Ошишани јеж

ЦРНЕ ГОРЕ ИМА И БИЋЕ

. не постоји Монтенегро (отпоручује угледни Црногорац Срђа Павла Момова)

1. Е, ја сам ви Срђа Павла Момова, из Црну Гору, ђе се рађају само јунаци и јуначине, и ниједан испод добра четири лакта дужине. Сем једног, да му вође не шпомињем име, да ra не бручим, што је изника мали, ка испрдак; но и он је на високи положај. Додуше, није могао у Београд, па смо га шиљали у Нови Сад, да се не примјети међу Лале колики је. Ја сам ви, даклем, онај Срђа Павла Момова, јер може бит да има још неки са такијем именом, мада ја нијесам чу да има, шта га именује онај смрад смрадов, нико од никога, нуло од нуле, онај кукољ у жито, али не у висину но у памет, оно листопадно дрво и несој љуцки, што се кажује ка Филип Света Милова. Да није лапрда што јесте, не би ra, вала, ни узима у уста, јер чојек тиме ризикује да уфати какву болештину, ризикује да му се уста украставе од шпомињања његова имена, А, пошто је зборио то што је зборио - на то се не може ошућет, И поред свије опасности којима се излажем у погледу заразе. Ни отац, ни дед ми нијесу шућели пред Талијанима, но су и пушкама говорили, па ни ја, вала, нећу шућет пред овим Талијанцем, овом жабом крастачом што себе назива Монтенегрин. Пушка ми није потребна - од сваке моје ријечи задобиће рану што се извидат не може. Биће краставији но сада што је. А, ни чојство ми не допушта да ударам по противнику јачим оружјем од онога које је он употребио. Он је потего ријеч - ја ћу узвратити на исти начин. ...Не, богами, не може се шућет на онаке ријечи. ...Тешке! 2. Прво, да му речем да мене не требају четвере очи да 6и видео шта треба да видим, доста су ми и ова два. А, видим да је он заслијепљен, да му се мути поглед и да не разазнаје ствари. Од магле мисли да је ведрина, а тамо ђе је ведро види облаке. Не види, јадан, ма не би виђео ни увећало да му даш, да с оне три стране вире аждаЈине главе; не види да је то троглава неман с овопиким очима и чељустима нема тије цола да и измјериш - што ће ra прогутат чим заспи од умилне приче што му је прича. Не види да једино са севера грије братско сунце, ка што је вазда и гријало; и у добру и у злу. А, што се тиче моје главе - ту му једино дајем за право - у њу Црна Гора јесте и биће, ка што је вијеки вијеков у главу сваког јуначног и на чојству васпитаног Црногорца. Речени Филип Света Милова Талијанац - кукавац - треба да зна да у Црну Гору Монтенегро може да постоји само под окупацију, чему ћемо се одупри Јет јуначки, свијем расположивим силама и допуштеним средствима. У његову главу Црна Гора сигурно није, чуди ме како му је стао и Монтенегро.

3. Што се њега тиче, Филипа Света Милова, он може себе да назива и кењац, што и јесте, једнако ко и Монтенегрин, јер му то на исто дође, ма је ово друго још и грђе. А, ако ће неко још да иде за њим и да реве да је Монтенегрин а не Црногорац нек му је алап. И може и он и ти што ће, ако ће, ићи за њим да реву по сто пута, и по иљаду, да су то за што се издају да су. Да није будала, чему 6и се смијо. Али, ја, вала, ревати нећу. Нити сам и нити ћу, икада у свијет, да будем што и они. Нема те силе на земаљску куглу која ми може наредити да будем Талијанац а не Црногорац. Или ме убиједити да живим у Монтенегро, а не у Грну Гору. Зна ли Талијанац - кењац да су за Црну Гору везане најсвијетлије традиције нашег једноплеменог а у двије-три државе распоређеног народа. Зна ли он да није Црне Горе и Црногораца да не би било ни ријечи чојство и јунаштво у наш језик. Да није Црногораца, не би се имале коме качит. Обилића медаље и Карађорђеве звезде на јуначке груди. Да није Црногораца - ђе би се нашло оволико првобораца. Не 6и било ни Субнора, нити би се имале коме плакете дијелит. 0 чијим би се јуначким подвизима књиге писале? Замрла би издавачка дјелатност. Нико мемоаре не би писа, јер не би има што да пише. Да није Црногораца, ни Руса не би било двјесто милиона! Да није Црногораца и њиовог јунаштва, замрла би и кућна радинос - нико гусле правио не би. 0 социјали да не зборимо. Нема гусала - нема ни извора прихода. Нема првобораца - нема ни пензија, додатака, одласка у бање. Од чега 6и ти људи живјели? Замријеле би и бање! Џабе им вода и блато кад не би имо ко у њег да се ваља. Куд гођ да се окренеш - свукуд 6и били социјални случајеви. Не сваћа она аветиња да је јунаштво од шири друштвени значај. 4. Вели, Црна Гора звучи овдашње, па је то одма и никакво. А, како то треба да звучи? Можда, ондашње - американски или талијански? Јесмо ли ми овдашњи или ондашњи? Што је наше rope од њиног? Што су то они бољи од нас? Можда зато што једу жабе и неке меке доналдсе? Не знам ни што им је то, али чим је меко нешто ту не ваља: или су им слаби зуби, или су слабашни од себе, у цјелости - мекани свуда. Каки је човјек који не може зубима месо овнујско черечит, или његушки пршут мезетит. У нас меко само мала ђеца и бабе једу. А, чујем да они једу и неке луде краве - отог сигурно нијесу паметнији. Треба ли због тог у свијет да идемо? Због таке ране жаба и лудије крава? Да поманитамо и крекећемо? Мора да је и Филип Света Милова иша у тај свијет и да се добро најео. Зато сада онако манит крекеће. Није више Црногорац,

