Ошишани јеж

Јежева ПОШТА

У 6poiy 342 нашега листа, од 19 јануара ове године, у рубрици „Јежева пошта", страна 8, став други, објављен ie напис који се односи на Мехмедз Џакиfca, претседннка Месног народног одбора, Босански Шамац. Горњи нзпис не односи се на њега, iep се подаци и чињенице ко|е се везују за личност друга Мехмеда Џакића односе нз истоименог Мехмеда ЏакиЦа из Градачцз, ко{и ie припадао организацији ХСС и као такав изразио верност поглавнику, Миљку Пантепићу и Животи Игњатовиђу, из села Дљина, код Чачка. Е, баш су ти ваши суграђани безобразни кад су имали образз да вас оптуже што сте сакрили оно мало кукуруза. Тешите се тиме што нисте више чланови Месног одбора. Кад су они вас као претставнике власти пријавили, онда и не заслужују да се бакћете народним пословима. Рајку Пеливановићу, нз села Церовине, Заиста су настала последња времена. Твоји пријвтељи четници, дз би ти се одужили за разноврсне услуге, нагнали народ да ти кулуком подигне кућу, а сад, ето, треба да платиш читавих 250.000 динара. То баш нема смисла. Ах, да се деоило оно што мишљасте, добипи би они опет 25 по туру, зар не? Жарку Томићу н Михаилу Обућини, тргсвцима из Горњег Милановца. Ви сте за време окупацже баш млатили празну сламу. Какви сте ви то трговци кад сте за три и по године рата, у мутно ј води, зарадили свега 250.000 динара? Било би боље да сте '|ОШ 6 априла 1941 године затарабили ћепевак.

Страх од слободе

Рандолф Черлич ,/е после пада на изборима написао неповољан чланак о Новој Југославит.

Изгледа да се овом Ран> долфу више свиђала Стара Југо> славија. Море, заболело ra ерце за летомајским изборима.

ТО ЈЕ УЧИНИО ПАРАМОНОВ

Ja сам из града Погорелска. Добар дан! Драго ми је да с.е упознамо! Шт.а? Нисте чули за тај град? Чућете. Због тога сам баш и допутовао У престоницу. Не. Хвала. Ја hy причати стојећи. Кад сам узбуђен, не могу никако да седим. Дентиста града Погорелока Адам Антович има дебелу сиву свеску, која садрлси извесне занимљиве појединости из живота нашег поштованог града. У своје време тај дентиста доби надимак Бомбај. Зашто? Због чега? Потпуно несхватљиво. Пре револуције ниједан становник Погорелска није био познат под својим правим презименом.. Град је био настањен људима који cv сви од реда имали надимке. Постојао је само једз« човек без надимка, а надимак му није дат, вероватно, само због тога што се ои презивао Лажов. У сиво’.! овесци Адама Бомбаја обухваћети су сви градски псеудоlНими. И сваки становник стављен је у одгов.арајућу рубрику. На цример: Колонијал: Игњат Медењак, Семјон Гриз, Порфирије Кекс, Свирид Карамела. Артикли исхране: Марфа Виршла, Самсон Јаје, Нићифор Кечига. Живина: Ив,ап Врана, Семјон Ћуран, Г аврило Патак. Више друштво: Аксиња Краљица, Стјепаи Маркиз, Савелије Златар. Погорелск исто тако скоро и нијв вазив, већ надимак. Ствар је у томе што је наш град редовцо горео двапут голишње, у ра«о пролеће и у дубоку јесен. Грађани су били навикли на пожаре као на кишу, снег или полицију. Догађало се ,зд је још почетком лета от.ац породице, оптерећен презрелим кћерима, говорио; Удајемо Лисавету. Свадба ће бити на јесен, после пожара... Пожзри нису баш лоприносили лепоти Погорелска. На местима „граћевина". уништених пожаоом, искрсавали су кућерци исте лепоте, некако наерети и ћорави, окружени са свих стрша океанима, језерима и ћсличним барама. * Од железнице Погорелск је био одвојен опромиим бројем километзр.а, рупчага и муљевитих места. Људи на важним и одтоворним положајима вису нас посећивзли: на блиским приступима граду могзо је да се удави не само слон или те-

