Ошишани јеж

TAN - TAN - TAN - TAAAN!

Radio London kaže da se grupi gestapovaca i špijuna sudilo u Ljubljani sanno zato sto su prijatelji Velike Britanije.

Pročltaćemo v»m imena našlh prijatelja kojima se sada snđi u Ljobljani._

Moj sin košarkaš

ЛЧВМАН da vam priznam. ' godine ne krijem; rođen sam 1899. I sad neki moj takoreći ispisnik, rođen 1901, pita mene službeno za godine: Kada ste rođeni? Ja njemu: Hiljadu osam stotina... On dalje i ne sluša, nego se odmah smeje, pa kaže; Citav ste vek stariji ođ mene! Možda i jesam iz prošloga veka, ali nekako volim da idem u когак s mladima. Nikada vi mene nećete videti da pijem pivo s nekim starcima, nego prisednem uz omladinu, јег oni lepo pričaju, veseli su, zdravi su, a kada sednem sa svojim vršnjacima i starijima od sebe, neko se žali na kamen u bubregu, neko na žuč, neko opet na sklerozu i šta ti ja znam E, imam sina. najstarijeg, ime mu je Joca. I on kaže meni: Ja ću, tata, da se upišem u košarku. Ne smem ja pred sinom da izgledam glup, pa da ne znam šta je košarka. još i on da mi kaže da sam sto godina stariji od njega! Nego, velim; Lepo, upiši se. Posle, ja na pivu pred ručak pitam one mladiće šta misle oni da li је dobra košarka ili nije. Onako zaobilazno. Ne pitam ja šta je košarka. Razvezoše oni i ja saznadoh da je to neka sportska igra, gđe se trči, lopta baca ovamo-onamo i treba da se übaci u neku korpu, pa ko übaci, taj ima koš za svoj klub. Sad, sutrađan, ja sasvlm struCno pitam svoga jocu: Kako si se pokazao? Jesi li na treningu dao koji koš? Tata, tek sam počeo, ali trener mi kaže da sam talenat. More, gledaj ti školu 1 ostavi se toga korparluka... Neću ni školu da zapustim, tata, kaže on meni. I sad nastade neko čudno vreme. Ceka ga ručak do četiri sata. Sve se ohladi, pa mora moja Sanda da za Jocu podgrejava na rešou. Gde sl dosad? Posle časova imali smo košarku! Otac i sin stadoše da se svađaju. Mama nekako posredi pa nas miri. A ja sam ne znam šta ću: da li sam za košarku Ш nisam. I sve se nekako prisećam đa sam rođen u prošlome veku ali da sa omladinom hoću da držim korak. U ozbiljnlm novinama moje ime je bilo štampano samo onda kada je umro moj pokojni otac, pa sam objavio čitulju. (Ne mislim da vređam našeg dragog urednika ~Ježa“, jer on bi se morao uvrediti kad bi neko rekao đa je njegov list ozbiljan a nije šaljiv.) Ali otvorim ti ja „Вогbu“. pogledam „Politiku", zaviх. ' a onda svuda: Jo-

van Golubovlć, pa Jovan Golubović, pa Jovan Golubović, moj sin. Hvale ga kako je bio najboIji i dao ne znam koliko koševa. To podne, ono moje mlado društvo s kojim popijem pivce pred ručak dočeka me još sa vrata: Cika-Migole, da častite! I šta sam znao, častio sam. Onda častili oni mene. Išla tako runda za rundom i jedva stigoh kući u ono doba kad moj sin stiže s treninga. Moja Sanda ne grdi sad Jocu, i ona novine čitala, pa se ponela kao đa je ona dobila utakmicu. Nego se ispizmila na mene: Gde si ti dosad? % Prođe nekoliko nedelja, a mo] sin kaže mami: Da mi se pakuje kufer! Kuda ćeš? pitam. U Peštu! kaže on meni. Evo, već sam od kluba dobio pasoš. Sutra ujutro polazimo. Balavac jedan! Ni gimnaziju nije svršio, a putuje u inostranStvo! A ja od inostranstva video samo Zemun, kad je još bila živa pokojna Austrougarska, pa se to inostranstvom zvalo. Ali kad stigoše vesti iz Pešte da su naši đobili i da je moj Joca dao najviše koševa, donesoše me prijatelji kuči, јег mi nekako noge otkazale poslušnost. A ona moja Sanda ispričala to Joci. Joca, štene mi je pa ga volim, al’ je štene, jer mi rekoše oni prijatelji s piva da je zamolio sportske novinare da njegovo ime ne pominju zbog mene. Ipak, nisam ja prošli vek. Sad će biti Prvi maj. Ići će i košarkaSL I moj Joca biće s njima. Idem da ga vidim kako maršira. Dobre ocene ima, neka se toga korparluka ne mane, kada već gleda školu, a ja ću ponekad samo đa se obradujem na svoj način što je dao moj sin toliko koševa. Kazaću mu; Sloboda je štampe! Slobodno neka pišu koliko si ti koševa dao...