но Монтенегрин. Е, мој те негрин, Филипе Света Милова! Оћеш да се и Србија зове Монтенегро?! Не може другачије, велиш, у свијет. Да нећеш, можда, то и од Русије тражит? И њој је тешко да иде у свијет. Оћеш да и наша браћа у Србију и Рурију поманитају и крекећу ка и ти, јербо, је ли, друкчије не могу у свијет. А, знаш ли ти, јадо јадни, да је Русија сама пола свијета и да се у њу иде про Србије? Знаш ли ти да је Русија наша мајка, а Србија наша сестра Тражиш од мајке и сестре да поманитају?! Да крекећу ка жабе?! Скрнавиш светиње! 5. Уфатио се за мобилни, за компјутор, сателит и којекакву текнологију. Кад нема зашто друго... Можеш мислит. Чудна ми чуда. Руси су шиљали пашче у васиону, у свемирски брод, кад тај његов свијет није ни зна шта је то. Пошље Гагарина, виђели су да тамо нема ништа, па су навукли оне манитаће да троше милијарде долара да би се возикали до ништа и натраг. Ма, знапа је, јадан, и Лајка да је то гори празно, и без ваздуха. Не може чојек дисат. Само не зна Филип Света Милова, па ће ra шиљати да се сам увјери, са карту у један правац. Да лебди у космос ка говно што плива у воду. Брине ме само што ће да свира удемократску васиону, док буде лебдио међу звијезде? И хоће ли имат ко да му пушћа Паваротија на ЦД - на Црко Дабогда! Ми ћемо ође да гусламо и док је гусала не бојим се ни за Црну Гору. И за то гуслање нам нико плаћет не треба. Коме гусле сметају нек иде тамо ђе и нема и ђе се не чују. Нек иде за Филипом у васиону, па нек кемократски свијет има једног летећег Оланђанина и више летећи Монтенегрина манитова - Талијанца - кењаца. 6. Оће да (Iосмиче козе - да не брсте олеандре и не мекећу Њемцу и Францускињи на уво. Да не брабрњају по плажу, због туриста... Не зна, јадо јадни, што је екологија и кружење материје у природи. Да коза обрсти олеандер и избрабоња се, а олеандер опет процвијета на брабоњке, ка што возило иде на бензин. И тако, у круг: олеандер - коза - брабоњак - олеандер. Онда се чојек убаци у тај круг кад поједе козу. Тако се одржава равнотежа у природу. Али, то ви је за Филипа Света Милова виша математика. За њега је екологија кад се посмичу козе да не би брабоњале, јер му брабоњци смрде. За њега је екологија кад се опере са прашак све што има природан мирис. И то, не са било који прашак - не дај боже да је наш из 'Мериме' - но само неки из демократски свијет. Јер, само тај, наводно, може опрати наша говна. Мисли да је и прање пара екологија, па се још тиме фали, а не зна да таке паре највише смрде. Да смрде на оно што је најгоре - на непоштење и превару, чега се сваки нормалан чојек, а о Црногорцу да и не говоримо, гади.

28