Ошишани јеж
POVRATAK U DOMOVINU
U Ameriku nas Je odve*a o „Kralj Aleksandar" a a domo vinn vraća „Radnlk*.
КАКО SU SE ROGOVI SLOŽILI
ZA ONE ko}i se Još đrže starog stila u radu izgledaće sigumo nevjerovatna priča o tome kako su se složili rogovi™ Ti rogovi nisu, medutim, bili u nekoj volšebnoj vreći, oni su bDi u jednom preduzeću za skupljanje rogova, papaka i sl u narodnoj republici svejedno kojoj. Između ostalog, to preduzeće i jedna fabrika češljeva u jednoj drugoj, takođe svejedno kojoj republici, slagali su se, isto tako nekako, kao rogovi u vreĆL.. Gleđa Jeđnog dana đirektor preduzeća za skupljanje rogova u grafikon. Lijepo ide radnja, što reklL Vidi se, sakupljeno dosta rogova. Sva sklađišta prepuna, još malo pa više neće imati kud da se smjeste, manj u kanceiarije. Je H, obraća se đlrektor sekretaru i pokazuje na grafikon što vi ovo ne prodajete?! Da ne pravite rezerve od rogova? Ne može, druže direktore! Nema interesenata. Nikom živom и ovoj zemlji to ne treba. Zbilja? Au, krst mu Ijubim!
Dobro, kome ste se sve opraćali? I onda direktor, sa sekretarom ! ostalima, zaronio u kopije ponnda upućenih raznoraznim ргеdozećima. Zaista, nuđeni su tl rogovi mnogima; i fabrikama рећага, i fabrikama dječjih igračaka, i fabrikama šaha, namještaja, udruženju vajara i slikara, itd. • E, onđa nema druge, izvijestićemo administrativno-operativno rukovodstvo da preko nadležnog mjesta ponudi robu inostranstvu, riješio je naposljetku ~zbor“ i s tim treba požuriti, stvar je vrlo hitne prirode, mogu rogovi istruliti... U isto vrijeme dok se ovo događalo u preduzeću sa rogovima. u fabrici češljeva, dugmadi i sl. događalo se sljedeče bez rogova; Gleda direktor fabrike u grafikon ostvarenja proizvodnje. Rđavo, ne ide nikako, nema sirovina. A sirovine su rogovi. zamislite! Teška stvar, dakle. Je li, obraća se svom se-
kretaru zašto se ne nabavlja sirovina? I tako dalje...
Kad su direktor, sekretar i ostali izroniii iz kopija pisama kojima su od sijaset trgovačkih preduzeća (preduzeća za skupljanje otpadaka lokalnog značaja, narodnih magacina, narodnih odbora, fabrika tutkala, pa čak i klanica) tražene ponude za rogove, ustanovili su da se u ovoj zemlji rogovi uopšte ne mogu nabaviti. Pa, jasno još se slabo kolje stoka, uništio okupator rezonuje jedan. E, onda nema druge, zaključuju prisutni sa direktorom na čelu moramo sirovinu nabaviti iz inostranstva. Izvijesti-
ćemo administrativno-operativno rukovodstvo da preko nadležnog mjesta, itd. Hitno, sa tri crvene strikle_.
„Nadležno mjesto", međutim, i za onu ponudu preduzeća za rogove i za zahtjev fabrike беšljeva bio je jedan isti dispečer za uvoz i izvoz. Srećom! On 11jepo uzeo njihove predmete i ргоsto ih izmijenio: pismo fabrike poslao preduzeću, pismo preduzeća fabrlci... I tako jedan jeđini dispečer uspio je da složi ove rogove u vreći, bez po muke i bez posredovanja inostranstva. Eto, ako ni do sad niste znaU šta je dispečer. Slava budi dispečerlma! Slava im i hvala za sve što su dosad učinili, što čine i što će učiniti, amin! R.F.
TRIČARIJE
Neće svaka glava da se bavi kojekakvim tričarijama, kao što su, na prlmjer, stvaralačka inicijativa ili tamo neki pronalasci. Milan Milevski podnio nadležnkna u Skoplju svoju konstrukciju dizalice za građevinske гаdove, ali oni brže-bolje digoše ruke od njegovog pronalaska, jer. prvo. Ijudi imaju preča posla nego da gube vrijeme na te pronalazačke tričarije a drugo, šta je taj Milevski zapeo s tom dizalicom, kad je svakom poznato da se teret može dizati i golim rukama! Izmlslio Boris Kitanovski, iz skopske ložionice, neku spravu za pođmazivanje lokomotive. Ide podmazivanje k’o podmazano, ali sprava mala, spravica, takoreći, pa u skakutanju od nenadležnih do nadležnih prosto se izgubila. Sitna stvar, pa se izgubila, i sad joj nema ni traga ni glasa. A taj Boris, ako ie već pronalazač neka je pronađe. Ima peđantnih i zagriženih Ijudi koji nadaju dreku ako na sto komada fali jedan. A Sreski zadružni savez u Rumi naručio od tvomice posuđa iz Celja 5.000 umivaonika pa dobio 180, a od 4.000 naručenih tanjira samo 130. Zbunili se oni tamo u brojanju, ništa đrugo, pa zar da se zbog tanjirića zamjeramo? Ali 1 ti rumski zadrugari izgu-
be nekiput živce. Određeno im 200 kubnih metara ogrevnog drveta, s tim da ga, po planu distribucije, podignu u Slovenačkoj. Oni tvrde da drvo mogu dobiti i u okolini same Rume, ali to su koještarije glavno je da su drva dobili, a i željeznice treba zaposliti. Neki sitničari, opet, zamjeraju ~2itoprometu“ u Zrenjaninu što je seljacima izdavao za sjetvu običan merkantilni ovas, iako je u magacinima u Hajdučici imao desetak vagona zaprašenog sjemena. A međutim, i u merkantilnoj robi bilo je toliko prašine da se i ona mime duše može smatrati kao zaprašena. Uostalom, bio zaprašen Ш ne, ovas ostaje ovas, i kad ga iposiješ, ne može niči mušmula. U rudniku Vareš radnici, eto, još nisu dobill karte za tekstil. Sitne kartice, pa se negdje zaturile. Kad su ih dobili ostali građani, dobiće ih jednog dana i rudari. Ne vrijedi kvariti raspoloženje zbog sitnog dvomjesečnog zokašnjenja. Prosto da se čovjek zapita; zašto Ijuđi poklanjaju toliku pažnju , svim tlm i sličnim tričarijama? M. P.
