Ошишани јеж

Забринутост у Шпанији

со&ш.

Пред политичким саветом фалангистичке странке генерал Франко је изјавио да се на развој међуиародне ситуације може гледаги са оптимизмом.

Франкв |е оптимистнчки распопожен тешко нама!

Пуковник Гривас ослобођен

Атвна, 7 фебруара Рајтер ј.авља: У данима монархо - фзшистичке побуне у Каламати грчке власти притворилв су главног анспиратора и руководио!ца побуне, вођу грчкв монархо-фашистичке оргаииаације пуковника Гриваса. Грићас је био притварен *као главни кривац за злочин пббуие и за све злочине, убиства, пљачке и 1 првмлаћивања која су извршили његови тврористи у Каламати и њеној околини. На суђењу у Атини, на коме су Гривасу судили и сведочили његови присталице, злочини „х“есесоваца окарактерисани су као „увреда грчке владе“, пошто је Гривас једним писмом пре побуне и самом побуном изразио своје неповерење у грчку влаzty као заштитника „х“-органивације. Уверивиги се на пракси да су његове сумње биле неосноване, оптужена „кситоски" пукавник се извинио грчкој влади и суд га ослободио. После ове пресуде у Грчкој је завладао ред, мир и пуно noверење у правду. Жртве монархо-фашистичког терора су пр.аведно освећење.

НАЉУТИЛИ СЕ ЉУДИ

Трст, 8 фабрувра Радници бродрградилишта Св. Марка у Трсту ступили су у једночасовни штрајк због повратка нз рад седморице начелника овог 6р о д огр ад и л ишта који су уклоњени са положаја од стране Комисије за чишкење фашистичких елеллената. Кад су видели да радници баш никако не-ће да попусте и да их приме, свих седам на* челника страшно су се наљутили и поново напустили посао.

И ТО ЈЕ РАЗЛОГ

Холандски зв.а.нични кругови обавестили су ових даиа савезничку Врховну команду да неће моћи да учеству.ју у окупацији Немачке. У замену за oeo Холандија he са много већим бројем трупа учествовати у окупацији Индонезије. Холанди.ју чуди, кзже се v ноти холандске владе, што се од ње уопште тражило да у овом часу учеству.је у окупапи}« Немачке, кад се зна ља је холандска војска заузета окупзцп}ом Индонезије. А напослетку окупација тамо или окупапија овде свеједно.

„ПОЗНАТА НЕЖНОСТ"

Говорећи у Конзултц 0 Јулијској Крајини r. Бонот се позива на „разлоге срца ,и сентимента".

Зовем те код нас :амо зато што се плашим да fce т а| бити исувише груб лрема теби. Хвала али вашу нежност познгЈем 25 година.

Свађале се зебе око туђег проса

Лондонски кругави подвлаче да питање Индоиезије иије британст већ хомандско пнтање!

—А ја мислим да fee ово питање ипак бити наше питање!

КО КОМЕ ДУГУЈЕ

Рииска „Либера стампа" доноси чдапак у коме доказује да ИталиЈа ништа ие дугује Југославији. Доносећи дословне цитаге ,Јеж" сматра да им није потребан никакав његов коментар. 1] »Рат )е објавила фашистичка Италија, а пошто је Iугославија врло брзо калитулирала није било важнијих ратних сукоба, него )е шта више италијанска во|ска врло често успоставњапа ред, таи» да није имала ни времена да нанесе озбиљне штете Југославији.« 2] »Италијани су врло често снабдевали становннштво храном.« 3] »И заштићивапи га од Усташа, Немаца и других, а врло га често и пребацивали у Италију.« 4] »Истина, доцније је дошпо до сукоба, али узрок томе билн су Титови лартизани који су лочели да убијају карабинијере, војнике и грађане, те су Италијани морали да употребе неке репресалије у понеком граду бл изу обале, алн без икакве зна ча|ни)е штете,« 5] »Оптужују нас да смо постали савезници четннка, алн истина |е само то да смо ми, видевши снагу усташко-немачке коалиције почели да помажемо све лобуњенмке били то четници или партизани.« 6] »После пада фашизма н доласка Бадоља на влает у месецу селтембру, итзлијажке војне сиаге предале су Титовим партизанима еве што еу посадовале". 7] »Кад 6и се расмотрила вредност тог материјала устано вило би се дз )е куд н камо већа, него штета коју су Италијани нанели Југославији.« »Либера стампо«, Рим, 18 јонуара 1946 гвд.

Два тела - једна душа

Атина, 8 фебруара Специјални „Јежев“ допионик ј,авља; Како се савнаје из Лондона, оовјетски амбасадо-р у Атини посетио је јуче грчког претседника владе Софулиса, оставши с њи'М у дужем , раФовору. Саопштавајући ову вест, енглески р»дио и лмстови изјавили су да се не. придаје никалсав нарочити зилГ iaj. У р.азговору с иностраиим новинарима једзн званични енглеоки претставвик потврдио је тумачење енглеског радија и енглеоке штампв о посети совјетског амбасадора. Један новинар се осмелио и поставио енглеском претставнику питање: А откуда ви знате да је разговор у Атини бир безначајан и без резултата? Зваиични претставник се тада врло наљутио, постао ie искрен и одговорио: Откуда знамо? Па отуда што ми и грчка влада радимо као две руке истог тела. Деснипа ради у Грчкој оно, што јој речв ле-вииа у Енглеској. А ако јрј она не рече ништа, онда ни она не ради ништа.