Ошишани јеж

ЈЕЖ

Видиш, роба csB вишв губи врсдност. Био сам у праву нзд сам говорио да ће доћи до неие инфпацијв.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА МЕ УПОЗНАТЕ

Пишв

PeJ Брок

Osei, жтцл, да oe ушжнаа«)! Јално Je да оедеки у ТурскоЈ ц време рата, жовивар не можв да по>шал.е своЈоЈ агежциЈи вест која бн вредежа више од 10 —20 долара. Док оу itoie колеге слале са фронтова ратоЛорне иввезптаје од по 100 и 200 долара, моји су прен извепхтаји из ,Турске личили на бакалски тефгер: данао су Немди купили у Цариграду леблебије и кикирики и Турци су нм, ва узврат, продали неке руде и таво даље. Кога су у оно време занимале такве веоти? Требало Је да постанем ратни дописннк. Али иа коЈи Вачш да то постанем у Т>т>ској? Додупте. нивевни меродавни кругови говорили су ми да he Турска заратити. али да се чека да се види најпре ко he да победи. Међутим, чекајућн на развој догађаја мотло би ми се деситл да ме колега из Аоошјетед преса, који прв рата није вредео нн Један долар, престигне. Тада ми паде на памет вашд дивна аемља, Можете ми бити загвални. Све што Је иностранство у прво време чуло о Дражн Михатгловићу, потекло Је углавном из мог iiepa. Његове херојоке борбе с непријатељем тако су ми живопионо иопричали извесни Југословени, да их ии очевидци не би могли боље да опишу. После мојих првих вести о Дражж, мој бос ми Је послао следећи телеграм: „Драги Реј, сила сн, отчж сважа твоЈ а реи 10 долара од менв и 50 долара од другот пријатеља отоп.‘ Разумљиво је да Је после тога сгвар била о кеЈ. Ја њвма веот, онп мени чек, па опет вест и опет чек. Тако сам постао велшш новинар. Beh сам био на најбољем путу да оснуЈем солствену агенцију, када ми се деои малер. Једну моју вест о Дражиним победама објавили су и Немци замиолите ту пакост на првој страни н масшгм словима. Опет добих Један твлеграм од мог боса: »Драгг Реј, с®ла си али ои прежардашио стоп надал>е пиши директно мистер Фотнћу стоп финансијскж услови непромењени стоп.* Вн&чн да малер ниЈе тако велики. 0 кеј. Мистер Фотнћ Је сЈаЈан вовек. Он Је користно мојв »e-отп не водећи рачуна о томе да ли he и Немдн да објазе iy моју вест. У плаћаау Je миотер Фотић вооош Ф«Ф, О томе могу многн мојн приЈатељн да посведочв. Кад Је рат свршен, Фотић мн ннјв откавао ноб. „Драгн РеЈ, рекао кн Је. твој џоб те« оад почнн>в*. Кад Je Дража ухапшеж, нн тада мн Фотић жнЈе отка«ао џоб. „Драгн РеЈ, рекао мн Је, caato продужн твоЈ пооао*. Зуцка се међугим да he југословенско влато Да будв враћеио Југославији. Ја сам захгалан човек ж нећу да откажем мистер Фогнћу. Продужлћу своЈ псоао па макар ме н не плаћао лпчно мпстер Фотић. Кажу да материјализам влада светом. 0 не, момци! Чист, најчистиЈи идеализам. i J ; Дакав сам ја човек.

Неправда

'Ако нам не дају бар Трст и Јулиску Крајину онда he нама Италијанима остати само Италија! А то ће зиачити да смо узалуд толику крв по Европи пролили и толикв гробове расејали!

ГДЕ СЕ ДВОЈЕ СВАЂАЈУ...

Са Блиског Истока јављају о великим демонстрацијама у везц са извевт.је.м Анкетно комисије по питању Палестине. Арали тврде да се ФавоЕизују Јевреји, а ови, опет, уверавају да су повлашћени Арашг. Јелино су задовољнн они трећи.

