Ошишани јеж

ЂУБРЕТАРИ НА ВЕТРОМЕТИНИ

Милован Вржина

0 ПОСЕТИ Овде нам више никад нико неће свратити, оче, ко што се у књигу отворену свраћа. Залуд се чешљамо и умивамо, залуд купамо. За џабе шептелије беремо да нам мирише кућа. Нас су отписали по трагу смрдибуба. Од наших подгузних мува осипљивали су нам прозори

0 РУШЕЊУ Олује нам не могу ништа, оркани ни земљотреси катаклизме и природне катастрофе одбијају се од нас и нашу стаменост. Кад дође одсудни час, срушићемо се изнутра сами од себе.

0 ПОЕЛЕДУ Не обазиремо се на оне које смо престигли на свом путу у ништа. Јер они још не знају оно што ми знамо, и невино нам завиде.

0 ВЕРОВАЊУ Ником не верујем, ни победницима, ни пораженима. Победннци су мањи за цену победе, а пораженн већи за разлоге пораза.

0 ЊЕМУ Спомени ме кад будеш негде сам, у брдима, у беспућу... Звери ће ми већ дојавитн,

0 НАМА Ми се још нисмо навикли да немамо куда стићи. Немамо пријатеља, немамо себе, ни траг који би нас некуд водно, Не знамо ни где нам је место, ни колико смо од њега удаљени. Држи нас још једино земљина тежа, али неће ни она дуго...

0 ЂУБРЕТАРИМА Добар дан, ми смо ваши ђубретари, говориж су нам на вратима неки непознати људи, тражећи милостињу. Добар дан, ми смо ваши прогнашши, говоре нам данас испред замандаљеннх врата неки непознатн људи. Не смемо у очи да их погледамо са ове наше слободе, нз ове наше победе, ми, хероји, спаснтељи, неки њима непознати људи.

ОТАЦ И ШЛЕМ Отац мој на главн плаво небо носи, ко шлем. На небу нема ознака. Јер, овде, на раскршћу, сваки бн војска у њега могла припуцати...

Милооад X. ЈЕВТИЋ