Ошишани јеж

За последњих десетак година настаје тако једно изузетно дело, каквог не познаје наше сликарство. Као да се одједанпут појавио ни из чега, као да је пао с неба попут изгубљеног беочуга сликарства између два рата, Кушанић је отпочео да слика своју сопствену ретроспективу. На његовим платнима пуше се оранице, лелулају на ветру трске, злате се земљани крчази, смеше се деца и девојчице тек у цвату, тону у сумраке истарске луке окружене каменитим

здањима, а најсивљи и најдосаднији београдски квартови са рахитичним дрвећем и оронулим зградуринама, претварају се у драгоцености равне Андре Маркеу, Дерену или Сегонзаку. И то све без икакве помпе и великих гестова, без трага патетике (како примећује Никола Кусовац), попут какве тихе шумановски интониране сонате или сликарске молитве, плени наша чула и пре свега - срца. Кушанићеве две последње изложбе, које су се појавиле изненада, баш као и његова уметност, и које готово нико није успео ни да забележи, исправиле су део велике неправде нанете овом врсном уметнику, а овај скромни оглед, нека то учини и на страницама овог честитог листа, покушај је да и његове младе колеге упознају живот и дело барда наше модерне карикатуре. - Охо!... Данас динар баш добро пада!

Сјајна борба, сер! Постављамо Вас за шефа краљевске кухиље за хладне нареске!

Ш Ј СМЕДЕРЕВО ОСГАЛО DE / ООШ САМО ПА Љвм осбоашо \а .'r \ "дЛАТиУЦЕНУ, vtj\ \ ХЛЕБ Aff Ј * Ј > ш t ■* „ исхрана “ А.Д. Железничка 49 11300 Смедерево