Ошишани јеж

Briselske petorke

Kao što je već javljeno, u Briselu su rođene petorke, koje će, za razliku od kanadskih petorki, nositi naziv Zapadni blok. Otac i majka još su živi, ali djeca su rođena sa mnogim fizičkim manama. Neka, na primjer, nemaju glave, neka su bez nogu, ali s više ruku, a neka nemaju jezik. Između ostalog, troje su povezani kao sijamski blizanci. Sto se tiče onlh bez glave, Ijekari uvjeravaju da im ona nije ni potrebna, pošto će drugi misliti za njih. Ona djeca koja su bez nogu, zadovoljna su što imaju ruke, koje če uvijek biti spremne da prime kad im se nešto daje. Ona bez jezika imaju uši, pa će s njima biti lako, pošto i onako nema šta da govore, nego samo da slušaju. Za ono troje povezanih veli se da će ostatl tako sve dok ne popuste veze. Ma da vračare proriču da će petorke živjeti 50 godina, Ijekari vjeruju da neće moći dugo da održe.

PRIČA "JEŽA“ Volovska majstorija

Napisao :

MIHAILO STANKOVIĆ

/~У RABSKO obućarsko preduzeće u \T varošici Volovu nije zaostajalo u opštem nadmetanju. Upinjalo se da iskuje više cipela nego ijedan takmac unaokolo. Upravitelj Neca sav se pretvorio u „efekat rada“ (to mu je geslo i uzrečica). a majstor-VLaja, što kroji ,Дсе“, izbacuje normu i u snu, akamoli na poslu. Kad su oni bili „svoje gazde“, vo vremja ono, ne bješe toga utridvanja. ne b..e ,4 m norme ni efekta rada, nego se radilo „p>olagigano“ puna usta ekserčića, pa in vaduckaš i kuckaš. A sada valja držati когак s omladinom, s prugašima!.. Pošto su pregrmjeli veći dio porudžbine i predaii Kombinatu u Kmji pedeset pari cokula. uhvatiše Neca i VLaja jedan sumrak da se malo razonode, bolje rečeno. da trgnu koju. Te večeri se Neca sit nasukao svojih metlastih brkova, koje to. liko vremena nije dospio ni da pogladi. A namršteni Vlaja čim je naćefLeisan ceгека se kao goličljivo dijete. Usred razonode moradoše naprasno da se otrijezne. Prišapnuta im je vijest da je u Volovo dojezdio „nekb iz Ministar-

stva kormmalniJh poslova". Malo kasnije uhvatilo ih štucanje, a Vlaji se omaklo pa zamalo ne pregrize jezik. Mijesi tetka kolač! poželio mu je kompanjon. Vlaja se još više namrštio pri pomenu „ко_ lača“. Sjutradan sabajle okrenula je da pljušti kLša, i još ako ustaneš na lijevu nogu, onda si cijelog dana „па tri ćoška“. Kd voli in_ spekcije i revizije! Ali nastranu sujevjerje. „пеко“ je bio vesela izgleda, mlad, геklo bi se, dobrodušan. Nikako da mu nazreš kontrolorske namjere. Dok se on blago raspitivao za proizvodne petljavine i zavirivao u teftere. Neca i Vlaja su se, po staroj navici, pogledali ispod oka.

Drugovl, obratio im se simpatični kontrolor cokule 6e nositi naši drugovi radnicd, koji pješaoe po kiši i kladnoći, a sami znate kako se čovjek osječa kad ima mokre noge... Jes’, čizma glavu čuva! reče smrknuto Vlaja. Zato i predlažem da isprobamo cokule. Ako su dobre nama, bi-6e dobre i radnicima. A vrijeme je kao stvoreпо za probu.. Neca i Vlaja nisu stigli da bace pogled ispod oka, nego se pogledaše kroz samo oko. Znam, snebivao se Neca. dok je kiša „као stvorena za probu“ bubnjala o prozorska okna kako ćemo da pravdamo ako ih iskaljamo? Ne brinite, nije to roba za izlog umirivao iih je mladić i preturao po novoj gomili cokula, dok nije odabrao tri para. Jesu li sve ispravne? pitao je. Kako da ni-su! oteže Neca. Malo kasnije, pojavila su se na pustoj i kaljavoj ulici dva amrela; ispod manjeg, titravog, bio je gost, a ispod mimog i glomaznog prepotopskog modela gacale su ćetiri noge Sta mlslite, predlagao je manji amrel kako bi bilo da otšetamo do Кгnje, da vidimo jesu li zadovoljni isporućenim cokulima? Zar po ovom pasjem vremenu?! zapanjio se Neca. Pet kilometara ima do Kmje! uiasavao se Vlaja. A saputnlk je preskočio jednu baricu i mimo odgovorio: Sta je to, kad imamo nove cokule! Uživajte u svome djelu. To i jeste pravilno: radi za bllžnjega svojega kao što bi radio za sebe samoga. Neca je onda udario đa se žali na krsta sijevaju ga kad se mijenja vrijeme; Vlaja se vajkao da nazebe čim se nebo naoblači. A pretstavnik komunalnih poslova, kao da se šeta po kiši rosulji. radosno je zviždukao i s vremena na vrijeme prisjećao se gorih nepogođa. Eh, da smo imali ovakve cokule u drugoj ofanzivU Pa ono na Kozari, ala je tu lilo! Nisi mogao naći čovjeka sa suvim nogama! A ovo sad milina!.. Dok je on prdčao o kišnim proleterskim marševima, amrelski blizanci su cvokotali, iako se u ovo doba godine ne ckovoće. Prvi je Vlaja počeo da kija, a onda je prihvatio 1 Neca. Jednom su.se zgledali i Иnuli jedan dmgom pravo u brk

