Ошишани јеж

ŠAP

Ј~} ОЈЕО Вгка varivo, ali meso ne dlга. Nabo ga na viljušku, zagleda ga sa svih strana nikako da prinese ustima. I najednom, prije nego što je iko dospio da ga spriječi, đohvati goveđinu u šaku, pa je, kao piljak, zavrIjači iz sve snage. Idi sad, čik je nađi u šipragu! Prema snažnom mišićavom, rumenom brkajliji upraviše se nekoliko zabezeknutih očiju. Jesi li ti, bratac, lud? zapita jeđan dugajlija. Lud, lud, lud! zabruja okolo kao odjek. Brka se namrštio, ni riječ da proslovi. Idući put pojeo Вгка krompir halapIjivo. A meso samo tupo gleda. Guta nešto naprazno, davi se zalogajima vazduha. ~Knedla“ mu, kako se to kaže, u grlu. Onda opet, kao prije tri dana, Ijutlto šakom za meso. Ali ovoga puta, dugajlija mu se objema rukama, prikopča za šaku. Nećeš, bratac! ciknu i otrže komad. Zavrušta spremno ustima i brzo ga otpremi u blagoutrobije. Brka, kao da ništa nije ni bilo, ne ргоgovora. Ali dugajliji nije dosta št'o je pojeo meso. Unio se Brki u lice. Ne razumijem, ej, bratac, ne razumijem! uscikao se kao da ga živog deru. Ne moraš javi se teško Brka preko one svoje ~knedle“ ni da razumiJeš, U tome je stvar što je dugajlija to baš ~morao“. I drugi su isto tako „morali" Nićija istorija nije ovdje ostala nepoznata, pa se nije sakrilo ni zbitije zagonetnog Brke. Ispričao ga sam Вгка nešto kasnije, kad se privikao na novu okolinu. Brka je bio upravnik velikog državnog dobra. Samo toliko i toliko stotina krava. volova, junadi, teladi; pa svinje, °vce. živina. To ođ stoke koja dolazl u obzir za klanje. I puno koječega drugog. Covjek samo treba da je od inicijative, a Brka je baš takav. Jednog jutra r upravnik prelistava novine. Zabavi ga neka mala vijest. Pojavio se šap tamo u nekom desetom srezu. Hm, vidiš! Baci novine, otvori prozor. A pod ргоzorom bikčići Njegovan i Radonja. Tek dosli do muške snage, poigravaju se 1 bodu. Lijepi, rasni, zategla im bedra, na kajsijastožutoj koži oštro se odvojile velike bijele šare. Blista im dlaka na suncu. Bikčići za izložbu. Miljenici cijelog dobra, Brki se brci podigli do očiju. Uvijek mu se tako podignu kad nešto krupno misli. A misli o šapu: ~Zar šap ne može da uhvati i ove mlade bikove? Može. Razumije se da može!“ E, neće, vala, dok sam ja ovđje upravnik! Obuče Вгка čakšire od štruksa, feš, sa Ispuscima, nalik na pjetlove gaće, natuče čizme sa mamuzama, nabaci na se kabanicu i stade pred ogledalo. Ufitiljio je još malo bolje brkove i značajno namignu samom sebi. Kakav šap. kakva slinavka, kakvi bakrači! kratko je to za njega i prema njenp. Zadovoljno oblizujućl usne, Brka muSki zakorači kroz rosu. Priđe mladom biku Njegovanu. Bik mu pokaza rogove i eumnjivo mahnu glavom. Brka stuknu, ali и isti mah ugleda sebe, preplašena i jadna, и golemim bikovim očima, u širokim i bistrim rožnjačama, pa mu bi krivo i na Bebe i na tog glupavog bika. Budalo, reče ja hoću da te Чзазет od šapa, a ti tako, rogovima! Priprijeti biku prstom, i bik. začuđo, , *aže glavu. Вгка se zajunači, pritrča biku sa strane i prijateljski ga potapša po »ratu. Bikče ga pogleda zahvalno. A Brka peče; Pravilno! I izvježbanim pokretom, sa svih pet prstiju, tako da palac sve uz nekakvo кгckanje dođe od malića do kažiprsta, još Jeclnom uvrtje ušiljene repiće brkova, Upravnikove mamuze uskoro zvecnuše ћа stajsklm vratima. Muknuše gojni volovi, pridružiše im se bokaste krave Svajcarke. Utanjeno se jave i šarena. bjelomusasta telad. Ustumaraše se momci. Cuvate li vi tu stoku od šapa? zapita upravnik. Cuvamo, odgovoriše momci Spremno. Cuvajte, bogme! pođiže Brka i glas i brkove. Njegovan je gotov! Kako? zaprepastiše se momci. Pečen je, kad vam ja kažem.