Дефиле гледан иза завесе

ИЗДАЛО ИХ ВЕГВ СТРПЉЕЊВ ИЗДАДВ ИХ И ВОГ РАТА. ПРОМЕНИЛИ НИСУ МНЕЊВ, ВЕЂ ИХ САМО ЈЕЗА ХВАТА-

ПРОТЕСТ ЛЕДИ КАТЕРИНЕ АТОЛ ЗБОГ НЕЈЕДНАКОСТИ ЖЕНА И МУШКАРАЦА У ЈУГОСЛАВИЈИ

СТРАНЕ

ВЕСТИ

Лождож. 10 жаЛа Ледж Катешгжа. Атој гпутила > бритажсквк кистовхжа писмо у ко ме оштро протестује жротив ивједааког поступка прежа жепама ж жутпкаршша у Фвдеративној НародноЈ Pe публнци ЈутославиЈи. Између осталог она же: »Нова Југоспавија хвали св да )е у свему изједначипа жене са мушкарцима. Међутим, да то није тачно, доказ је и то да се чак ни у подели робе која долази од Унре не третирају једнако женв и мушкарци. Тако, на пример, у свима београдским пистовима могпо се ових дана прочитати да fce само мушкарци, а не жене, на Г картв добити сапун за бријањв”.

Није проблем

Према п редзогу анеричкпх стручњака а према поппсу ол 1910 тоцине прнпало би Италаји 209.025 Југословена, а у Јутославаји би остало 55,548 Пталијава.

Шта ое буне? Омадлћемо Рро ј ЈГугословвна m 55.000. 31н бар тј низмо праксе Ј

Победиоци или побеђени?

Погрешшш смо што смо 1943 кашггулирали. Да смо ратовали до краја на страви Немачке, где 5и нам крај бво!

