Ошишани јеж

XITOSKI GANGSTERAJI Teži slučaj Džordža Polka

KRIMINALNE priče običrro počinju übistvom- Atmosfero moro do bude jeziva, recimo; tomna noć, prazna ulica, može čak, radi efekta, da pada kišaJedan usamljen čovjek prolazi ulicom. Odjednom iza ugla ispada pred njega nekoliko Ijuđi- U noći odjekuju trideset puta revolverski pucnji. Covjek pada mrtav, pogođen sa dvadeset sedam metakaPriča se razvija sve u tom smisluMi bismo htjeli da vam ispričamo jednu krotku krimiaalnu priču- Ne bi bilo rđavo početi u sličnom tonu- Dakle: Solun. Noč- Mračna, pusta ulica- Grad je utonuo u jezivu atmosferu opsadnog stanja. Iza ugla pojavljuje se jedan čovjekTo je Džordž Polk, američki novinor, izvještač radio-stanice »Kolumbija«. On žuri u hotel, kombinujući usput dopis o zvjerstvima atinske grčko-američke vlade, o masovnim egzekucijama, o logorima smrti, o strijeIjonjima žena, djece, staraca i boraca protiv njemačkog okupatora, o gladi i nezoposlenosti u neoslobođenkn krajevima, o teroru pobjesnjelih monorhofašista, o fatolnom amričkom učešću u uništavonju Grčke--. Odjednom pred njega ispada nekoliko naoružanih Ijudi- Oni munjevitom brzinom rspoljuju na Polka serije revolverskih metaka- Izrešeton kuršumima, Polk padaNo, to nije i kraj priče. Ona se razvija dalje u istom kriminalnom duhu: Atinski ministar unutrašnjih poslova sjedio je zavaijen u fotelju i slušao izvještaje o likvidaciji novih grupa građana- On je bio sasvim ravnodušan i hladan kao frižider iznutra. Izvještaji ga nisu uzbuđivali, jer ih sluša svaki don. Odjednom skoči kao oparen, kako se to obično kaže— Sta? Jeste li vi ludi? Sta buncate? Übijen američki novinor! Kako se zove? Džordž Polk-.- A, Džordž Polk! Ministor duboko odahnu, pa se opet umiren spusti u foteiju— Sto odmah ne kažete da je Pofk u pitonju- Tako ste me presjekli. No, hvala bogu- Ala је taj Polk bio nezgodan čovjek! Stalno se petljao s nekim stvar'nna koje ga se uopšte ne tiču. Strašno nas je optuživao. Tako je ružne dopise davao o

nama da sam odmah znoo da će ga đavo odnijeti- Uostalom, ooi su nom sami naredMi da ga udesLmo. Tu se priča malo prekida i nostavlja se ponovo u Solunu. Naime, istoga dana gospodin ministar je letio avionom za SolunZurio je da »lično« povede istragu- To ostavlja utisak kao da je atmskoj vladi strašno stolo do toga da otkrije übice i primjerno ih kazni, jer američkom narodu mora se dati neko obavještenje, a ne može se tek naprosto neći: »Polk je übijen i kvit!« Mora da bude i malo kurtoazije, tek reda radi. Kako je übijen Polk? pitao je ministar. Revolverskim mecima, gospodine ministre— Ko ga je übio? Oh, gospodine minisire, nagrade su već isplaćene!•. S predumiSjojem 3i bez predumišljaja? Bez ikakvog predomišljanja, gospodine ministre. Čim je naišao, pucoli smoTTme је »tićna istraga« bHa zovršena. Ministor je odmah preko radija dao izjavu: »Übistvo Džordža Polka je teži slučaj!« Polkov slučaj skinut је s dnevnog reda. Ali samo u Grčkoj- U Americi su komentori tek počeli- Jedan Polkov kolega objavio je da je Polk übijen »zbog toga što je mnogo znao«. Ali, što је znoo znao, znaju i drugi pa ćute. Nesreća je što je Polk jovno objavljivao to što је znao- A to пе valjaNe valja ni s grčke ni s američke tačke gledišta- Osim toga, Polk je bio na putu da posjeti slobodnu teritoriju Grčke. Obećavao је da će omeričkom na-rodu da otkrije prave krivce za nesrećnu sudbinu Grčke. A to ne valja ni s američke ni s grčke tačke gledištaPolk je došao samo do Soluna. Do one mračne ulice gdje je pao pogođen sa dvadeset sedam revolverskih metakaTu je upravo i počela ova naša mala kriminalna priča. Tu se i završava. Nema smisla ulaziti u sve detalje, pogotovu kada atinska vlada nije uspjela da pronađe übice »pošto је to teži slučaj«. A. P-

ČUDNO BJEKSTVO

Jugoslovenski rcrlni zločinci »o spjeli su do pobjegnu* iz logora >Yc (Ipsilon) u iks-provcuBritanske okupacione vlasti, koје su o njima vodile računa, пе mogu da se noćude kako su toliki Ijudi mogli da pobjegnu, pogotovu kad ih niko nije čuvoo!

