Ошишани јеж

Vizitkarta

Bila je to šlager senzaclja za našu palanku i o njoj se pričalo duže vremena. Događaj se desio jedne nedjelje poslije 12 časova. Na našoj jedinoj radnlčko-namješteničkoj menzi bučno su se otvorlla vrata i iz njih je izletio Fića Jegulja, rukovodilac tog рге hranbenog objekta. Dočekavši se na noge, pustio je ovaj svoj mehanizam za hodanje u puni pogon, u želji da što prije iščezne. Odmah za njim pojavili su se na vratlma njegovi abonirci, koji su demonstrirali; ~Ua!“, „Сек 1 da ga nahranimo ovim!“ Pokuljali su u grupici, noseći duboke i plitke tanjire sa bogougođnlm menzaškim prerađevinama i pojurih za njim. Fića je preletio ргеко trotoara, a na kaldrmi se okliznuo i pao u jednu baricu. Ispod miške mu je iskliznula tašna, iz koje se rasula masa bijehh kartončića. Fića se u magnovenju digao, zgrabio tašnu i nestao iza susjednog ugla. Gonitelji su pristigli. nagli se nad razašute kartonćiće, podigh jedan i na njemu čitali:

uzgred konceptira evidentičarske izvještaje za sreski odbor. Naravno, sve mu se te funkcije izmiješale, a kao posljedice toga hrana u menzi postala jednoUčna i suvopama kao knjigovodstvo pa je to na kiraju i izazvalo onaj revolt aboniraca.

Abonird su vizitkarte razdijeHli među sobom, stvar im je sada bila potpuno jasna, i idućeg dana postaviše Fići ultimatum: Ш da se posveti rukovođenju menze Ш da u nju vlše i ne prigvirL Tako je Fića predao redom ostavke jednu za drugom, tužno je precrtavao na vizitkarti zvanja i ostalo mu je samo jedno; rukovodilac menze. Skromno, za njega nedovoljno zvučno, ali za njegove abonirce značajnije nego papska titula.

FIčA JEGULJA

rukovodilac, nabavljač, magacioner, blagajnik, knjigovođa radničko-namj eat-eničke menze br. 1, evidentičar Sreskog narodnog odbora, za&užen za turizam i ugostrteljstvo. Po kaldrmi su blle razvijane vizitkarte. A njihova istorija počinje prije ovog događaja. Fića je bio agilan čovjek. Cega god se uhvati, krene kao podmazano. Primijetiii to Ijudi, pa navalili na njega sa sve novim i novtm dužnostima. Zaista je došlo do toga da su sve te titule ispisane na vizitkarti bile 1 njegova realna zaduženja. Ponosio se on time, a i ženi njegovoj bilo je milo što јој je muž tako značajna ličnost i u želji da što više istakne njegov značaj, natjerala ga da štampa i vizrtkarte. Medutim, to je bila samo spoljna strana. Dok je u Sreskom odboru, on je pored knjlga evidendje pravio i jelovnik menze za iđuću nedjelju; uz poslove oko turizma brinuo se i o knjigovodstvu menze; kad je u magadnu plardra o problemu ugostiteljstva; kad putuje kao nabavljač po okolnim mjestima dio vremena posvećuje pronalaženju turističkib zarđmljivostl i

Nisam ja

Birofcratija se dijeli na fele. Ovaj slučaj spada u konjsku birokratiiu, јег se u rasadnikuSvetozareva razbolio konj 1 istrpio sve potrebne birokratske ргосеdure. U veterinarsfcoj ambulantl u 10 ćasova uveče rekao je čuvar; Dežuran je veterinar Maširević, a što se mene tiče, ja ne mogu ništa, jer nisam ja... Veterinar Maširević nađen je u svome stanu. Pogriješffl ste! Manola }e dežuran, Nisam ja... Do Manole nije moglo da se dođe, јег je električno zvonce bilo isključeno. Л sigumo bd i rekao; Nisam ja... Pošto se tako načekao pomoći, konj je ozdravio.

Luksuz

Ovdje čete malo duže da pričekate na voz kaže službeшк željezničke sianice u Beloj Palanci. Izvolite u čekaonicu. Stanlca je nova, slgurno je i čekaonica lijepa svako bi to pomislio. Međutim, čekaonica sva izrešetana. U zidovima шре, a neke gređice razbacane naokolcj. Jedan putnik uglavio gredicu u rupu od zida i čuči usamljen. O-ho, ovdje su se izgleda vodile žestoke borbe! Kakve borbe? Ovo je novosazidana čekaonica veli mi putnik. ZaSto su zidovi ovako sljušteni? E, to je, rnate, radi toga objašnjava ovaj stručno, što je putnicima .često dosadno da čekaju na voz, pa tako od duga vremena Ijušte zid. Zabavno je, a šta bi drugo radili?„. A zar ovdje nema klupe da se sjedne? Taman posla! To je luksuz! Nego nabi i ti, brajko, jednu gredicu ovako u zid pa čuči i čekaj! A zid?! Ko te pita za zid?! Otčuči ti tvoju partiju, pa uživaj!... ...dok nekom ne presjedne!

