Ошишани јеж

Mall Đokica Rlše „Ježu“

Voz novih generacija

STETVnCA 1 ja skuvall dede da паз vode na pionirsku prugu a ustvari poveli ml njih a usput čika đura kaže bre ima svu zemlju d izukrštaju s pionirske pruge a ja kažem pa će na svakom ćošku da piše pazi ide voz s novim generacijama a deda kaže vidim ja da pioneri vladaju u ovu zemlju a niko bre da se seti pa da pusti neke veteranske vozove za stari svet preko šeset s minderluk u treću klasu pa da se Ijudi potsete na srećno staro kad se živelo i bez pionerske generacije a ja pitam a je su Г cxnda postojale jasle i dećji vrtići a- deda nešto nepristojno skresa na raćun vrtdća a stevlca mi dade znak more pusti ga i ovaj moj to isto kaže a nji ne vredi prevaspitavatd. Dede se iznenadile kako Je lepa рг▼a stanica al zameraju što su je кгstlli kosmaj kad je uz banovo brdo a za voz kažu da nije voz nego špileraj a ja kažem pa vi ste napravili špileraj za matore Ijuđe od skoplja do ohrida a ćića đura kaže šta se ti гаzumeš, to je bre zbog taku prirodu da se vere uz klanci i vrieti a stevica kaže znaći sad je priroda uklonila klance i vrleti јег mi pravimo 1 tamo širokd kolosek a dede se samo zgledaše ispod obrva. Tek što smo pošll a dedl se desio maler kad Je teo da promeni mesto pa udario glavom o žićanu korpu za sijalice 1 to Je proglasio za skandal što nisu vodili raćuna kolko je normalan ćovek visok s glavom a mi smo mu objasnill da pioniri vođe računa

pa toliko ne porastu a ćića đura je samo gledo ćaje je imanje presekla pruga pa kaže paz bre onom siromaku prošo voz kroz kupus pa mu osto na drugu stranu patrljak od baštu a deda kaže eto bre kako skmavlte privatnu svojinu, ja vala da sam na njegovo mesto zapeo bi jednu noć i ргеmestio prugu na drugu trasu, daleko joj le*pa kuća a stevica kaže a iduće noći komšija bi mu vratio prugu kad bi naša pruga bila igračka.

тгдН smo prolaudli pored sutjeske deda зе pravio da ne primećuje pionlrski grad a ćića đura je usto 1 razbio glavu pa je teo da sruši ceo grad a kad smo stigli do stanice jastrebac to jest iznad rakovice deda kaže čito sam u novine da se produžuje tramvajska pruga do rakovicu pa su i pionerci mogli da se voze tramvajem a ja kažem e deda mi pioniri oćemo da živimo na sasvim čistom vazduhu. А1 na kraju ipak su dvojica deda uspeli nešto d išpijuniraju a to je da pionlri kondukteri uskaću u voz kad je u pokretu pa ćiča đura pita je 1 pajo kaka je razlika između oni pravi konduktera i ovi žutokljunaca a deda paja kaže pa oni matori kažnjava-

ju putnike kad uskaću u voz a ovi preporučuju putnicima d uskaču s lični primeri a ja i stevica progutasmo knedlu i zato pozivamo drugove pionire što dežuraju na vozu da ne prave ovaka zadovoljstva neproduktivnim elementima.

PLANSKI PREVOZ

Kada *5 krennla, IJepotioe? Znrlm, imam voz tačno и pet. Pntnjem *a Сгтепкп,

Kisela esencija

„Cio Beograd“ obigrala tetkaZora tražeći ~pustu“ esencjju. Nabavila dvadeset kilograma paprika, spremila ih za turšiju i još samo da doda neopttiođnu kiselinu. Esendje nema već skoro mjesec dana izvinjavajući se prodavcL Klselo raspoložena, tetka Zora se raspituje: A kad će je, pobogu, biti? Pa vjerovatno idućeg mjeseca. Znaći, doviđenja u oktobrul Tetka-Zora se lako miri s ргоpustima u snabdijevanju. Ako nema nema. Kad se ono uzdignuto grožđe ućinilo lisicd kiselo, zašto se i tetka-Zora ne bi pomirila s tlm da je i kisela esendja kisela stvar. Ali ako se ne ostvari brzo ono „doviđenja u oktobru“, tetka-Zorine paprjke odlučiće se, teška srca, da izgovore rijeć ~Zbogom“,

DOMAĆINSKO STARANJE

Građevinsko preduzeće ,ДЗош“ iz Beograda, tako je lijepo udomilo dva kotla za vodu i ostala postrojenja za kupatalo V reona da se oni već šest mjeseca osjećaju kao riba u vodi, to jest stalno su Izložena kiši na otvorenoj poljanL Ovakvu svoju brigu uprava ,Д>оma“ pravda time što su postrojenja lonako namijenjena za kupatilo, pa nije zgoreg ako se blagovremno priviknu na vodu.

