аграрним ннтвресаитимл, одговор 6и »ас сигурно натерао да ce онвсввстите. Да је Народии одбор у Хоргоury • вамл je )асно у којој je он мври нлродни до кра(јл cnpoeeo своју слботерску акцију, иопадо би дл у Хоргошу немл ниједног аграрног интересонта. А штл мисЈlите, колико и* ce пријлвило данлс, пошто су последице саботаокв отстрлм>внв? Хиљаду двестлl Има ли још нлродних одбора. који би се прихвлтили такм|ичвн>з са хоргошким?

„НАРОДНИ ДОБ РOTBOPИ"

ПРЕД СУДОМ ЗА УТВРВИЗАЊЕ РАТНЕ ДОБИТИ

ПасЕедвчићемо обоЈица, да /ме један другог помагаш з» - г -ме окупације!...

џгмл.