Ошишани јеж

ИЗБОРНА ПРИЧА

Саслушавши прелиминарни извештај о локалним изборима, градоначелник слеже раменима и мирно рече: -Па добро, нек им буде. Какав народ, таква и власт! Секретар, који је збуњено чупкао накострешеное бркове, није могао да верује својим ушима. -Не мислиш, ваљда, да им стварно предаш власт? Па то су зликовци којима је место у затвору, а не у скупштини. Г радоначелниково лице се озари, очигледно идеја о хапшењу опозиционих вођа пала је на плодно тле. Замишљао је како их посећује у затвору, како им поклања пакете цигарета и чоколаде, како их теши и храбри да истрају, како им обе Кава праведно суђење. Међутим, тај занос је брзо прошао и он се поново смрачио. Не, не, то не би било добро. Сви бу гракнули на њега, отпужили би га да је измислио заверу и похапсио невине људе. Не, не,

боље да их пусти да се мало иживе. Нека виде да власт није сласт. Кроз два-три месеца звиждаће сами себи! -А ми? Шта ћемо ми за то време радити? -Ми ћемо пецати рибу на Кривој реци и играти преферанс код Аце-воденичара. Секретар се кисело насмеши, па после краћег снебивања, одлучи да говори отворено. У политици нема места за колебљиве и болећиве, опстају само одлучни и бескрупулозни. Треба одмах уложити приговор и Суд ће поништити изборе на свим проблематичним местима. Ствар је проста ко пасуљ, довољно је да он, градоначелник, каже: пуј пике - не важи! Све остало је његова брига. Градоначелник уплашено одмахну главом и испружи руке као да се брани од невидљивог нападача. -Не, не, то од мене неКеш чути! Ја сам одлучио да се повучеми веК меркам штап за пецање. Тај дан градоначелник ће памтити док је жив по дуготрајним и непријатним разговорима са партијским друговима који су сви одреда тражили да се избори понове. Једва је дочекао крај радног времена и чим је ушао у кућу, окупио је породицу да се изјада,

Пожалио се на народ који је на гласању очигледно побркао лончиће, пожелио се на секретара који по сваку цену жели да остане на власти, пожалио се на партијске другове који од њега траже немогуће. У зао час! Први га је напао син. Све до данашњег дана он је мислио да је његов отац најпаметнији, најспособнији и најхрабрији човек у граду, а сад одједном види да је јајара која се повлачи без иједног испаљеног метка. И то пред ким? Пред шачицом авантуриста и пробисвета! Подигавши прст у знак упозорења, он значајно додаде: -Размисли добро! Чим ти сиђеш са власти, мене ће избацити из тениске репрезентације, Будимо реални! -Па шта! УчествоваТеш на појединачним такмичењима. -То је велико питање. Као гузоњин син, ја сам атракциија за све организаторе, ако ти зглајзнеш, сви ће ме заборавити. И спонзори ће ме напустити, Будимо реални! Нема зла без неког добра - подсмешљиво примети отац. - Можда ћеш онда завршити студије и постати угледан адвокат. Суочен с толиким неразумевањем, син беспомоћно рашири руке и погледа у сестру. Она угаси цигарету и суво

се накашља. Признала је да није ни сањала да јој је отац тако малодушан и да ће с њим да води овакве разговоре. Браца је у праву, треба се борити, у питању је судбина читаве породице. -Ако се ти сада повучећ додаде, грлећи оца - ја ћу остати без посла, без пријатеља, а мозда и без дечка. Разумеш? -Ако је с тобом само зато што си градоначелникова кћерка, онда боље да то одмах рашчистиш, да не губиш време са њим. -Он мене воли зато што сам таква каква сам, а ја сам таква каква сам, зато што сам твоја кћерка. Захваљујући теби, ја имам свог фризера, своју кројачицу, свог шофера, свог масера, свог банкара, свој имиџ и своје обожаваоце. Разумеш? -Ја за тебе не бринем. Ти си лепа и паметна, увек ћеш имати свој имиџ и своје обожаваоце. -Нисам само ја у питању, у питању су и моја деца, твоја унучад. Ако ти будеш на власти, и њих ће друкчије гледати и дочекивати, лакше ће се пробијати кроз живот и, природно, више ће постићи. Разумеш? -Разумем, разумем!.. Само ти мене нећеш да разумеш. Мој отац је био обичан

чиновник, а отац мог најбољег друга био је министар просвете, па ипак, ја сам догурао до градоначелника, а мој друг је службеник у суду, и но не захваљујући свом оцу, него мени! -Чули смо ту причу сто пута! - добаци кћерка и, запањена очевом тврдоглавошћу, затражи помоћ од мајке. - Кажи му ти, кево, молим те! Он само тебе слуша. Мајка, која је увек била на страни своје деце, ни овог пута није изневерила њихова очекивања. Поновила је да се она одавно одрекла свих својих амбиција и потпуно посветила деци, са жељом да их изведе на пут, да од њих направи људе. Подробно објаснивши чега се све одрекла за последњих двадесет година, позвала је мужа да се угледа на њу. -Мораш да послушаш своју децу! - ракла је тоном који не трпи поговора. - Нас двоје немамо још много, а пред

њима је читав живот! После вечере, разговор је настављен у још оштријем тону: размењене су многе замерке и оптужбе, пало је и доста тешких речи. Мајка и кћерка су повремено плакале и хистерисале, отац и син стезали су песнице и шкрипали зубима. Мучна расправа отегла се до поноћи, када је градоначелник устао и телефоном позвао секретара. На његовом уморном и смркнутом лицу јасно се могла прочитати реченица коју је намеравао да изговори:пуј пике - не важи! Међутим, било је касно. Разочаран градоначелниковом попустивљошћу, секретар је оверио изборне резултате и пожурио да се прикључи опозицији, која је већ делила кабинете, фотеље и секретарице. Бивши градоначелник сада се може видети на Кривој реци, с удицом у рукама, или у кафани Код воденичног точка, за карташким столом. На питање: "Како је, градоначелниче?" - одговара кратко: "Никад боље!" - и при том се обичо широко осмехне и куцне прстима о сто. Само кад се пред кафаном заустави општински мерцедес са затамњеним стаклима, лице му се смрачи, очи замагле, а грло стегне. Тада је најбоље не питати га ништа.

Зоран БОЖОВИЋ

Карикатура:

Бранислав ОБРАДОВИЂ

43