Ошишани јеж

КАД СЕ НЕВЈЕРА УКОТВИ ИСПОД КОЉЕНА

ЦРНОГОРСКЕ ПОЛИТИЧКЕ (НЕ) ПРИЛИКЕ

Чим се поче зуцкати да Новаку Килибарди измичу тепих испод ногу сјетих се како су својевремено руски грађани провјеравали истинитост оваквих и сличних гласина. Прелиставали би новине мјесец, два уназад и пребројавањем фотографија дотичног поуздано утврђивали његов тренутни рејтинг. И ја се докопах “Побједе". И просто занијемих. Новака ни у плећа. У тридесет бројева свега два колективна снимка и то у културним рубрикама. На прве стране преселио се Драган Шоћ. Готово је готово, Не прође ни 10 дана а из његове странке обавијестише да је председник политичко-клинички мртав. Тада ми паде на памет један од посљедних написа доајена нашег новинарства Предрага Милојевића. Размишљајући о народном веровању "да невјера чучи уз кољено" даје занимљиву илустрацију. Сваки, каже, Лазар има свога Бранковића, сваки Дража свога Калабића, сваки Иван свога Милошевића, сваки Момир свога Ђукановића. Да је поживио још само мало овом трактату о вјери и невјери придодао би и Новака и Шоћа. Неки дан у Скупштини посматрам Новака. Види се да му је све ово тешко пало. Усукао се и ископнио док скупштинска дебата просто кључа, он, ненадмашни оратор и првоппасирани репликант утучено занијемио. Премишља и већ ко зна који пут премотава филм бурних политичких збивања у протеклих 10 година. Свеједно, одговора на питање гдје је погријешио нема па нема. Појаву вишестраначја дочекао је потпуно спреман. Основао је Народну странку која је окупљала Србе и темељ да се новосведоченим историјским и духовним вриједностима српског народа на скупове се долазило са гуслама и иконама Светог Саве. За химну је одабрата пјесма Онамо намо. Странка се брзо консолидовала постала престижна, респектовали су је и политички неистомишљеници. Сви услови за политички успон били су ту

и Новак се већ понашао као харизматични вођа. Ипак једна ствар га никако није остављала мирним. У руководству се нашао вепики број угледних и способних интелектуалаца. То је у народу гдје се вјерује да "Нема веће будале од школоване будале" може бити контра продуктивно а осим тога наши људи чим се докопају какве дипломе уврте себи у главу да су најпаметнији и да су баш они предодређени за неку месијанску улогу. Болесно су амбициозни и нестрпљиво чекају да испредњаче и на сам врх. То сваког вођу чини несигурним и сумњичавим. Нешто се морало предузети. Полако, плански и систематично производио је разне кризе и конфлкикте да би потом, како је говорио прочишћавањем странке одстранио малтене до последњег све способне, паметне и угледне сараднике. Иако је тврдио да је из свих ових криза странка излазила јача и јед>:нственија она се у ствари перманентно осипала, цијепала и фактички нестала. Ни то га није збунило. Остао без странке, па шта. Остао је и Ракчевић па ништа. Ако не постоји странка постоји коалиција. Тако се овај љути бескомпромисни опозиционар нашао у владајућој коалицији. У мираз није донио ништа више од имена странке. Али и то је било довољно да 6и се свијету показало како је ова земља, дојучерашње гнијездо комунизма добила вишестраначку власт и незадрживо кренула у реформе и демократизацију. У новом друштву Новак је реално процијенио своју позицију. Није ту да мисли и креира већ да слуша и извршава. У улози послушника био је до краја доследан. Чим је примијетио да ветар скреће према западу брзо Је преусмјерио и своја једра. На истоку нека остане Србија. Фрапирајућом брзином ушао је у процес сопственог трансформисања па је све оно конзервативно и традиционално што га је до тада чинило препознатљивим енергично одбацивао одбацио за рачун прозападних животних и цивилизацијских начела.

Одрекао се химне, попљувао гуспе раскрстио са светосављем и српском митологијом, дислоцирао из историје Милоша (к) Обилића. Марка Миљанова ослободио ретроградног племенског абажура и на видејло изнео европску димензију његовог дјела. Са промјеном схватања упоредо се мијењо и његов изглед. Савремено префизионирана фризура, Версаће одијела, златни ланчићи, пејџер и мобилни телефон видно су истицали његовог новог европски дизајнираног имиџа. Нормално био је припадник новокомпонованог џет-сета, појављивао се на модним ревијама и сличним елитним скуповима. Ритам његових активности био је просто фасцинирајући. Кад се тамни облаци наднијели над овом земљом позвао је трупе Нато пакта да дођу и среде ситуацију. У Скупштини је затражио да се војсци Југославије обустави испорука хране, воде и струје. Дигао је глас против предлога да се помогне обнови разрушене Србије, јер 6и то јачало Милошевићев режим. Дневно је примао дипломате, а увече се појављивао на телевизији. Приредио вечеру за Стипу Месића. Кад се Јеврем вратио из самоизгнанства заједнички иницирали оснивање нове Академије знаности и умјетности, да би постао први предсједник њеног Сената. И кад му се чинило да се налази на врхунцу моћи и кад је очекивао да богату каријеру крунише амбасадорским мјестом у Вашингтону или Берлину водоношци из сопствених редова приредише му овај сломоврат. Шоћ и Дрецо, Ђурђевац и Пецо. Исти они које је он од анонимаца претворио у министре. Вратили су тако да је постављен за шефа некакве трговинске мисије у Сарајеву. И ето академик, професор факултета, доктор наука и реномирани књижевник сачекаће пензију батргајући се са пиљаоима на Баш Чаршији. ЖИВОТ је, Новаче, Братац Сачулатац.

Драго БОЈОВИЋ

Лист за сатиру и хумор д Уредник: Драго БОЈОВИЋ : Т иш Година 107. НОВА СЕРИЈА Број 70