U PRIBOJU ČUDNO ČUDO KAŽU

U vozu između Priboja i Tuzle trojica razgovaraju, Jedan pobožan Sovjek čitavo vrijeine priča 0 Hristovim čudima: ..л vjerujete li vi da je Isus Hristos sa seđam hijebova 1 sedam riba nahranio sedbm hiljada Ijudi? Vjerujem odgovara drugL Pa ja sam rukovodilac menze. Samo ne vjerujem da su baš bili siti. I ja vjerujem kaže trečL Moje kolege iz Sreskog zadružnog saveza u Priboju, kod Plevalja, napravib su slično čudo. Poslali su pređuzeću ~Mesar“ u Tuzli 410 grla sitne 1 60 grla krupne stoke, Transport je putovao 4—5 dana a za ishranu su mu obezbijedili tri vreće mekinja. Baš kao i kod Hrista time su nahranjena sva ta usta. Samo, i ja ne vjerujem da su se nasitha. Јег u Tuzli je moralo ođmah da se zakolje 309, inače bi uginulo od iznurenostL

NEMA KO DA RADI

■ј 1 ušlma su mi brujali savjeti; '-*■ „...Gledaj da tamo sakupiš što više iskustava, kako bi problem snabdijevanja i rada na našoj novoj ekonomiji sproveli pravilno. To treba da budu Ijudi sa velikim prbktičnim iskustvom... Uskoro sam stigao u gradsku ekonomiju Bubanj u Toponic; gdje se na prostranim poljima nalazi silno bogatstvo. Hodite da vam pokažemo! Kažu gostoljubiva. Cuda smo mi ovdje napravili! Samo,

odmah moram da vam naglasim; kod nas se postavlja pitanje radne snage. To je veoma krupan i gorući problem... Pred nama stoji na velikim gomilama naslagano pet hiljada kila krompira, petnaest hiljada kila stoćne repe, četrdeset hiljada strukova cmog luka divno li to izgleda kad se pogleđa izdaleka! A kad ćovjek priđe malo bliže, prilično se iznenadi: sve je to potpuno izmrzlo i propalo. Jasno је, da mora da se smrzne, kad stoji napolju na o-

vim mrazevima, stručno nam razlaže jedan od ekonoma. A zar nemate magaze? Kako ne! Možete da je pogledatel Na tavanu magaze leži pet hiIjada kila ječma i pšenice. To je tako samo po knjigovodstvenoj evidenciji, veli ekonom, inače, otkud može da bude pet hiljađa kila, kad pacovi pojedu 1 raznesu dnevno po pet-šest klla? A šta možeš pacovima?... Prelazimo ргеко veliMh livada na kojima leži još nepokupIjeno sijeno. Lijepog li sijena! kliknuh. BUo je lijepo, ali sad je odozdo potpuno istrulilo od vlage, Nije imao ko da ga sakupi... A, evo našeg dobrotvora upoznajte se! Dobrotvor nam prilazi sav bijel od brašna. Naš vodeničar, bolje rečd dobrotvor! On u svojoj vodenlci melje sve žito sa naših ekonomija, a u gotovu nam ništa ne naplaćuje... A to je lijepo i humano!... Samo nam uzima iednu malenkost: dvadeset od sto ujma! Bagatela! Pa koliko ste to uzeli dosađa? Nešto preko tri hiljade kila.

Našl smo._. Ako neće svoj svome... Ako, ako... treba jednl druge da pomažemo! Na ekonomiji u Belotmdma graška koliko god hoćeš. Milina jedna! Hiljadu kila! —Silan je to bio grašak, sjećam se dobro kaže Adam, ekonom. Sad je nagiržen od gagrice. Navalila gagrica na grašak, ko jare na krivo drvo, i satre ga. Kažu da ga sađ treba samljeti za stoćnu hranu. Ko će to još da melje?.. U magazi puno meda. Ovaj je ovogodišnji, samo se ušećerio, a onaj drugi prošlogodišnji ukvario se! Ko bl ga sačuvao još od lani... U štaiama se gladna stoka istegla, a u oborima svinje vitke kao hrtovi. Ali na kraju voćnjaka nailazimo na jedan uglednl svinjac. U njemu se širi ogromna debela svinja. Divan primjer pažljivog i stručnog gojenja. Ala je dobra ova svinja! Daće najmanje sto klla mastd. To je, znate, lićno moja veli polaskan ekonom Ađam. Pravo je, brate, da u ovolikom gazdinluku i ja malo omastim brke. Kroz magacin „Bubnja" proveo nas je ekonom Dragutin Krasić i stručno nam je razjasnio i pokazao niz lijepih znamenitosti. među koje ponajprije spada deset hiljada kila potpuno propalog crnog luka. A živina 1e bila potpuno p>okošena’ pet stotina kiia uginulo ie za kratko vrijeme. Sta im ja mogu! veli

