Ошишани јеж

KRVOLOK DOLFIKA Holivudski ljubavnik

FILMSKI SCENARIO

U zapadnim zemljama ne samo hartija, nego i filmska traka, sirota, trpi sve. Tako se u Holivudu snima fflm „Hitlerova posljednja ljubav“. Da bi smo koliko-toliko pomogli njihovim scenografima koji se bakću Ijubavnimn avanturama najvećeg krvoloka, predlažemo im da usvoje sljedeči scenario: (Radnja se dešava u Berlinu, u podzemnom skloništu Rajhskancelarije, mjeseca maja, Ijeta gospodnjeg (i sudnjeg) 1945. U glavnim ulogama: Adolf Hitler, bivši kaplar i bivši firer, Eva Braun, njegova bivša sekretarica, kučka Brunhilda. duh kapetana Rema, Gebels, SS-general, pop i crkvenjak. U epilogu učesnuje krasnoarmejac Sidorov, koji je ustvari, iako se ne pojavljuje na sceni, odigrao glavnu ulogu). SCENA I ffltler (kleči, lijevu ruku drži na srcu, a desnu je nježno podigao kao da drži nož): Oh, majne gelipte Eva! Učini me najsrećnijim čovjekom na svijetu! Eva Braun (zabacila oči na poffljak, uzdiše): Ah, majn hercliher Dolfi, ja sam izgubljena od sreće!.. (Briše suze; za sebe): Oh, biću firerka! Adolf: Zig hajl! Zig hajl! Zig hajl! (Sjeća se Nibel\mga i uzvikuje); Brunhilda, oh, du šenste! (Gro plan: na snimku sarao kaplarski brčiči uz prilično uvele Evine obraze). Kučka Brunhilda (uletjela je na pogrešno shvaćen uzvik „Brunhilda“. Jedan sekund posmatra scenu režeći, a onda se sprema da skoči na Evu. Kučka je bila na velikonjemačkoj praksi u Ma€thauzenu, što naravno ne smiju da znaju gledaoci): Vau, vau, vau! "'"'Adolf; Brunhilda, kučko pogana, marš! (Kučka strugne). Eva (naglo skida oči sa potiljka, otvara ih; bijesno): Ko је kučka?! Životinjo kaplarska! (Plače) Adolf: Ko je životinja?! Ko kaplar?! (Vadi revolver i poteže na Evu) SCENA П (Ulaze pastor i crkvenjak sa biblijom i kadionicom. Iza njih Gebels i SS-general). Gebels: Hajl Hitler! Vođo moj, Proviđenje je htjelo da vi i va- . ša... (zagrcne se i briše suze maramom). Adolf i Eva (uglas): Od svadbe nema ništa! Rekla mi je da sam životinja! Rekao mi je da sam kučka! Gebels: Ništa ne mari! Uzmite se lijepo za ruke. Pope, forverc, los! ' (Počinje obred. Svjedoci stražamo prate zaljubljene. PojavIjuje se duh kapstana Rema). Kemov duh; Nazdravlje vam bilo! Adolf: Pazi ga Rem! (Sjeti se nečega i zakrešti); Upomoč! (Hvata se za revoiver) Ja sam te jednom übio, sad ću po drugi put!.. Ja sam übio milione i milione Ijudi, i to živih, a da poštedim jednu utvaru!.. (Ono za übijanje miliona Ijudi može se brisati, pošto nije u direktnoj vezi sa Ijubavnom sadržinom). Remov duh: Ne pali više tvoj metak. Poslao me gazda-Belzebub po tvoju dušu. Imaš rezervisano mjesto u parteru, u prvom redu kazana sa smolom... (Pop se žurno krsti, Adolf puca, Eva jeca, crkvenjak mlatara kadionicom! samo je Gebels miran). Gebels: Ja ću ga natjerati u bjekstvo. Slušajte... (dosadno svečano); Nenadmašni fireru moj, Proviđenje nije moglo učiniti boIji izbor nego kada je veliku sudbinu Velikonjemačkog Rajha povjerilo tvom velikom umu i veličanstvenom geniju... Viktorija! Viktorija! Viktorija! Remov duh (sluša neko vrijeme, onda naglo poblijedi); Upomoć! Ne mogu vlše, Jozefe, da te slušam. Spasavaj se ko može!

(Pobjegne. Brunhilda juri za njim i bijesno laje). Svi: Bravo, Jozefe! Hajl Jozef! Gebels fskromno): Hvala. A sad ■ — dajte konjaka! (Svi se uzmuvaju i traže piće; Gebels pokazuje na SS-generala): Ovaj majmun Martin sve je polokao! (Vadi геvolver). Adolf: Um gotes vilen, šta radite!? Takav skandal! I to još pred damom... i pred kamerom... i pred istorijom! (Odjednom se ukipi). SCENA Ш Eva: Adolfeee! Dolfiii! (Vuče ga za rukav). Dolfikaaa, majn herc! (On se prene). Batali, Dolfika, istoriju, ostavi ove magarce, pa da kidamo dok je vrijeme! Adolf: Sad ću zvati ađutanta da aranžira avion. (Uzima slušalicu, okreće broj) Alo, jesi U ti, Kurt? Alo, Kurt!.. Ferfluht, šta je ovo?! Kurt!.. (Glas iz telefona): U telefona gvardiji staršina tjenkist Sidorov. Vaš gaspađin Kurt propađot! A kto tam?.. Padažđiće, ja sejčas pridu k vam... Mi prijehali v ВегИпе!.. Mi, doduše nismo, bili prisutni ovim scenama, niti imamo neke podatke kako se to odigralo, ali mislimo da bi ovakav scenario bio vrlo dinamičan. Gospodi iz Holivuda stoji do volje, što kažu „ ko šokcu post“, da ovaj naš scenario usvoje Ш ođbace. Glavno je za njih da udese tako da Hitler ne izgleda Ijudožder i da publika ne osjeti da se to zbiva u doba najstrašnijeg rata u istoriji. Mi smo übacili po-