Milivoj GOLUBOVIC Mig o 1

NAJVEĆE ČUDO

U SVIJETU

Za vrijeme izbora u Italijl omasovljavanje čuda uzelo je nezapamćene razmjere, a Rim je ličio na pravi pravcati grad zlih volšebnika. Cuda je bilo raznih vrsta, od najsitnijih do kolektivnog vaskrsavanja iz mrtvih. Slučaj sa jednim tešklm bolesnikom ipak je najveće čudo otkako valjda svijet postoji. Naime, na dan izbora pred jedno biralište donijet je na nosilama vrlo težak bolesnik. Uostalom, zašto üblažavati: pravi samrtnik, Кгај nosila lijevo i desno blo je jedan dušobrižnik i jedna časna sestra. Novinari su se u različitim namjerama skolili oko samrtnika i pritisli ga pitanjima, ali, nažalost, nesrećni čovjek uopšte više nije mogao da govorl. Umjesto njega progovorio je dušobrižnik. To je najteži bolesnik, na samrti je. Došao sam jutros da ga ispovijedim. Medutim, nije mogao da govori, pa mi je napisao na

komadu hartije ove riječi: ~Hriščanstvo je u opasnostk Moja posljednja volja je da me odnesete na glažanje." I donijeli smo ga... Novinari su ushićeno bilježili u svoje bilježnice. Onda se jedan od njih nagao na samrtnika i stavio mu pred oči notes sa riječima; ~Kako se zovete?“ Nesrećni čovjek uzeo je od novlnara naliv рего i s naporom napisao: ~Abdula Mujezin."

INTERVJU SA HERSTOM

Mister Herst, hau du ju du? Došao sam po jeđan mali intervju. Vi ste magnat štampe... Hvala vam na hvall. Hvala to i nije... Novinar sam mali iz vellke zemlje, ne po kvadraturi već po srcu. Tu u borbu juri zli, dušmanskl kad omrknu danl, 1 dijete i starac slobodu da brani. Pa pređoh preko okeana i skočih preko rampe, da vas pltam kako zamlšljate vi slobođu štampe. A, to želite, čovječe mlađi? Evo, kako se sve to kod nas radi.

U Anerici је za štampu potpuna sloboda, millonski tiraž uvijek da se proda. Slobodno je pisati da više neće biti Mjesečevih mijena, flobodno op'sivati skandale iime. đu muževa i žena, slobodno uputstva davati kako se obijaju kase, slobodno huškati jednu protiv druge rase, izmišljati je slobodno, izmišljati što više, a najljepša je ona vijest koja na barut miriše. Je li vam jasno? Treba li još nešto đa se dođa? Ne, hvala. Znao sam već da Je to vaša sloboda. 2. V.

KADIJA TE TUŽI - KADIJA TI SUDI

Za vrijeme rata austriski nadsti masovno su iseljavali Koruške Slovence. Krivci nisu ni do danas kažnjeni, pošto su oni u isto vrijeme i sudije. ★

NESEBIČNOST

Američki stručnjaci u Turskoj pristupili su velikoj građevinskoj djelatnosti: podižu trista zatvoraTime Amerikanci još jednom dokazuju da mnogo žrtvuju za Tursku, jer iako ulažu svoje pare iz američke ~pomoći“, zatvori ipak nisu za Amerikance nego za Turke.