Маli Đoklca piše "Ježu“
Došo čika ćira s đerma pa kaže čika simi e i vi grosisti obraste bbbbostan a vala dosta ste i dizali nos i gledali nas dućandžije ko ppppposlednju bbbbagru a viš od pppprivatni još guramo mi ttttezgaši a čika sima kaže jes ti ćiro čito jučeranje i današnje novine a čika ćira kaže ne čitam zbog ppppropagandu a čika sima kaže bolje bi bilo da čitaš pa da znaš na čemu sl, a onda nastade čitalački čas a čika ćira sluša statistike i kaže more šta se to mene ttttiče a čika sima kaže ček tttticaće se i tebe a onda dodoše do onog mesta di piše da će se detaljistička trgovina naredni meseci do kraja likvidirati a čika ćira tede nešto da kaže pa se zagrcnu a čika sima što je obradio sve govore u skupštini kaže jakako držite flrme 1 dellte sledovanja a ovamo cmoberzijančite a deđa kaže je 1 se sećaš šta si kazo tu skoro za visoke cene; da je skupo skupo je al opet ml lakše pppplatimo neg oni, e taki što to priznaju taki su nas i upropastili a čika ćira kaže ali to nije po ustavu a čika sima kaže pazi bre ti se sad boriš za ustav, ama neće onl tebl da zatvore radnju sam ćeš da je zatvoriš kad više ne bude špekulacije a čika ćira kaže pa to je bio jedini način da se borimo sa državnu neloJalnu kkkkonkurenciju a Čika slma kaže ima da te klepnu po žlvotni stanđard pa će se češeš a čika boža kaže pričaju kako se poboljšava standard a ja sam imo deset puta veći standard kad sam bio zastupnik standard oil kompanije a čika ćlra obrisa suze pa kaže Idem u ttttorbare pa na vašari da pppprodajem ogledalca i pppperorezi a čika sima kaže ako dobiješ dozvolu. I celo društvo se rastužilo pa nije slušalo ni radio a kad je naišo ujka jova deda kaže ako imate oči morate priznati da je nastalo teško stanje a ujka jova kaže pa priznajemo mi da vam je teško a deda kaže viš bre da ovo ide u propast a ujka jova kaže pa naravno, spadoste vi kapitalisti na četri i po osto a skoro će da bude nula osto ali ja vam se ipak divim kako još nađete načina da kritikujete kad je svuda nadmašena predratna proizvodnja, fcad ima dvaput više škola ana sve strane se gradi muka živa da nađeš neku začkoljicu a deda grmnu more jovo ne priznajemo mi te izveštaje i statistike a ujka jova kaže pa šta vam drugo i ostaje al pazite da vas nešto ne pobrka i zato ne mičite iz kuće. Uto dođe kuma živka s čubure a celo društvo se razrogači jer ona obično donosi prijatne katastrofalne vesti al ona uđe bez jao kuku naopako a deda je plta kako si bre kuma živka a ona kaže fala bogu dobro sam eto svratila ko velim odavno nisam bila pa da vidim šta vi radite kako ste a deda kaže fala milostivom bogu propadamo polako al sigumo a kuma živka kaže šta ćeš kum pajo taM je život, eto baš prođo sad pored tašmajdana pa gledam šta se radi, prave vašarište i cirkus pa kažu da će da bude stalno kuku nama a ja uđem pa kažem đedice oćeš da me vodiš u cirkus a deda se prodera oću kako da neću, malo mi je ovaj cirkus što se pravi s nama, svi smo mi za clrkus da se zaposlimo ko glupi avgusti što i svi šupiraju a ujka jova kaže e to nije više stari cirkus i ne primaju kojekoga nego samo narodne artiste.
ŠTEDNJA OSVJETLJENJA
То naSa sindikalna uprava ođržava konferencifn « šteđnju električnog osvjetljenja.
1 МА Ј 1948
3