Ошишани јеж

Предратна причања и поратна шапутања

Што ’ho рвкао Лао-Це ил« нско други (можда и ја), ве.lика ратна катаклизма поделила је све, па и уметност, у многоме, на Предратно и Поратно. Највише изненађења било је код неке жене која је чак и под Немцима могла да се бави црном берзом или код неког честитог тргов.ца кога потежу као ратног добитника, а којима нико данас не узима у обзир што су читали историју Норе. До рата човек је живео хемијски, биолошки и физиолошки, а ооцијални проблем није ни постојао, колико ја знам; у име закона, и мрдања нема. Човек бољег хвмијског квалмтета, биолошки углађен и физиолошки добро ситуиран, а социјално пробран, био је пријатно везан за један поредак материалних и спиритуалних ства,ри и могао је кчо антички полубог да грми са катедре о вечннм Вlредностима и благотворној еволуцији, а не да тражи демоиоратско уточиште у неком буџаку „Руског цара“. Све Березине, Ватерлои и Атиле. и све светске куге и помори, и библиски потопи и земљотреси, и Помпе ie и Херкулануми, и сви први светски ратови, све ie то игратка црема катаклизми ове последње катаклизме. Више зрсте људи морају да шапућу служећи се посст-та«тикоlМ, а ниже врсте јавно маиифестују. Као што паметно тврди паметни енглески историчар В. М. Флиндерс Питри, сада је, оскрнављено јеванђеље капитала. У иашем организму су због тога разглобљене све кости, којих, ако нисте знали има две стотиие н шест комада. А то тако не може да остане. Као што постоји огромиа разлика између предратног ћ поратног причања у јзвним локалима, што рекли они за мојим столо-м, исто се тако разликују предратна и поратна причања која се обично зову приче и приповетке. Што се тиче људи кој« причају у књигама и часописима, поратно доба нема једног Г. Црњанског. који ie 100°/о књижеаник и, тамо негде, вндивидуалистички филозоф. Нема данас ни једног Г. Кракова, који је кмао „крила“. Још ое није родио нов Г. Пурић, највеђи песии« Југоистока, чији су људи и јунаци и љубавници и мрзн их да праве милитаристичке или антнмилитаристичке изјаве, него интелигентно и идилично пасу росну траву. Занавек ie итчезао један Г. Драгиша Ваоиђ, који у својим хиперревол yu ионарним „Розе маглама" налааи човека који прави критике чисто административне природе, не антимилитаристичке, него реформно-милитаристичке такорећи жандаристичке, срећан што ратује за богомизабрану елиту, чли, како нцрод тамо он сликовито вели, за кајмак друштвсни.

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ

Метеоролошки извештај

У земљи. Ведро у целО|Ј држвви. Набујала народна рекл пллви подрума и скровишта и ноои са собом шпекулантску робу. Онима, који покушавају да пливају узводно, улаан вода у уши. Cs Caee н Дунава догтира стална грмљлвина коЈа нокима личи на топовску паљбу, а овнмд другима на минирањв ледених санти. Са топл.ен.ем снега ншчезавају »елвлоседничка имањл. У иностранству. У Ирану ce слвже подигнута прашина. У Египту дува ветар с копна на моpe у правцу Бнглеског острва. Енглеокв трупв у Египту отворилв су ватру на овај мвтеоролошки феномен. Неколико фвномена је

уби Јено. У Индонезији ]а« локапни ветар покушава да растера градоносне облаке. Совјетски ме. теоролози предлажу стручну комисију која би испитала порекло, прлвац и последице ових опасних и штетних облака, У вези са тим у Енглеској је завладала бура.

ШТО ЈЕСТ, ЈЕСТ БЕЗ РЕДА

Рајтер јавља да he се у Великој Бритамији сиањити следовање масти на 28.1 грама иедељно.

Ето то ти |е тачност, ко у апотеци на грам, а не као кој нвс: час nona кипа, чае кипо нема реда, брате.

Из народа за народ

ЛИРИКА

Hefcy више да гпедам бећара, кад ia волим млздог такмичара.

Старе газде изгубиле форме због решења аграрне реформе, а сел>ацн подизали глвве, na се сме|у и тапије праве.

Прође зема« грофова н паша нема код нас више беземљаша.

Сад |е закон, у кем народ пише: нема више да се дембепише!

An fe било код комши(е суза: однели му вишак кукуруза!

Јежево свезнање

Аргарна реформа. Koci у грлу свих замљо-крлдника (на» ллају ничег звједничког са земљорадницима). Думђсрскм. До нвдаамо HafваКи »земљораднlИци« а. под »Агрврна реформа« Јутро. Мера за површину, а и мера за величину велепоседничког губитка. Иако се зове ју* тро, велепоседницима ce од но* ко време смркнв кад чују ту реч. Мали лосед у Мађарској. Исто што и велики посед у другим земљама. Разоружање Јапанскмх трупа (на Јавм) Покушај разоружања јаванских трупа Самоубиство Стра« од одговорности »оца« према »деци«. Трст сламка за ко|ју се као дављеник хвата италијански импе. ријализам на умору. Исти значај има за усташв, четнике и друга који су ce тамо склонили. Фалангискн (разума се шпан* ски) одлични тенисери, без којих неки стручњаци не могу да замисле Девисов куп Хуманост Мистериозни raлиматијас мистера Бекера.

Мајин мачак Мића

ЗА ЈЕЖЕВУ ДЕЦУ

Под злаћаким пером списатељке Malie извссни мачори десетерац raie, Њеиом мачку Мнћи поезија прн|а, и због тога децу хладан зно| проби|а. Мићин предак неки под Вуковнм кровом на мишеее мвсне бавио се ловом.

И тако упозка десетерац neno у том га потомаи подражава слепо. Али од те збрко стихоеа и прозе лоших дечица се грозе Списатељки младој порука век стиже: од стихова даље, али децн ближе!

ЈЕДАНАЕСТА ЗАПОВЕСТ

Жупник Млинарић из Свете Недеље потегао Је ревоквер на члана аграрне кочисије.

Ко теве зеконом, ти његв парабепумом ...

РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ

Недићевсне швапске страже ужива|у дражи мира и почастм официра. Судови ит наши траже нико да их екстрадира. Павепиl\ се тобож кри)е —■ )ош га нмко дирн'о ни|е.

ОГЛАС

Примио бих неколико ученика да их обучим одличном рукован»у рвволвером, јапанском џиуџицу и свим могућим гангстероким триковима. Успех загарантован. Свлког дана стручно приказивање најбољих гангстерских филмова. Интересенти нека се обрате власнику биоскопа „Т.зково",

КАКО ОНИ УЧЕСТВУЈУ...

Кондуктер се труди да повезе што више путника.

Пекар је премашио норму кукуруза за 50%

Аграрна реформа

Трбухом за крухои већ поодавно није ишао Михаило Вучић из Липл>.а«а: трбух му је толико био порастао и заокружио се да није могао ни да се сагне, а камо ли да обрађује земљу. Да се не би потпуно деформисао, принос од земље неће му се више дзвати. На аграрно] расправи у Jaroдини, велепоседник Жика ТаушаноВић, банкар, тврдећи да је земљорадннк, рекао ,је: „Ја нисам ни орао ни копао, али сам физиЧки учествовас у обради имања, јер сзм сво !им аутомобилом ишао да надгледам радове и обилазим наполичаре,“ Комисија ie у ово поверовала, па је оддучила да иеких 200 хектара пређе у државне руке, јер Таушановић сада нема аутомобил, па 6и био грех да пешице обилази толнко нман>е.