Ошишани јеж

СПАСАВАЊЕ СПАСИОЦА

*Од суда ra |еза хвата због грехова ово? рата, na пожури „српскм тата" т са трећег сиочм сгерата-, /

ЦРНО НА БЕЛО

НИЈЕ МУ ЈОШ НИ 1944 ГОДИНЕ БИЛО ЈАСНО...

Један од бискупа, којему ни 1944 године није било јаоно да је „Неааеиша Држава Хрватска" обрала бостан и да се усташама приближава црни петак, био је сплитски биокуп д-р Клемент Бонефачић. Он је, како то сада освежааа „Слободна Далмадија" у саом броју од 29 јануара ове годнне, говорио у сплитској катедрали 12 априла 1944 године овако: „Ми пак треба да се дачимо крижем Господина нашег Криста у којему је спас и ускрснуће наше... И да зажелимо и модимо, да ни у Сплиту, ни око кнежевских и краљевских дворова у Бихаћу, ни око Звонимирове мруиндбене базилике, ни нигдје другдје не буде Хрвата, који неће осјећати и у себи рећи, па и отварено признатн: м-и треба да се иоиосимо свм»јом домовином, с успостављеиом државом, са радом нашег несебичног Поглавника. У њој је једино наш политнчки спас, наш прави народии хрватски живот и ускрснуће наше, тј. onстанак, рззвитак и сваки напредак међу народима и у заједциса другим иародима."

ЗАСЛУГЕ ИТАЛИЈЕ

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

Рим, 8 фебрувра Гроф Карпо Сфорца пиш« у Једном римском лмсту д« 6и «в«нтуапна заплена мталијанске имовине у иностранству била »no»реда моралних закона«, с обзиром на велики допринос Нталијлт савезннчно] ствари. Италијани су заиста учинипи са»езницима вепике услуге. Још у абисинском рату отстрањено ја мз Европе милмон Италијана и на raj начин Је знатно смањеи ратни лотенциЈал сила осовине. Италнјани су се искрцали у АлбаниЈУ Једиио зато да бм у oooj rop* штачкој земљи сахранипи ко|у своЈу дивизиЈу. У циљу саботаже осовннских прилрема за рат иа мсточном фронту, ИталиЈани су ударили на Грчкуу н уништввали своје људство и матери Јал. Гроф Сфорца може да поднесе огромне спискове ИтапиЈана коЈЈи су страдапн у борби против Титових партизвна. Ти списковн елуже за разпичите сврхе, тамо да по потребн претстављаЈу и иотражиоа №е од ЈугоспавиЈе. Уколико су ИталиЈанм ианелн неку штету савезницима, љихове успешне акциЈе огратгчавале су се иа дубоку позадину, иа мириа сепа, далеко од фронта, жен«, старце н децу. Те вкцмЈе нису ммале никакве вез е са ратоваљем. НаЈзад, ИталнЈани су капитупирапи пре Немвца и на та) пачин нанели им тежвк ударац оетавивши их на цедипу. Целом свету fe познато да су Ипшфии више дилпомати него ратници, па нема смисла да овога иута нзгутаЈу.

ИТАЛИЈАНСКА "ДЕМОКРАТИЈА“

У Изопабони, бпнзу Вентимиљв, сад неофашизму не расте ковиље. И фашиети нови, на зчук „Марсељезе" на масу потегпи ево|е митраљезе.

КСИТОС

Бритаиски делегаг је у Савегу Уједињених шација изјавио да су 584 1 терористичких аката извршиха шепозшага лица.

Право каже британски делегат *Х« то qr непозиата лица!

Осетљиво срце

Југословеии иеиају право wa re покрајипе пошто су. њихови дедови заузели re крајеве пре 15 векова. (*Дио е пополо", оргап партије ,ЈЛаада ИтзлиЈа").

Ово вам нећемо заб оравити ни за 15 векова!...

АКО ЈЕ ЗА ВАЈДУ...

Мпадих енагв Грч-] иа има да из кризе изпаз' нађу, зато жели дошљацима ца већ ;сдиом траже лађу.

МАЛИ ОГЛАСИ

Обућу по приватним поруџбинама израђујем од матери.јала, којим нас је снабдело Министарство индустрије за дрисавне поруџбине. Радионица Стојил»ко®ић и Јончић, Београд, Први жционарски млин а. д. у Београду извештава да ce претвара у издаlвачко предузеhe и да he ускоро издати врло поучно дело „Како се са три милиона може зарадити двадесет пет милиона". Поруџбине прима Комисија за ратну добит. Рачуне овеједно какве, али првонствено ненснравне оверавали бисмо уз хонорар у виду позајмица без враћања. Хибловић и Дурутовић, бивши 4H-i новници београдске Управе жвлезница. Хонораре у износу 11.600 дннзра, које сам за време окупације примио од „глајхшалтоваие“ Орпске књижевне задругв оглашааам за неважеће. Никола Трајковић - Ћоса, бивши књижевашк. Угљену прашнну издајемо нвпознатим муштеријама да би пријатељн и познаници могли добити добар угаљ. Дрвзра „Ком обојци, ком опанци". Булевар Црвеив Армије JOl. Ваганске количине јабука лиферујемо у св-а места у којима je максимирана цена већа него у Србији. Сва обавештења даје Воћзр а. д. за промет и прераду воћа Београд Хиљаду н две-три стотине килограма разне текстилне робе, продао бих буДзашто, испод максимираних ценз. Роба је изложена у просторијама Комисије за сузбијање шпекулацијв Четвртог pej'oiHa, где сам је преселио да је мише*ви и пацови на тавану не би докусурили. Мнлан Богуновић. трговац, Јужни Булевар бр. 35. Извештаваи трговце из Љубљане да бадава не чекају да им опет донесем шљивовицу и ораxe у замену за текстил, пошто Народни суд у Ваљеву није имао довољно разумевања за овлкву врсту размене добара измећ'' федералних јединица. Милан Васић, џамбас из Ваљева. Тражим још пет-шест поузданнх свсдока који би посведочили да нисзм ратни добитник и да ми Немци нису продали ону јеврејску радњу, већ да су ми ,ie поклонили за моје лепе очи. Дејан Цвијетић, гвожђароки rp-< говац из Беогрзда. Сгаро злато, златпе зубе, пр» стење, наруквице, наушнице, огрлипе, као и остале драгопје" ности (од дзнас) више нећеме имати н,а лагеру. Сви они којн су овим предметом заинтересовани нека ce јаве Народном суду ради обавјештења. Братство Фрањеваца Каптол 6poj‘ 9 Загрсб Бонове за дрва издајем rraновницима четвртог насеља Другог ре.јона само према свом тренутном расположењу, те их оба« вештапам да ћу целе идуће нб* деље бити неоасположена. Претседншха Б”ткз Јосифовић,

Издаје Сввез удружвља новинара Југославијв, Уредник Богдан ПешиК Уредништво и администрапија: Теразија 31/111. Телефон администрације 28-451. Штамларија »ОМЛАДИНА«. Беогрвд, Краљице Натапи|е 100 Телефон 21-77Z

ЈЕЖ