U OPTICAJU

U Transjordoniji onomad su puštene u opticaj nove banknote sa slikom kralja Abdulaha, koji je takođe pušten u opticaj, aii ne za tronsjordansku već za sasvim drugu monetu-

ŽIV ODZIV BIRAČA U JUŽNOJ KOREJI

5a ostrva Cedzi (Južna Koreja) javlja)u da su tamošnji birači demoliroli sve izborne prostorije i otišli u planine. Američke vlasti, začudo, nisu zadovoljne ovakvim rezultatom morljivo pripremljenih izbora, dok birači smatraju da su sasvim nedvosmisleno dali svoj glas.

KVALIFIKOVANI

U »novoj« rimskoj vHadi postoji dužnost ministra za itali jansku Afriku. Milionima Italijana izgleda, međutim, da su se svi članovi vtade prihvatili unosne, ali nesigurne dužnosti ministara za američku Itoliju-

NEOBIČNA VIJEST

Na albonsko-grčkoj granici za postjednja 24 časa monarhofašistički vojnici izvršili su samo tri provokacije-

POHOD OSVETNIKA

Karikatura sa rziožbe čeSkog slikara Anton{ina Pelca, koja je o+vorena u Cehoslovačkoj čitoonici u Beogradu.

S američke tačke gledišta

Napadajn nas sasvim neopravdano. Mi se ne miješamo n tuđe stvarl, već branimo samo svoje interese.

KO KOGA UGROŽAVA Strašne vijesti američke štampe

Džon Dilinger-Junior, ugledni član republikanske stranke u Kongresu, došao је kući te večeri kasnije nego obično i prilično mamuran- Zadržao se u klubu,. gdje je bila diskusija o tome koliko Sovjetski Savez ugrožava zapadnu hemisferu- Vjeran tradiciji koju je, zajedno sa imanjem, nasiijedio od svoga oca Džona Dilingera-Seniora, eksploatatora nafte u Venecueli, bakra u Cileu, kalaja u Boliviji, itd- Dilinger-Junior dobio je još mnoge koncesije u raznim dijelovima svije+a. I sod još treba nekome da dokazuje tako prostu i očevidnu stvar kao što je suprotnost između hipermiroljubive politike SAD i agresivne politike Sovjetskog Saveza, koji ne ostovlja na miru nijednog poštenog građanina zapadne hemisfere, što on najbolje osjeća na svojoj koži. Dilinger-Junior legao je u кгеvet, sijalicu nije gasio, a poslije

izvjesnog vremena mašio se гико« za štos novina које su ležale na noćnom stočiću- Njegovu pažnje prrvukao je jedan naslov, u koroe je stojalo od riječi do rijea: »Sovjetski Savez podiže velßce aerodrome u Meksiku, samo па nekoliko desetina kilometara od granice SAD.« Ama, n’rje moguće! роп»sli Diiinger-Junior. Kakav je to glupavi list koji truća ovakve besmislice? Zoprepastio se kada je na listu viclio njemu tako dragi natpis: »Njujork Tajms«. Citao je dalje: »Sovjetski Savez snabdijeva ratnim materijalom i rukovodećim kodrom trupe u Gvatemali na osnovu poznatog Molotovljevog plona-< Sta sam ja govorio! го zmišljao је Dilinger-JuniorCudno је da još ima budala kojima to treba dokazivati. Ne razumijem samo šta traže u Gvatemali, kad tamo, koliko mi je poznato, nema petroleja? Dilinger-Junior uze zatim »Cikago San« i pogied mu odmah p>ode na jedan upadljiv naslov; »Sovjetski ratni brodovi čine prijateljsku posjetu lukama Brazilije. Politički krugovi smatraju da ova posjeta nije bez veze s izborima koji će se uskoro obaviti а toj zemlji.« Sa mnom kao da nije nešto u redu nervirao se Dilinger-Junior- Tako drske povrede i иgrožavanja zapadne hemisfere, a ja o njima tek sad saznajem. sClan sovjetskog Kongresa Егlovski izjavljuje da će biti najsreć, niji onda kada atomske bombe budu zasule Njujork.« Od uzbuđenja, Džon Dilinger-Ju[ nior skoči s kreveta i jedva se od*ža da пе padne- On grčevfto pri-1 tisnu zvonce za svoga sobara, koji istog trenutka utrča unutra, kao da je nprestano čekao iza vrata na gospodarev poziv. Džimi, zapovijedi mu gozda, trljajući sonjive oči ргоčitaj mi ovo naglasDžimi stade da čita: »Clan američkog Kongresa Erl izjavljuje da će biti najsrećniji' onda kad atomske bombe budu zasule Moskvu.« Sad ovo— »Ratni brodovi SAD čine prijateljsku posjetu italijanskim lukoma .. •« Dosta, Džimi. Možeš ići reče Dilinger-Junior s uzdahom olakšanja- A zatim dodade, za sebe: Znači, sanjao sam. Zato је sve ispalo naopako. Pa se onda okrete zidu i zahrka snom pravednika. M. R-

2

29 IHAJ 1918