С туђа хата - посред блата

Пуче ти гласина у на«, у ПаштровтЉе, е ст Млечићн опет поумилп заграбити наше ђедовине, те нашв вијеће повове мене и Станишу, пак нам реци: „Вас дга, ти Станиша и Вуко самдруги иматв поћ у; Тријешће. Тамо ги борави нечесова комиоија, члни некв бројачине, па бојаги се, биће н>ешто силом свјати боже. Но сте вао два обикли судовима мљетачкијем, вјешти ств опорници, надговорпли бпсте вас два седам галија, запишите се у добри час у Тријешће. виђите што ое тамо чини, тер ловедите људе у радлог да се тамо што ненароком не згријеши." У млађега поговора пше, тер ти нас два бачи у торбв нешто хљеба, сира и каштрадине, пак се запути пут Тријешћа. Длде нам свети Трипун добри вјетар у Једра та заједрисмо у пнк зоре на даи светога Ђурђа копљоносда, а дођоомо у Тријешће у прве заранке лицем на светог Васплија Уетрошког. Таман ми бачттли сидро тер стаљи уз обалу, кад ли нам пашт на врат један провидур мљетачки оамоседми, на свакоме кацига ка њека кошница, а на кациге пише Ц. П. Јадан ти бог, у свакога пала пужка на готову, уперили :е у нао, ка да смо тати п орјати... Виђи овије слова, Вуко имају то бит Цароки Полидијатп, заусти Стаииша, кад ли се они њихов главар ■— биће нм провидур издрије на њега: Не главрњај, но излази из барке без вељега јала к грдила. Нијссмо ми Царски, по Цивил Полицијот-ж... А други псвичи: „Који сте, и оклен сте?...“ А трећи: „КоЈи вао вјетар догна амо у Три Јешће?...“ А четврти: „Да нијесте п еи расел>ена лпца? ...“ Нијеемо ми расељепи и ие дао нам бог. но ее ви прођите ћоравијех посала, док ва.с ннје веље зло слашло ноћас, викннКЈгапиша, а Ја прикалеми: Нпјесу ваши послп ко смо и оклен омо, но вас неколпцина остапите тер нам чувајхе барку од гали Јата, а ти (Ј г приЈем протом у провидура), води нао правр главном вашем главару, носнмо му поздравље од впјећа паштровпћског и нећемо roгорити ни с кијем, до ли са тим главом и брадом. Мичн се, ама живо, без вељега јада!... Они жбнр се лрепанн, принеси ручетину кацити, промрнџај неке Јаде осталијем жбирпма тер нао поведи палачи дуждева намЈеоника. Уђосмо у палачу на веље јаде не шћалу.нас пушћати, но се Отаниша дрсјети, мањеад жбиру тутни пернер у шаку, оредњиЈема по талир, а ономе те пушћа на главна врата жежени цекин, Но чеса ту га није! Уае ти они Дукат, смота га у тоболац, па проглави; „Није вам овдијен губернадур. Чекајте доклен дсђе“. НекаЈ ми, чекај, два дебела сата, налала нас трпнја, »о птто ћеш или чекај, или празан дома! У зли час, ето некаква старчића- Ћосав ка наж Чврго Которанин, мало прихрамљује, но чеперан неки човЈечић. Ови, те нам yse дукат, пришапти; „То вл је губернадур.“ Мн станн на ноге, те псђн да ое питамо за здравље, • оно човјочића вабацило руке за леђа, не здрави се ка чоајек, но се избрчи на нао: Што хоћете? Полако те, господнне, ниЈеомо мн обнкли да ое са нама тако збори, реци Станиша, а Ја придодаЈ У исти очињи трпјен: Дошли до тебе, господине, да тн упутимо поздравље од вијећа паштровићког, п да ти донесемо дар и Јабуку, те поруку да се не титраш са ово наше ђедовнне, Јер се у нас рече: „Ко оеби нос реже, у уста му крв тече!“ А ко сте и оклен сте? упита старчић, и шта хоћете од мене ноћао?“ Вуко Дојчевлћ, тлавати гооподине, и оеотрић ми Станпша, оба од Паштровића, од онијех те су се са оедам дуждева и су девет великиЈех везира клали и натезали о своју земљу, о земљу, што нам је нико не оте, па неће ни сал нико, ажо се бог пјерује. И да ти речем још, унасје рнјеч: „Ако се ие обрани, врагу се нв умоли“, па ви Је добро знат за то ла нијесмо намјеранп молиги... А Станиша прнкључи : Спорници, гооподине, од Три Јешће и Истру, и Словенску Крајннт, хго кривдн нељудској а, да Је правде љ.удске и божје не бисмо ми бнли опорниди о ову земљу тер Је Словени знојем ааљева деведесет и девет кољена. Ајте мени у габинет, рећи he старчић, тер ману ручицом, а врата се сама пр>еда њ расклогшше. Уђосмо,' сЈедосмо, сједе и отарчић пак прогнлввта: Прођнте ое, људи, кијамета. Наша тн Је комисија проучила питање, додимЈела извешће н оад ти Је чекати праведно рнЈешеље. А Ја бих вам река * вн је бољи и зди ковач, но празна торба. Не, богами, господине, нжмд и нн до вијека. Но се у нас рече: ,Сједи криво, ал’ судн право". Твоја вомиоиЈа истражжва неже старе неразлоге да иао подарачл под Светог Марка, потрошила Је прекхчем пук оловпјех пера и наЈвншу руковијет хартиЈе а на ооап ниЈе дошла, ннти овијем начином може доћи! А Млечићлма поручи да се лако лријсти. но Је мука мријети, а ови наш пук је обико мријет ea своју земљу. Ма прођите се, људн, кавге, прожвака отарчнћ то се лепо о Млечићима нагодите. Нлје за вас Тријепгће, ви сте препукли сжромаси, а и мното бн била мачку говеђа глава. А Станишаг: Не тако, гоподине, светога ти Марка. Ми вас држимо за капом ка перЈаиицу те чекам 'од 'вао правду и поштење ка од савјезника а ти збориш као да нијесмо војштили цпјелу војну скупа протпв Мљечићз. но да су ти Мљечпћи помагали воЈевата на нао. Но не дамо Тријешћа, Истре и КраЈине никад живи, већ нека једу љеба без ђавола... А Ја се утаДШу у реч: Наше су, гО|Слоднпе, ове земље, наш Је човјек привикао овоЈ горн и води откако Је свијета и вијека. Тако ђе је челом о земљу ударио, та Је земља његова ако је пранде и правице у овијет. Нијесу Словени овдје никакови удомазећенн мпровласи, но су старосЈедеоци од вајкада, колико год памти ово сиње море. Ако мислите вн и Мл>ечпћи да ћемо ми рећп; „Узми узела те узма!“ залуду тп Је, но ћемо се траћити до девете капље крвн са Мљечићпма и са васколпкијем свијетом ако пе б} т де другде. А сад hy тн рећи Још неке наше пословице, ваљаhe ти да пх упамтиш; „Ако су брзи волови да преову бразду зна се чпја је земља!“ А Мљечићима је порука: „С туђа хата посред блата!* Разумједе ли што старчпћ, не разумједе ли не знам. А боље бп било да Јест да не буде већега Јада. Утолико га лијепо поздранпмо, то изпђемо на зрак да се надихамо вЈетра с нашег словенског мора-