Ali, eno ga, poigrava. Džaba mu je to što poigrava, kađ ga je uhvatio šap otsječe Вгка, pa požuri u odjeljak gdje su konji. Dohvati pastuva-lipicanera. zaviliči ga konopcem, pa mu se baci na bljela, sedlasta leđa. Pastuv žustro potrča iz staje i stušti se ргеко polja. Preletje djetelinu, pogazi pšenicu, projuri kroz rastilo i polomi kaleme. Usput Вгка srete svog pomoćnika, starčiča, koji vječito stoji zabezeknuto kraj usjeva, кгај voćke, кгај konja ili govečeta. Vazda nosi bilježnicu i nešto upisuje. A poslije, po zabilješkama, izdaje naredbe: PSenica da se okopa. Kukuruz da se oplijevi. Konje da šišate. Ovce đa se timare. Jedva zadržavši silovitog pastuva, Вгka doviknu i starčiću: Njegovan gotov! Sap! Starčič đotrča đo staje. Gdje je Njegovan? Njegovan se, kao i jutros, radosno bd s Radonjom. Oko njega se iskupili momci. Ama, kakav šap! vele. Sap, šap, šap! tvrdi sasvim pouzdano starčić. Eto i upravnika. Predade pastuva sveg u znoju. Kolji! reče upravnik кга+ко. Njegovana? ne iđe momcima u glavu. Njegovana, pa šta! Zbog jednog Njegovana ne dam sva stoka da propadne. Meso, veli, meni, upravniku. da se preda. Moraće da ga šalje u grad, u laboratoriju na pregled. Poslije dva-tri đana, oblizijuči usne, pomočnik upravnika, onaj što izđaje mudre naredbe, zablebetao ispred staje: I kod Radonje šap! I kod Radonje? čude se momcl. Pa Radonja baš zdrav, ni za vršnjakom više ne tuguje. Eno ga, pase mlrno, veselo maše repom. Ali dođe i upravnik. Presuda začas. Sap! Daj, brzo kolji, razumije se. Poče šap da hvata i telad. Ne uđu ni u treći mjesec, a koža im odrana. Pa, več prema tome koje je godišnje doba, uze i svinjska kuga da kosi (naročito o Božiću), pa metilj uđari u jaganjce (naročito o Uskrsu). Pročulo se državno dobro po šapu. I Вгка se pročuo. Stekao more prijatelja, samo ga obilaze. A on svakog dočeku.ie kao kuma, i svi njega vole kao brata, grle se s njim i Ijube. Samo momci iz staje počeli da se roguše, Domunđavaju se nešto, domunđavaju, reklo bi se, daleko bilo, baš protiv upravnika. Naiđu Brki gosti. On već zvecne mamuzama u oboru pa prstom na nazime: Kuga. “Vataj! A onaj momak se nećka. Sta ima on tu da se nećka! Sta on još ima da misli! Brka je zato tu postavljen, da čuva interese države, јег se гаzumije u stoci i zna šta je šap i slično. Uostalom, kome se ne dopada može da ide. Naravno, polovina momaka, ti što gunđaju, da se čiste koliko sjutra! Pa nisu ni potrebni toliki momci, kad je skoro poiovina stoke morala da se prekolje. Svakako, zašto da se izdaju tolike plate? Nije državno đobro Alaj-begova slama! Nadležan je Вгка da državi i koju uštedu istjera. Naiđoše zimski pcaznici. Nova godina sustigla se s Bogojavljenjem i Božićem, a Bogojavljenje i Božić sa Svetim Jovanom i Sve-