ekonom Krasić. Udarila neka rednja! Nisam ja piiićarski doki tor„. „Možda i ovaj drti neki шсн ran svinjac" pomisiih, i nisam se prevario. Ogromna jckžirska svinja valjala se po sjajno uređenom svinjcu. —Evo bogatstva „Bubnja"! —* uzviknuh. Kakvog ~Bubnja“?! рген kide ше ćisto Ijutito Kraslć. Koježta, ovo je lićno moja svinja. Ala ste je divno uhranlH! Sto da ne! Ima ovdje hrane za nju koliko god hoćete. Tjeraću је do trista kila... Onda se malo zamisli: S te strane je ovdje zgođno. samo nema ko da radi. Tolika konterencije, pa ništa! Eto, 1 večeras održavamo jednu doditel U velikoj, Ujepoj dvorani sastalo se puno ekonoma, magacionera, nastojnika, knjigovođa, evidentičara, administrativnih manipulanata, kurira 1 još nekih činovnika, pa su poslije žučmh I vatrenih govora donijeU rezoluciju ~da na ~Bubnju“ ne može biti bolje sve dotle dok se ne riješi problem radne snage". Jesi li pokupio korismh iskustava na ~Bubnju“ za stvaranje naše nove ekonomije? pltaju me na povratku. Slabo, bogami! Tamo puk'o bubanj! Kako: puk‘o? Pa val]da sl vidio kako treba da izgleda dobra ekonomija? , . . Ne, tamo sam vidio kako ona ne treba da izgleda. Lj. P.

NЕМА ZIМЕ

Neka građevlnska preduzeća radiće i ргеко zlme.

E, tetka zimo, ovdje je besposlenima zabranjen nla*.

Zagrebačke korpice

Pripovijeda jedan ovejard pesimista, pun ironije i zajeđljtvosid; ... Lijepa }e to stvatr, te žičane когре koje su postavljene na tramvajskim stanicama u Zagrebu. Kao košarkaši, tramvajsfci putnici treba da übacuju unutra upotrebljene vozne karte. Ova briga za čistoću naišla je kod dobroćudnih Zagrepčana na velifco razumijevanje: što više korpi, to više vozndh karata razbacanih po ulici. Pcfcoja se nađe i u koipi, all zato treba kriviti vjetar. U bliskoj budućnoeti moraće da se iznad ovih korpi stavl upozorenje: „Upotrebljenu voznu kartu ne bacaj na zemlju već u korpu!“ A dobroćudni Zagrepčand u prolazu će pročitati oae riječi „bacaj na zemlju" i po tome će postupiti. Zatim će se iznad korpica montirati raznobojne signalne sijalice, koje će osvjetljavati vozne karte bačene na zemlju. Tada če izaći nar«3ba da se tramvajem smiju voziti samo ош građani koji ne bacaju vozne karte na zemlju ... I svi će se građani voziti tramvajem, a bačenih karata blće još više na zemljL Zatim će se skinuti signalne sijahce, zatim će se skinuti upozorenja, zatim če biti skinute korpice ... I svi će se Zagrepčani voziti tramvajem... i bacaće i dalje vozne karte na zamlju ... To }e, srećom, glas ovejanog pesimiste, a u početku donekie izgleda tako.

PUNA ŠKOLA

Narodna poslovica „Puna škola đaka niotkuda vrata“ više ne važi za selo Draginac, pošto je tamo uvedena nova: „Puna škola žita ko te za to pita!“ Pa što se ne obratite Sreskom odboru? interesuje se neko dobronamjemo. Ne vrijedi! odgovaraju. A Ministarstvu prosvjete?

I to зто probaEL Pa šta kažu? Cute! Jedino ne ćuti jZttopromet", aii on veli da su опЈ tako radili i prošle godine, pa što ne bi i ove. Hljeb nasušni ргеа je od prosvjete. A đaci neka sačekaju do proljeća. Ош bar imaju vremena!._

4

35 ĐECEMBAR 1948