Сјајан предлог америчких стручњака за решење питања Трста и Јулиске Крајине

Париз, 10 маЈа Према погтсу од 1945 године, а на есневу предлога америчких стручњака за решење питаша Трста и Јулиске Крајине. у Италији би остало нешто мање од 278.000 Југословена, « у ‘ Јутославији нешто више од 40.000 Италијава. Упитани од новиаара како им паде мисао ва идеју да предложе тако сјајно решењечг вога проблема, ови стручњаци стручно су објаснили: .ДугославиЈа Је у рату против Немачке ■ ИталиЈе жзгубила 1,750.000 становника. Како би она, да Италија није била приморана да капитулира, свакако изгубила још бар 250.000 својих људи, ми смо решили да цифРУ југословенских губитака заокруглимо на два милиона. Југославија треба да пева од радости што смо предложили овако tteшто. Јер да је Италија и даље остала са Хитлером, њени би војници побили још стотине ■ стотине хиљада Југословена и попалили и оно мало села и гра-

дова по СловениЈЈг, ДалмациЈи. no ЦрноЈ Гори, Истри и ЈулиокоЈ Крајиви које нису стигли да сравне са земљом. Зато Је и право да Је ваградимо пгго и то ниЈе учннила.'*

Римски адвокати

Савату чвтвориц* поднвти су пр»дпози о Јулиско) Крајини од којих со три нв разликују иного од итзпијанск* тез*. Поводом тога еазнај* с* да ]* ИталиЈа поднела свега |*дан предлог sa рвшењ* питања Трета н Јулиска Крајин*, али да то ипак ниј* ниједан од ова три. Навероватнв спичност нтапијанског и неиталијанских 'предпога тумачи с* чисто формалним разпозима, јер Италија иије чпан поменутог Савета (још би само то требапо!), те није могпа да поднесе званичан предлог, него су ее место тога појавила пред овим форумом три верна тумачења њене тезе-

Стара добра времена

ПРИЧАЊА ВУКА ДОЈЧЕВИЂА

НхЈе то бот аша ПИ»I Једна доЛра предратна коиисиЈа појел* 6s зрн хвшва тенка х деду иоиризовану деху » да ве трехшв.

Славље тршћанских антифашиста

У ТОМ ЧУДУ БИСТРВ ГЛАВВ НВ БИ МОГЛВ ДА СВ СНАЂУ: ДАИ ППБВДВ БОРШ СЛАВВ У ЗАТВОРУ ШТРАЈКОМ ГЛАЂУ

ПОТДТАРШТА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЈГОДИВЛ ХП

ПРИМЕРАК 8 ДИНАРА

ВЕОГРАД, 11 МАЈА 1946

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУВОТЕ

БроЈ 358