Ошишани јеж

JEДAH ПОКУШАЈ СПАСАВАЊА

3a разредног старешшу ЕлекШро осека оделење, Е, 12 Техшчка школа Младеновац За разредног Електро оделења Молим вас господо наставници да мојем Рајици Кнежевић некако дате макар 2 слабе оцене даби се вратијо кући јер имам доста земље и све зграде што треба му за живот та моја жена и сна оће да га школују а није нам потребно јер има друге деце којим је потребна школа а нама није. јер, имамо 10 ектара земље па бивас молијо да ме спасите да ми имање не пропадне, а молим вас да ово писмо незна нико од моји јер биме сна и жена истерали из куће јер су толико опасне, моја жена има неку рођаку ту у школи дали је наставница или је секретар школе незнам па са њом мућка да рајица добије добре оцене а ја вас молим да му дате неку слабу даби се вратијо кући молим вас ово никим не причајте да сазнаду моји ово пише деца рајицин

Филип Кнежевић

Рабровац

(Писмо је аутентично; промијењена су само имена.) (Из књиге Миладина Ћулафића ПРОЂЕ ПАМЕТ КО ТРЕШЊЕ)

Карикатура:

Мића МИЛОРАДОВИЂ

ДРУМ КРОЗ КУЋУ

Озидасмо свој дом на распућу, Они нама друм право кроз кућу! Са Запада крстоломци јашу И разносе тутњем кућу нашу; Од Истока језде харачлије, По кући нам звече бакрачлије! Преко српске радости и туге Престижу се поклисари куге, Непозвани и све горп гости, Сламају нам прагове и кости. У тој муци не попушта нико: Туђи друм је на кућу нам вико, Наша кућа на туђи друм викла, Као да је баш на њему никла! Једнако се трпеж коло креће, Смјењују се несреће и среће; Пролазници као трава ничу, Срби кућу исконску не мичу, А јабанци надиру све љуће, Не измичу друм од наше куће; Не попушта најезда жестока: Запад врви журно пут Истока, Исток гаца кроз крв пут Запада Друмом од ког српска кућа пада

Момир ВОЈВОДИЋ

Васкрс, 1999.

Карикатура r

ГАТАЛО