javu Sidorova јег nismo mogii da nađemo neki holivudski hepi-end, ali u Americi, zemiji čuda, ni to neće' biti nemogućno.

E, ovdje je bolje nego u mome brlogu!

NEMA VIŠE VOZIKANJA

Savezna vlada donijela je naredbu o racionalnom korišćenja teretnih vozila.

— т '.';ро sam govorio da što prije završimo naše privatne poslove, a ti oklijevaš.«

JASLE ZA ODRASLE

Na poljoprivrednom dobru „Be-i lje“ neki radnici spavaju u šopama i jaslima.

Eto, pogledajte, i mi imamo jasle!

VJEROVALI ILI NE

copmqm by^ . Ж/

KRITIKA

Toga dana vratio se Radivoje kući namršten i zlovoljan. OmiIjeno jelo gutao je, preko obićaja, bez ijedne pohvalne riječL Da ti se nije šta desilo? brižno ga je pitala žena. Radivoje je uzdahnuo jeđanput, i još dvaput, počešao se gdje ga ne svrbi i nervozno pogladio bradu. Očigledno da je jedva čekao da se izjada, ali je bila potreona izvjesna procedura: da mu se brižno suppužansko pitanje postavi bar nekoliko puta. Narav mu je takva. Uvijek si bio ispravan gledaš svoja posla i ćutiš. Sta ti je moglo pasirati? Domaćinu je bilo taman koliko treba moljakanja, i uzdahnuo je duboko i konačno. Opipao se po jabučici i prozborio: Izlan’o sam se! A što, bolan? Eh, što! Bila u preduzeću radna konferencija, a doš’o neki iz Mjesnog sindikalnog viječa, pa traži da iznesemo šta ne valja, da se ne ustručavamo. I ti... Uh, crni Radivoje, šta ti je to trebalo! dočeka ojađena Radivojevica. Gospa-Mica kaže da je jedan tako kritikovao... Ti već s tom gospa-Micom! Onaj njen je kritikovao što je narod došao na vlast, i povrh toga, prodav’o zlato. A ja nisam rek’o neistinu, ah sam, brate, pretjerao. Rek’o sam da se neki odnose kao neprijatelji i saboteri, i ko zna šta sam još izgovorio! Pa sam napao nadzomika što je otpustio onog radnika.. Delegat Mjesnog viječa zabilježio mi ime, a čuo sam da se o meni raspitivao i kod personalca ... Joj, uvijek ti da ispravljaš krivu Drinu! Miješaš se u ono što te se ne tiče. Neka radi kako ko zna, briga tebe! Imaš ti porodicu... Uskoro je bila obaviještena i komšinica Mica, pa je brže-bolje obečala „cmom Radivoju” da če biti otpušten. Zna ona kako su se neki proveli zbog manjih sitnica ... Ne smije to danas! Rentiјег sa sprata, ratni dobitnik, stručno je predvidio da će Radivoje morati to da „oduva”, pa je priložio neke tvrde biskvite da mu se nađe. Otmena gospoja sa trećeg sprata, koja ranije nije htjela ni da im se javi, posjetila je ucvijeljenu komšinicu i, onako uzgred, donijela parče slanine. Јег ne vole ovi kritiku! Komšika Mica priložila je teglu kompota, a uz ponude je stigao i prijateljski prijedlog; kako bi bilo da

se Radivoje negdje malo izgubi? ... Međutim, Rndivoje je šjutradan ujutru, kao i obično, otišao na dužnost. A u tri sata, kad se on vraća kući, svi novi prijatelji bili su na okupu i očekivali cme i najcmje vijesti. Radivoje se pojavio, ali sav razdragan, i počeo s vrata: Ništa ne brinite, sve je dobro! Како?! zgranuli su se oni. Tako lijepo. Obrazovana je komisija i utvrdila da je sva

moja kritika bila opravdana. Sve će biti ispravljeno. Nadzomik je uzet na odgovomost, a meni sa dali važnije mjesto. Sada će imati prilike da ispravim neke propuste koje sam Izvinite što sam malo Slušaoci kao da su zanijemllL Prva se snašla Radivojeva žena i priletjela da zagrli kritičara. A komšije, jedan po jedan, bez rii ječi su nestajali kroz poluotškriJ nuta vrata, kao sjenke, kao utva-i re. Kad su njih dvoje pogledalii nije bilo više nikoga. Komšika Mica ponijela je sa sobom onu teglu kompota.

4

17 APRIL 1948