DVA GLEDIŠTA

Clanovl uprave za gradnju zadružnlh domova u srezu росегskom razmišljali su puna trl mjeseca kako da se povežu sa terenom 1 da vide da 11 neH dom ne raste sam od sebe. ХЈ nedostatku radio I radar stanica, oni su se propitali na starinski način putem pošte 1 saznaii da je sve u redu: u Mrđanovcu, Trbušcu i nekim drugim selima placevl nisu pobjegll nigdje, nego još uvijek stoje na svome mjestu. Clanovi uprava takođe.

Oko 7.45 časova dolazi ... on

TACNO u 7 u našem pređuzeću počinje rad. Ruke se zarone u fijoke, na sto se vade hartije, glave se naginju nad akta. Ali srce uzbuđenije kuca zbog nečeg drugog, u glavi kao zunzara zuji jedno radoznalo pitanje: Sta li u ovom trenutku radi i namjerava naš snabdjevač? Za nekoliko trenutaka usmeno predanje iz hodnika u hodnik, iz sobe u sobu donoai odgovor: Snabdjevač se sprema polazi. Stolice se pottskuju hitro unazad od stola, Ijudi đipaju i lete ka prozoru. Fasada zgrade se iskiti radoznalim Ijudskim glavama člji su pogledi uprti u mala kola marke „Topdino". Naprijed do šofera svečano se uvaIjuje naš snabdjevač. A pozadi njih smješten je jedan sanduk. (Obratite pažnju na ovu činjenicu, taj će sanduk igrati kasnije važnu ulogu). Motor zabrekće, ~Tojpolino“ se udaljuje i iz zađnje perspektive nad slikom odlazećih dominira sanduk. Na prozorima glave trepere brižnošću: neka ih sreća prati! Da nemaju, ne daj bože, defekt. Sopstvenici tih proturenih glava povlače ih poslije toga nazad u kancelarije 1 ponovo smještaju iznad akata. Kroz njih se provlači još poneka pesimistička misao 1 remeti prethodnu radost: Nije valjda snabdjevač mene zaboravio? k U 7,45 „Topolino" sirenom naJavljuje svoj povratak. Fasada se ponova načička Ijubopitljivim glavama. Kiša pogleda, kao snopovi reflektora, obaspu ulicu u magnovenju uhvate „Topolino" i koncentrišu se nađ jednorh tačkom. Sanduk?! Pun? Pun. Došao je ... on Burek.

Za kraće vrijeme opet treperenje u neizvesnosti: Ima II i sa mesom, ili samo sa sirom? Onda u sobama nastaje nervoza. Ljuđi se uzvrpolje na stolicama, gutaju pljuvačku nadošlu ркззИје gurmansklh misli, zarezuju šibicu pripremajući se za čaćkalicu, razmiću akta sa stola da bi napravili mjesta za masnog gosta, svako nestrpljivo ćeka da što prije ode u odjeIjenje gdje se dijeli burek. Uskoro u hodniciraa i na stepeništu nastaje žamor i žurba. Jedni idu dolje i nose pod miškom ćistu kancelarisku hartiju. Drugi se penju i radosno stežu svoju primljenu porciju. Padaju pitanja; Je Г vruć? Je I' mastan? Ima li sa mesom?,.. Zatim se u kancelarijama za vrijeme jeia nastavIjaju razgovori, komentariše se o kvalitetu, padaju pohvale sindikalnoj podružnici. A kada je masno parće smješteno na nadležno mjesto, potrka za kuririraa da im donesu vode. Pa se onđa nastavi i sa radom. Poneko još 1 kasnije započinje diskusiju .0 bliskoj sentimetalnoj uspomeni na burek, a ncko, ako je sam, mrmlja u bradu: „Baš je blo ukusan,“ ali uglavnom svi dalje neometano rađe. Citava ova ceremonija mogia bi da se odigra i prije radnog vremena ali... ali o ćemu bi u tom slučaju pisali na ovom stupcu ~Ježa“.

Položaj vlade g. Keja

„JEžEVI“ IZVJESTAJI iz francuske

Kolika je poreska stopa u Francuskoj

Dva odjeka

Pretsjeđnik posta Anri Kej Francuska reče: LA KEJ. Pretsjednik posta Anri Kej Volstrit se, javi: O KEJ! A. Bezimenski (~Literatumaja gazeta“)

2 OKTOBAR

3