Ukoliko se smanjivalo kaljavo otstojanje do Kmje. obućarskim majstorima sve se više žurilo. Saputnik je hvalio njihovu izdržljivost eto, koliko dobra obuća utiče na Ijude: takoreći. krila dobijui Zaduvani Vlaja i Neca prešli su na pućkanje. ali su im novoizrasla krila lepršala i po kmjačkoj kaldrmi. Uzalud ih je pratilac nagovarao da svrate u gostionicu na nešto vruće. Jok, jok! odbijali su odlučno — 3 idemo prvo u Kombinat. Znate, za nas majstore to je uživanje... Cekajte nas kod „Dva sokola". pa ćemo vam pričati. Kad su stigii u fabriku, još na kapiji se raspitaše da ii su razdijeljene cokuleu Odgovor je bio povoljan: nisu. Pa ima već deset dana kako ste fii primili! iščuđavao se Neca. E, šta ćete dok se smiluje naš ekonom... Putnici zahvališe Milostivom što je, valjda osmog dana, stvorio birokrate, jer eto, i oni su pokašto korisni. Pronađoše ekonoma u kantini i on im otključa magacin, Neca se drzao kao da je proštac progutao i jednom rukom su_ kao je brkove, a Vlaja navali da čeprka po gomili cokula, i odvoji četiri para. Objasniše da treba neka mala greška da sa, ispravi i dadoše revers. Ekonom j« zaparkovao cokule cijela stvar mu je bila pomalo sumnjiva: roba je primljena, i šta tu ima da se ispravlja? Da nisu pošašavir li ovi matori? Nogu pred nogu, dva sokola doper_ jaše do „Dva sokola“'. tfz šmrktanje i ld_ janje, uljegoše u gostionicu i nađoše mladog prijatelja presvukao cokule i pije šerbet! Ajde da i mi skinemo ove moče I operemo noge! izdade se Vlaja (kasno ga je Neca munuo). To jest... Sigumo ste ozebli s nogu? dočeka komunalac. a na njihovo ćutanje doda* de: Izvol’te u kujnu. Eh, po ovim raskaIjenim putevima i čizme bi роризШе! Izgradićemo mi autostrade, pa da svijet može i u papučama da hoda. Ama, mladiću, prekipi Neci —» podvaliste vi nama! Izabrao baš ove ел. kule što je Vlaja krojio od šupljikave kože da premaši normu... ( A ti, sanćim, nisi znao! upade Vl a j a . _ Uvijek si govorio: „Glavno je efekat, rođo!“ I sad Vlaja knv! Jes’ da smo malo brže radih trže se Neca i. što ’no kažu, štedjeli materijal, ali mi ćemo naknaditi. to j_e naša stvar_ Uf, dva sata idemo kao bbsi, sve glječkaj A sebd ste uđesili... Kontrolor se smješkao i odvede ih u kujnu. A kada se stradalnici izuše, poteče žuta voda iz odgurnutih cokula. Utom Neca bacd pogled u kut i spazi treći par, a Vlaja priskoči i zagleda ih: ništa se nSsu razlikovale od njihovih unutra je bilo i vode i ilovače. Mladić se i dalje smješkao. Baš ste neki đavo! reče Neca i trže brk, Pusta mladost! E, Neco, neće više iz tvojih гики izaći bofl roba, neće vala. pa makar radio bez efekta! Neće ni iz tvojih, Vlajo! zavjetova se Vlaja. Макаг istjeiivao samo golu normu... Te noći Vlaja je morao da se dobro na_ pari na crijep, a Neca je stavljao vmć crijep na krsta. Sjutradan se, u zlo doba,pojaviše u radnji,, svaki sa zamotuljkotn kože skinutim sa tavana. Kijali su naizi mjenično i promuklo režali: Eto ti tvoja batal-norma! Eto ti i tvoj jeksik-efekat!

RACIONALIZACIJA RACIONALIZATORA

Ovim pronalaskom uštedjelo bi se godišnje 200.000 dinara, ali pošto se vodl kampanja za štednju, to ćemo racionalizatoru umjesto 20.000 dati svega 2.000 dinara nagra de.

MARŠ NA RIМ

De Gasperi je izjavio da neće pustiti vlast i ako izgubi na i^borirna.

Šta ćemo, prečasni, uraditi ako izgrubimo na izborima? Ništa lakše, moj sinko! Spremićemo opet „Marš na Rim“.

"VELIKI DIKTATOR“ U KRAGUJEVCU

Film „Veliki diktator“ još se ne prikazuje u kragujevačkim kinematografima, ali je stanovništvo ipak u mogućnosti da gleda „velikog diktatora" u vidu nadzornika Gradskog preduzeća ~Cistoća“. Taj kragujevaćki diktator naroćito dobro glumi svoju ulogu u susretima sa radnicima ovog preduzeća, čistačima ulica, s kojima ima scene na ulici. „Иlт“ je sinhronizovan vikom, prijetnjom, a ponekad i psov* kom. Stanovništvo interesuje kako će se cvaj film završiti.

ZBOG DIZANJA PRAŠINE

Mirko Deković, vaspitać u kragujevačkom srednjoškolskom intematu, ne dozvoljava da se učenici ~kockaju“ i igraju „kockarsku" igru koja se zove šah. Tu bi igru, po Mirku. trebalo otstraniti iz interv nata. Sigumo zbog toga da se ne diže prašina.

4

3 APREL 1948