Ошишани јеж

Za opštu stvar

RAJ poslednjih kućeraka Le•*■*• bana sporo odmiču jake dornaćinske tarnice, a punokrvne kulaše uspavalo to gmizanje pa samo što ne puste rogove kao puževi. Postariji ali držeći seljak meškolji se na ~sicu“ opustio brke i kajase, znoj mu prelio čelo, a vatra udarila u obraze. Opet je iz šarenice izvukao čuturu i potegao kao iz tuđe. Nešto šakom, nešto poduhvaćenim brkovima obrisao je usta, i obazrevši se na tovar iza sebe, promrmljao poluglasno: —E-he, misle, ako sam se ja javio dobrovoljno, da ću dobrovoljno da mećem ugarak pod svoju kuću! Ne znam ja šta se iza brda valja! Cuturin donjl đeo poleteo je uvis, tečnost je zaklokotala i žuborila još nekoljko trenutaka. Na spasenije! pobožno je prošištao kočijaš. E, belice moja. da Г ću te piti ј kad Vlas dobije dom? Cujte, Ijudi, selo Vlas, iza božji leđa. zida zadružnj dom! I zamišljajući da razgovara sa zadrugarima, nastavi: A vi se baš poradovali da vam gazda-Radisav udara temeIje! Uz groktav smeh Radisav pogleda njz put: nigde ni gluve kučke, samo na puškomet za njim naziru se neka kola. Njegovim rapavim licem razli se vučji osmejak, očj mu.užagriše. Ja, ja, presedniče, da ti maк) podupremo dom i odozgo! Pošto je zakačio dizgine, ščepao je Iz kola oveći kamen, zanjihao ga i bacio u јагак pored džade. Neka komšije među obeleže zasrhejao se, jedva predišućd. Da se zna šta je čijeh. Onda je stao da traži ravnije kamenje, kao kad se rumene ja-

buke probiraju za ponude. I kako koji kamen vagne u rukama, obrati se zamišljeno pretsedniku: Ovo za agrarnu reformu! Ovo za otkup žjta! Ovo za dohodarinu! —Ovo za zadrugarstvo! A ovo sevapa radi! Zavićuljeni kamen se prekotrIja i, po mišljenju gazda-RadisavIjevom, nađe svoje večno mesto na dnu jendeka.

Bolje đa se ispod njega kote gliste, nego da ide u zadružne temelje! Ja, ja, presedniče, misliš, mi legli na njdu... Jesam li dovoljno kontrahjrao, a? Do sela Bošnjaka poprilično Je olakšao tarnice, pa je ošinuo kulaše, koji su strigli ušjma dok se Radisav zanosio u kollma bacajući kamenje. Sad trknuše, izvjše debele vratove i tanđrkanje kola poplaši vrane. U čuturi se mućkalo pri dnu. Gazda-Radisav je sada vozio da stigne i preda okmjenu količinu. Osećao se zaslužen za opštu stvar svjh gazda... A jednog dana valjda će stići i priznanje. Ja, ja., mora ćovek da makne prstom za svoj imetak, za svoju dedovinu. Od sve muke dođe mu da zapeva, ali se ne seti njjedne pesma Kad je stigao u Vlas, dočekan je onako kako je i zamišljao. Namrštili se i pogleđali ga роргеко: E, bre, Radisave, šta si doneo, a imaš najbolje konje u srezu! Em smo u zastoju, em. .. Моге, ođ koga je, dosta je! dobaci drugi seljak. Gazda-Radisav se pridrža za konje po silasku s kola, pa odgovori s nabubrelim jezikom: Nećete valjđa reći, kao za šenicu, da sam pođmetnuo gore, a bolje za sebe zadržao! On se potmulo zacereka svi ostadoše mimj. Mogao si još koji plljak da nabaciš primeti čiča-Ilija, član zadružne uprave. Rađisav je bio oran za prepirku: Kad bi se kamenje denulo kao seno, ja bjh, vala, uprtio čitav plast! Ovaj odgovor uzdiže ga u sopstvenim očima, i on prekrsti ruke na leđa i pođe pored iskopanih temelja. Slušaj, ča-Iljja, uze on još dublji ton, starešinski ne valja vam ovo. Sta si pustio mla. đariju da zida na svoju ruku? Sto niste đjzali nešto prema našim prilikama, nego pravite čitavo načelstvo. A ako ćemo pravo, 1 dosada smo živeli bez doma, pa nam fala milostivom bogu, ništa nije falilo. Ko će toliko japjju prevući! Narod pomoriste a da kažem da je iz nužde, nije ... Ne vidjm ja neke fajde od ovih đomova... Slušali seljaci zamerke, odgovarali na pokoju, a na njegove crne slutnje odrezaše kratko; Ziv bio pa vidio! Onda se Radisav uhvatio đa pokaže šta on zna, i kako bi to trebalo da se radi... Tek što su njegova kola bila istovarena zaustaviše se zadružne taljjge i s- njih skoči siromašni seljak Ranko. Kako skoči, pravo pred Radisava: Gazda-Radisave. da nisi šta izgubio usput?