tim Savom. I tako nekako istovremeno udariše i šap i svinjska kuga i metilj. Malo mu tužno dođe zbog svih tih bolesti koje se okomiše na državnu stoku. Ali šta će drugo, živi Ijudi, Вгка i njegov pomoćnik, starčić, udariše, koliko običaj da istjeraju, u prazničko raspoloženje. Dolazili su im i zvani i nezvani, i znani i neznani. a još hoće i Brku da žene. On se, dok je pri piću, riješi. Da bi častio, utvrdi stručno gdje je šap, gdje kuga, gdje metilj, pa se napune roštilji, prepuni trpeza. Kad se istrijezni, on se popišmani. Ne zbog klanja. To ne! Samo po pitanju ženidbe. A kad se napije, opet se odluči na ženidbu. I opet ode u staju, u obor, u tor. Jednom tako, baš kad je upravnik Brka najčvršće i konačno odlučio da se ženi, nekako između Svetog Jovana i Svetog Save, evo tl novih, neznanih gostiju. Neki živahni, sasvim živahni Ijudi. Cestitaju još s vrata: Aferim! Kažu da su iz Beograda. Živjeli Beograđani! ushićuje se Brka. Ali mi smo komisija dopunjuju pridošlice. Ako! Zivjela komisija! ne mijenja se Вгка. Ako ste i komisija, Ijudi ste,- je Г tako? A kod nas je šap, strašan šap! Zavladao, i to ti je. Culi smo kažu članovi komisije. Ali, ja se u šap razumijem, ne brinite. Ne lipše ništa. Ja lično sprečavam isprsi se Вгка, pa članove komisije prijateljski ta,pše po ramenu i klateći se, vodi ih u staju. Tamo je podviknuo: Drugovi su korr.isija! Da nema tu neke neispravnosti? Upravio prst na najzogdnijeg junca: Sap veli. ‘Vataj i kolji! A momci stali, snebivaju se. ‘Vataj! viče Brka. A momci i ne gledaju junca, Već lijepo našeg Brku, s jedne i s druge strane, za mišice. ‘Vatamo! vele. 'k A šta je bilo dalje? navalili s pitanjima u novoj sredini, na prinudnom radu Brkini novi prijatelji. Nema, ustvari, ništa dalje. Sve je tu odvraća Brka, pa uzima budak. Smučilo mi se meso... i opet proguta onu svoju ~knedlu“.

Ljubiša MANOJLOVIĆ

Turci Beograci

AADAVNO se uz gusle pjevalo: „Drumovi će poželjet Turaka, АГ Turaka niđe biti neće...‘ < No i danas drumom beogradskim Od Slavije do Kalemegdana Iđu neki Turci Beograci, Zaostali od turskoga pustog, Hode takvi Turci Beograci, Pa će jedan kao iznebuha; „Dobar asfalt nekad ovo bješe, A danas je kaldrma najgora. Konj i čovjek nogu da polome, Dobra kola točkove izgube. I nikoga u našem INO-u Da nam utre staze i bogaze." Malo vrijeme potom postojalo, A dođoše neke grdosije. Crni čunak dim u nebo penje, A s ognjišta rujna vatra liže, Pa se topi asfalta komađe; Od staroga i od rđavoga, Đa nam, pobro, novo bude dobro. Opet otud Turci Beograci, Pa će jedan kao iznebuha: „Како sada ulicom da ideš Kada ovaj asfalt popravljaju? Nekad samo nogu da slomimo, Kad kaldrma rđava bijaše, Sad i noge i vrat sa nogama...“ Ali kardaš, Turci Beograci, Ništa, joldaš, za vas dobro nije.

NIJE SE SJETIO

Како to da robu niste prenijeli kad 6esto prolaze prazni kamioni u istom pravcu? A šta možemo, druže, kad se ni jedan šofer nije sjetio da nas upita...

1 МА Ј 1948

5