легрзфски стуб, већ и дајутицајнији функционер. Ако дозвољавате, ја ћу сести. Кад сам узбућен. ја не могу да стојим. А узбуђен сам зато што сам патриота свога града и није ми бзш драго да износим на видело шегову незавидну прошлост увијену у рите. Једног дквиог јутра (чкни ми се да тако пишу људи у ром.анима) ја сам напустио Погорелск. Вратио сам се (опет једног дивног јутра) после петнаеСт година, и то 1930 године наше ере. У току тих година боравио сам у више места. Видео сам како су се тихи н јадни засеоци претварали у градове. Посматрао како су градови сазревали и постајали све лепши и лепши. Али на Погорелок то се не би могло нипошто применити. Дакле, људи су у Погорелску порасли. А сам Похорелск, ма да се нешто променио. ипак је личио на дечје панталоне, из којих је одавно израстао њихов сопственик, поставши у мећувремеиу мушкарац брка. За време мог отсуствовања из родноТ грзда тзмо се био променио велики број руководилаlца. Било је међу њкма и ватрених и хладиих људи. Једаи претседник градског Совјета Страсно се одушевљавао, на пример, лепом књижевношђу. Зато је он с великим заносом изменио табле на свим улицама, давши им имена писаца, како руских, тако и стр.аних. Салтикову-Шчедрину ои је, на пример, ставио на расположење две улице: улицу Салтикова и улицу Шчедрина. А имали омо и улицу Дима-оца и сина. Претседник познввалац књижевности шак иије коракнуо даље од тих чисто уметничких реформи. Замени га Бајклзнов. Човек, кога се становници дан дањи сеђају као она роднога града. За Кратко време он је успео доста да учини за културу и благостзње Погорелска. Он би још више учинио, а.ти пелу ствар покваоио је једзн лописник ппестоничких новииа. Боравио је у нашем граду два ланз, отпутовао и одмах нанео Граду i ак ударац, написавгци у своме листу велики, похвалан чланак о претседнику градског Совјета. Бакланова као корисног радника одмах су преместили у облает. На његово место лође ленчуга и чудљив тип... Презиме му

је... али то иије вджно. Кад сам узбуђен, ја заборављам непријатна презимена. Али, у нзкнаду за то, ја врло добро памтим једно дивнб презиме Парамонов! И уколико је наш гр,ад избио у ред напредних градова. то је учинио Парамонов. Петар Јевсеич Парамонов није ни претседник, ни руководилац, али нашем граду он је данас дражи него туце и по свемогућих претседника, рукбводилаца и заменика. На углу улица Фјодора Достојевског и Емила Золе станује удова једног столара, који је у сиву свеску горепоменутог Адама био унет под рубриком „Гвожђарија“ зато штв је носио надимак Ексер. У Погорелску, морам вам рећи, већ одавно ишчезоше сви могући надимци и људи се ословљавају презименима. Дакле, удова Парамонова имала је сина Пећку. Растао је он код м,ајке, али је порастао у Црвеној армији. Краће речено, капетан тенковСких труиа Петар Јевсеич Парамонов постзде двострукн херој Оовјетског Савеза. Помислите само кзква је то част за град! Према Указу, у харојевом завичаЈу има да му ce подигне биста. А где, молим лепо, да се подигие та биста? На блатњавом тргу? Јелном речју, трг је калдомисан, направљен је леп врт са орхидејама, Хијацинтима в осталим ј'Оргов.анима. А шта даље да радимо?... Нс, хвала, не мари. Ја hy да стојим. Кад сам узбуђен, ја не могу да седим. Дакле, шта оно би даље? На тргу биста и хортензије, а свуда уваоколо некзкве хумке, ђубре, прљавштина и туга. А у томе стиже писмо из Берлина: xepoi ђв дођи на отсуство у родни град н боравиђв у Погорелску за времв Октобарских свечаности. И, ево, поче ла ce уређује !една улица за другом; прво Достојевски па Туогењев, ттз после Тургењева Виктор Иго. па онда Алексеј Константинович Толсто.l, а одмаХ затим Лзлз Николајевич Толстој. Сви класипи дигли cv се н,а ноге, а и сви наши грађани. Дакле, то је учинио Парамонов! Ја вас молим да о томе напишете... Како ли се то зове... новела... козерија. Не зиам тачно. Кад сам узбуђен, увек ое збуњу.Јем v свим тим називнма. Л.Коокодил") Г. Рикјшн

ЖИКА АТОМ И ПАНТА РОКФЕЛЕР

НАРОДНА лира

Сад fce Света чудеса да етвара: доби« |е земљу од arpapa, неке више по туђем да шара.

У мом селу пупа|у у кенте; испраћа}у у апс шпекуланте.

„Пођи sa меГ, назаљује Мииа, а ја «efcy xofcy ударника”.

Ала| еам се обрукапа с диком: проглашен |е ратним добитником, а (а луда досад веровапа да му мајка од наслеђа далаl

НОВИ МОДЕЛИ

МУШКА МОДА

Сенза-ционалну иовост на пољу мушке моде лансирао је Десимир MareNh из села Горње Гаре. Његови модели претстављају значајан допринос хиги|(ени мушког одевања, док рационалним коришћењем текстила омогућавају десетоструку уштеду у материјалу. Као магационер сеоске задруre Матвјиlт ie применио свој проналазак најпре на мештанима: са 18 метара штофа он |е обукао велики број људи. Вештим сечењем ове количине на комаде од по 30 сантиметара снабдео је 60 становника материјалом за израду летњих одела, ко(ја ће се оешити према његовим нацртимл. Најуспелији модел „плажа" МаTeinti ће ових данз приказаги ивно.

СА ИЗЛОЖБЕ ЗИДНИХ НОВИНА

-Гд,е се «в*«чв 9 -У МЕНЈИ. -/ УОЛИКО ПЛАЕАШ ? ~c&*<or ftieceuA сто АМ WА РА вИцј f