Metamorfoza jednog posmatrača

„Vama za ljubav“

SA FRIVATNOG sektora stižu nam sasvim oskudne vijesti. Skromni neki Ijudi, ti trudbenici rečenog sektora, pa neče da se hvale. A zna se šta čovječanstvo duguje guje toj privatnoj inicijativi i ptivatnom sektoru. I tako, dođe mu kao neka nepravda. Јег, naposljetku, sigumo je da se 1 danas na tom sektoru ne spava. I tamo stvaraju Ijudi, izmišljaju, postavljaju norme, premaiuju norrne, kalto se to već i sa druglh sektora čuje, Ali ovdje niko ni riječi o tome. Pa nije pravo. Јег ima i tu dosta toga što ne bi trebalo da ostane tako nezapaženo i nezabilježeno. Onomad pozvao drug Cira majstora da mu popravi radio-aparat. Ti majstori inače principijelno ne idu po kućama. Ali drug Ćira imao protekcije. Donio mu pozdrav i preporuku od strane jednog jakog prijatelja, kazao se ko je (nije bio onako neki mačji kašalj) i tako se radio-majstor nakanlo da napravi izuzetak. A kad je stigao, pokazao se kao pravi čudotvorac. Ama, samo što se rukom dotakao aparata, samo zakačio žicu od antene za mrežu krevetskog madгаса sve minut posla, molim vas! i od one kmtije se za tren oka načlnl jedno malo remekdjelo radiotehnike. Savršenstvo, nlšta drugo! Sta sam đužan, majstore? upita drug Cira ushićen. Sto pedeset dinara presudi radio-čuđotvorac. Cira zinuo, pa nl da bekne. A je li to nagrada, lli kazna; sjetio se najzad da upita. Onaj se sažaljlvo nasmiješl: Hm kaže nemojte da zaboravlte da sanyja ovo samo za Ijubav došao. Pa ja sam tu više izgubio no što sam zaradlo. I Cira platio. Covjek mu ~za ljubav“ došao, biva li da se on sada cjenjka sa njim! A onda, drug Cira je eviđentičar po struci. Evldentičar i satiričar. On će ti reći da je ova zima bila za toliko i toliko po sto toplija od lanjske, kao što će ti izračunati za koliko i koliko po sto ti danas izgledaš bolje ili gore no juče. Pa tako i sad; dok je izbrojao раге, on već i sa drugim računom bio gotov. Izračunao da je ovaj radiočarobnjak u odnosu na novčani efekat rađa premašio normu za 1500% (uzev u obzir i vrijeme d"k je iz rodnje došpo do C'r’ne kuće i natrag). Ej, 1.500%! Pred tolikom cifrom drug Cira skida kapu. Njega obuzima želia da malo bliže upozna horoja sposobnog za ovakve podvige, i raspituje sa puno poštovanja; Pa kako je inače. majstore? Ne valja veli ovaj.

Како to? Kad bi menl iržava dala odriiešene ruke, gdje bi mend blo kraj! uzdahnuo je Cira se malo zamislio: Tačno. Kad pomislim da je tebi već sad skočila numera za 1.500%!.. Otada drug Cira ne prestaje da priča o svom heroju i toj za 1.500% premašenoj normi. Ali onda mu je jedan kolega pokazao da mu račun nije sasvim tačan. Јег on nije dovoljno uzeo u obzlr ono ~za Ijubav", ajo mnogo čini. I ispričao mu svoj slučaj: Navratio, veli, u jednu stolarsku radlonicu, da mu majstor nešto kod kuće opravi. Pozdravio i izneo šta je htio. Druže i komšija kaže takva i takva stvar. A onaj ga mjeri od glave do pete i veli mu potsmješljivo: Nervozan sam ja za te stvari. Nego, kaže probaj sreću kod ovog mog ortaka. Ortak rendiše na svom ~banku“, čuo već o čemu se radi i sprema odgovor. Jeste li i vi nervozni? upitao ga smjerno Cirin znanac. Ovaj dočeka kao dobar futbaler loptu: —Ja sam pust • kaže —da znate! I ne pogleđaše ga više. Jedan drugi onda iznese svoj slučaj sa obaćarom: odnio cipelu da mu prišiju ~kapnu“, koia se bila malo rašila, pa obućar odbio izgovarajući se da nema mašine. „Ра prišijte rukom“, moli ovaj, „пе mlslim ja da šaljem cipelu na izložbu!" Uzalud. Obućar veli da on daje iz ruku ili savršen rad Ш nikakav. Neki doktor onda ispričao svoj doživljaj u radnji za medicinske instrumente: tražio da kupi špric, a oni mu odgovorili da prodaju samo kad im se donese izlomljeni. Doktoru stan daleko, a žurio pacijentu, pa ponudio hiljadu dinara kaucije i svoju legitimaciju. Ništa mu nije pomoglo. I tako, slučaj se ređao za slučajern, Tu i tamo ponešto obično i svakodnevno, ali i zapanjujući podvizi. Naravno, samo ako se umije sa trudbenicima sa tog sektora. Јег sva je prilika da bi narod valjalo kao prevaspitati i naučiti osobitom načinu ophođenja sa njima, pošto tu taj momenat ~za ljubav“ igra tako veliku ulogu. Onda bi valjalo dijeliti nagrade i kategorisati junake sa tog sektora. Recimo: namćori prvog reda, namćori drugog reda i tome slično. Složili su se da samo valja nači instancu koja bi bila nadležna za taj posao. A kod nas, Bogu hvala, za sve ima nadležna instanca pa će se naći i za njih!

Zak KONFINO

2

X МА Ј 1948