Ошишани јеж

"USHIĆENA“ KNJIGA

Divno je to misliti na putovanja kad imaš džepni „Red vožnje“. Tu možeš da nađeš sva turistička mjesta; izgled, položaj, klima, konfor. Hoćeš, recimo, u'Sloveniju? Lijepo, evo, strana 187, čitaj: „Planine Slovenije su često ozarene blistajućim suncem i nude priiiku za sve grane zimskog sporta." Prosto čuješ kako ti ~o-zarene zarene planine" dovikuju! ~I-zvokte zvokte samo baš se rađa blistajuće sunce." A tek Juliski Alpi! Imaju ti oni *„padove i visove u raznim oblicima , pretstavljaju, takoreći, „istinski raj zimskog sporta” i ~čak do proleća odjekuju usklicima usiiicenih turista". Padine u raznim oblicima! možda čak i okrugle pa na ćoše... ni možda žudiš za Pohorjem? To ti je, brate, ~dalekosežna“ ravan sa „nepreglednim brojnim padinama i prikladnim njivama za vježbu". Tebe, možda, buni ono „nepregledne brojne", ali ništa, to je samo onako, radi slikovitosti. A što se tiče ~njiva“ za vježbu, ukoliko su to seljačke njive, budi uvjeren da će te seIjad oduševljeno dočekati i kad sjedneš na štapove i staneš da drljašDobro. Nećeš velim, u Sloveniju, ideš na more. Onda biraj: Dubrcvnik je „uvek ozaren sjajem bleštavog južnog sunca u zelenom okviru svoje suptropske vegetacije.“ Zamisli samo kakva je to divota; sunce uokvireno u svoju suptropsku voge= dju! A što se tiče onog ~U Dubrovniliu dolaze sve više posetilaca“, to je štamparska greška.

Split je „sagrađen u okviru Dioklecijanove palate“, i ima „muzej iz prve polovine XV veka bogat sa starinskim spomeniciraa". Do mile volje možeš da se zabavljaš razmišljajuči u koji bi muzej strpao tu starinu ođ muzeja iz XV vijeka! Hvar to ti je divota! Tamo „termometar usred zime ne pada“. Termometri na Hvaru, vidi se, dobro su pričvršćeni. A klime što se tiče, ne beri brigu! Klima je „savršeno pogodna za sve one koji poput ptica selica beže sa dolaskom zime u predele obasjane suncem“. Ti, istina, misliš da takvlh „ptica selica" kod nas više nema, a onima što ih je bilo da su potkresana krila. Ali ne brini, to je da stilska čorba bude gušća. Zbilja, tebe je teško zadovoIjiti, druže. Veliki si probirač. Nećeš ni na more. A ti onda izvoli u Vranjsku Banju. Ona ti, prijatelju, „leži u divnom zimskom pejzažu reke Banjšice, iz koje se pruža vanredni pogled na moravsku dollnu". Dakle, slobodno ti, usred zime. zagazi u Banjšicu, ako hoćeg lijep izgled, pa će išijas otići kao rukom odnesen. Vjerovatno si se, druže umorio od ovolikog studiranja. Hoćeš da se osvježiš čašom vode. Ali ne, naopako! Zar ne vidiš šta piše na tom oglasu u džepnom „Redu vožnje“: „Upotrebljavajte samo bukovičku mineralnu vodu, jer je najkorisnija za vaš organizam, što nije slučaj sa drugim vodama“! Ako se nisi već otrovao, recimo, nekom izvorskom . vodom. onda ti se sigumo vrti u glavi ideja o analfabetskim tečajevima ra one koji znaju slova... Đ. B.

Susret na đrumu

Da nam uvijek buđe puna zdjela, snabdijevamo mi braću sa selm

Da nam alat i ostalo đadu, mi nosimo sve što treba gradu.

Vraški dispačer

Dolazile tako vijesti sa mnogih strana: nema robe. I to uvijek iste robe, p.otrebne za široku potrošnju... I onda su poslaii u fabriku đispečera. I čim se dispečer pretstavio, direktor je zakukao iz grla bijela: Gušimo se, druže! Prepuni magacini. I sva obrtna sredstva zajedena... Pa prodajite, čovječe! odgovorio jeprosto taj dispečer. Naravno, nema vagona... A tražio je svakodnevno: eto jedan akt, dva akta, tri akta, četiri... Dispečer se nakašljao. E-hej! Mnogo akata! Jeste li ikad otišli lično na stanicu? Direktor je skoro sramežljivo odgovorio: , Pa i ne poznajem se sa šefom stanice... lično... I produžio je ozlojeđeno: Pa... ni Ijudi za utovar nema... Eto, mi smo računali: da ispraznimo magacin za dvadeset dana, trebalo bi primiti sto noyih radnika... A ne možeš ih sabrati ni petoricu, pa da si vještac!

A jeste li šta preko sinđikata? interesuje se dispečer. Ništa ni oni ne mog'u konkretno... Samo bi mi rekli; »Poveži se, druže, sa tim i tim u tom i tom mjestu...< Hm! Hm! r azmiš!jao je dispečer naglas. A onaj manijak... Direktor nenađležno upade u sektor privatnih misli: Koji to, druže? Ma, ništa, ništa... odgovori dispečer kao mrzovoljno. Tek mi onako pade na pamet. Znate, onaj direktor Jović što uze pet kamiona, ode u Sarajevo i doveze 150 Ijudi odjednom!