Ovaj ga odmeri, začkjlji očima i otseče: Nisam, fala bogu. Da ti nisu kola prodrta, nastavi Ranko pa da ti nešto nije jspalo? Nikad meni kola nisu bila prcdrta. A šta bi moglo i da ispadne, kad sam kamenje prevozio, a ne neko blago? Pa baš na kamenje 1 mislim. Ako nije za tebe, za nas je blago.

Cini mj se da ti je kamenje, onako slučajno, ispadalo u jarak. Gazda. Radisav se ušeprtlja, maločašnje raspoloženje ga prođe. ali se brzo prjbra i ne bi mu zazomo da poriče: Gde bih ja kamenje bacao u јагак, jesi ti pri ssbj?! Kad sam već morio konje do Lebana, što ne bih i doterao ne nosim valjda na svojoj grbači! Više mi nije ni tovareno, ali vi hoćete čikarmu da mi iznesete.

Ranko tada priskočl taljjgama i navali da istovaruje kamenje. Seljaci su prihvatali i pažljivo slagali. Radisav se još nije predavao; Eto, Ranko je još manje dovezao, a vi mene spopali... Jedva da ima pola kubjka. A Ranko priđe i unese mu se u lice; Pogleđaj gta ima u mojim koljma. Išao sam po robu, a ne po kamenje. Kamenja sam usput nabrao... Bojim se, neko će ti verovati! Bajagi ja bacao kamenje, a ti njuškao po tragu. Da nema na njima slovo jže? Jes‘, vala, obeleženo je kamenje. Hajde da vidiš. Radisav se nije micao u njegovom mozgu nastupalo je naglo trežnjenje. A mogu tačno đa ti kažem gde ti je koji pretegao! Zaslužni gazda-Radisav dobio je priznanje brže nego što se nadao. Izgledalo je već da je s oba гаmena dodimuo zemlju, alj on odmahnu rukama i usiljeno se nasmeja: Ajd' baš da prlznam, kad nije dmge. Malo više sam bio zagrejan, a u pjću sam takav: volim nešto da bacam, đa treskam... Pa kad nije bilo pri ruci čaša, a ja... A ti dohvatio kamenčure po dvadeset kjla... dometnu Ranko, a ostali prsnuše u smeh. Jes‘, vala, produži svoje Radisav tako mi đošlo. Malo

sam se veselio k’o velim zidamo kuću, pa.... Nazdravlje tj veselje, Radlsave! pozdravi ga čiča-Ilija. Kad bi se mi svi tako veselilj i građu bacali u jendek, sazidali bj dom o svetom 2ivku. Niko te nije terao da se obavezuješ. Nije, brate. Sam sam se ja. vio k‘o velim, kud svi Turci, tu i golj Haso... Go baš nisi! dočeka neko od seljaka. More, Radisave, približl mu se Ranko tj kao da ne znaš kako se u ovoj zemlji provode koji nam guraju štap međ раоке?! Radisav samo prevuče otromboIjene brke. Ama, Ranko, nemoj tako. Ako treba, ja ću za opštu stvar doterati i troje kola, velim ako treba„. A zdravlja mi, bjo sam. malo veseo takav sam pri piću. Prokleta belica!

М. Stanković

KRIVA DRINA

ГОЕЈТЈ DAO: direktor menze „Dri_na“. CRTAO: karikaturlsta ~Ježa“.

I na Pruzi i na Autoputu

Zašto se ovi zovu „Ljudi s Pruge“, kad sam ih onomad vldio na Autoputu?

FISKULTURA I SPORT

Ništa bez obrtaja Davno je već utvrđeno da se fizika j fiskultura slažu i ispomažu, Ali, I tu Ima izuzetaka. Dok, na primjer, po zakonima fizike jedan elektron izvrši п sekundi pet stotina trlliona obrtaja, dotle se fiskultumici u Osljeku za tri godine nisu nijednom obrnuli da, recimo, nađu neki kamion, prevuku šljaku, l da za jedno poslije podne naprave teren za košarku. Rezultat ovog trogodišnjeg nefizičkog zakona je taj da se košarka igra već 1 po selima, all se ц Osijeku za nju još ne zna.

NARODNO KNJIGOVODSTVO

Ostoja Katić, iz Valjevske Kamenice, shvatio je dvojno knjigovodstvo i suviše bukvalno, pa je vodio dvojne spiskove o količinama žita ovršenog na njegovoj vršalici. Kako on nije bio bai veliki stručnjak za knjlgovodstvo, spiskovi namijenjeni državnoj kontroli ispali su ~greškom“ nešto lajcši od onlh po kojima je uzimao ujam od naroda, Ali kako sada i narod vodl ~knjigovodstvo“ o opštoj imovini, greška je lako otklonjena, pa je i Ostoji laknulo za 5.000 kllograma neproknjiženog ujma.

Snabdjevačka mreža Beograda

Gledajte, blago meni, da vi to što bolje okrpite.

4

2 OKTOBAR