I to sigurno bez ođobrenja adrninistrativno-operativnog nikovodstva? primijeti direktor. Bez odobrenja,dabome, obješenjak jedan potvrdi dispečer. A direktor je imao još razloga i još komplikacija: Pa onda... neraa ni đispozicija... Zakasnio plan raspodjele. I sad prosto ne znam kome koiiko da pošaljem. Ma kažem vam; to je strašno kako ostavljaju čovjeka bez pomoći i prepuštaju ga sama s«bi!.. Pisali smo bezbroj puta evo cio dosije... Pisaii, pisati! I dosije... je dispečer kao zamišljeno. A onda odjednbm promijeni ton, i s neba pa u rebra: A niste urgirali... urlali? Niste telefonirali? Direktor zanijemi za čas. Onda zamuca; Telefonirati?.. Čak u Beograd? U Beograd, druže, dabome... Direktor se dugo nije snašao. A onda upita oprezno: Misiite u Ministarstvo ili Privredni savjet? Svejedno: Ministarstvo ili Privredni savjet, ili Kontrolnu komisiju... Dugo nije bilo odgovora. Direktor je samo vrtJio glavom. Na kraju ipak nađe posljednju slamku: Pa odavde se valjda i ne može dobiti veza... čak tamo. A urgentna veza, »ekler«?! E-kler?! zaprepasti se direktor. Pet stotina dinara tri minute! Pa? prcmjeri ga dispečer. A proizvodni troškovi? A moj fond rukovodstva?.. No dispečer hlađno i poslovno presječe: Druže direktore, evo mog plana. Prvo, krenućete odmah na stanicu lič n o šefu... iako ga lično ne poznajete. Sjutra morate dobiti deset vagona. Drugo, u saradnji sa sindikatom, pronađite za sjutra sto radnika. Angažujte Narodni front, ondadinu, AFŽ koga god hoćete. I treće: odmah mi tražite vezu sa Beograđom za Privredni savjet, i to ekler... Jesmo li se sporazumjeli? Direktor nije ništa odgovorio. Ni da, ni ne. Samo je polazeći na stanicu gunđao; »čak u Beograd, i to ekler... ekler... pet stotina« A kađa su poslije osam đana magacini gotove robe bili ispražnjeni, direktor je, prateći pogledom dispečera koji je napuštao fabrički krug, vrtio glavom: Vraški đispečer!.. Ekler-momče!..

M. ČAKIN

MALI ĐOKICA PIŠE JEŽU. ..

Dragi čika ježu Tetka persa otišla na pljacu pa počela rukom da vadi kriške sira a seijak joj kaže nemoj gospoja videče neko neg eve ti kašiku I onda joj kaže eh šta sve nećemo doživetl a tetka persa kaže baš vala. Jedan prodavac novina na terazijama cupka u mestu zbog mraza a neki što kupuje novine pita je I mu zima a on kaže e nismo više kumovi sa bogom a onaj kaže more sva sreća što nije došio preko rusije pa da graknu bivša gospoda več nam posiaše iađan taiets preko zapadne evrope Čika boža referiso da Je onaj šerif sa divijeg zapada rešio da su fašisti imali pravo d uništavaju taoce i partizane a baba kaže naopako zar pobili preko deset iijada samo u kragujevcu i kraijevu pa imaju pravo, pitaia bi ja tog sudiju šta misii da su njima streljali sto ijudi za jednog gada a deda viknu ćut bre ti matora šta se ti razumeš u politiku. Došo jedan čika iz požarevca pa se fali što nas fino snabdeva biagajnica dara što nam izradila da nas sedamdeset dobijemo četrl iljade kila krompira a ceo požarevac devet iljada pa ne mogu građani da nam kažu kaki izgledate a radite u gradskom preduzeču ishrana I zato mi dajemo primer kako se ishranjuje al ima birokrata što ne shvataju šta je rekiama pa naša dara mora d odgovara. Čika luka apotekar žall se na one što uznemiruju nočne apoteke I donose lanjske recepte il traže noču cinkvajs a neki dođu ko vampiri u ponoč pa mole sitno dva dinara za telefon a jedan pobratim upo u tri sata pa štuca I traži bikarbon sodu I čašu vode i apotekari ispropadaše celu noć a prekodan übi ih četri osto na uslugu pa kad posabiraju sve decimale ispadne na kraju meseca u centru beograda osam I tries sedam a najviše četrnes nula osam a onl bl dali i dve banke a ne da računaju za svaki lek a u zagrebu je kažu još zapetljanije pa se otegli redoV! I pred apotekama. Zdravo mnogo te pozdravlja tvoj

Duplo vezano

I Muhamed brljegu, i brijeg Muhamedu... Eto, takvo mu Je sad stanje: i zemljoradnički proizvodi teku ka "radu, 1 industrlska roba sliva se ka selu. Izvori su proizvođači, korito novi propisi o snabdijevanju, razvođe nabavno-prođajne zadruge, « ušće potrošači. Uz šum tih sllvova seljacl pjevuše; ~Mi dajemo mas za tekstil i gas,..“ a radnid; „Kuju naše ruke jake mi radimo ra seljake.“ Kod proizvođača već su pri kraju diskusije: skupo za skupo, ili jevtino za jevtino? ZIo je za ijubitelje skupoće što njihovo skupo neće biti skupo kad se većina odlučila za jevtino. Sićardžijama već sad teško pada što se oni koji dobiju kupone za predatu robu zadovoljno smiješe kad prolaze pored poreskih uprava. Kome je još hladno oko srca, neka se tješi hladnim talasom što nam je došao preko zemalja gdje ‘no skupoća vlada. Ali tu je već mart, 1 mart...

4

28FEBRUAR 1948