Ошишани јеж

БАЛКАНСКИ НЕРВЧИК

Зоран РАНКИЋ

Држи сваког владара на ' „ одстојању, да људи не 4 помисле да си му сличан. Ко жизт за нешто нема од чега. /■ ." 7' Хало, јесмо ли ми све попили што смо платили? Ако неормјатељ не може да те победи ти му се јел‘да придружи.

Г адш ми се живот остало ми се свиђа. ' КраЈње је apeiMe. али није моменат. Нехада сам био паметан ' човек, а данас видим све глупак до глупака. Aiopamo да победимо у свему да би били победници бар у нечему.

;■ И у овој fcerStcMUFbi* лако . бити када до тога већ једном дође. ' Ко не знц 'какр да сиђе.с власти нека се сети како је сишао с дрвета. са дна каце, Јован качар рече и протури из каце руку.

ПОКЛОН

Воја Ивановић

Цртице из нечијег живота

Велики празник, Материце, а она нема шта да поклони дечици. Обичај налаже да у поклонима буде нешто од хране, и нешто од одеће. За храну се снашла некако. Приштедела је неколико прженица, и направила за свако дете по пакетић. Но, одећа... Деца брзо расту, оно што је практично јуче носило најстарије, најмлађе више не може да обуче. Да има пара, па да им нешто купи. Овако... А није имала више и ноктију, да макар њих догризе. Нервирала се у празно. Дохватила је, махинално, да прелиста неки прастари женски магазин, колико да убије ту ужасну нервозу. Прелетелаје очима преко шарених страна... И, некако, почела је да јој по мозгу бургија једна од прича из тог часописа. Ништа посебно. Свакодневна, животна прича како је сирота чистачица улица, шпањолска Циганка, удовица са деветоро депе. својом леп-

1 отом, младошћу, памећу и | образовањем засенила ј неког немачког принца и 1 удала се за њега. 1 Приложене фотографије 1 су показивале гомилу | малих Циганчића како се | јуре по огромном, средњ! евековном швапском 1 дворцу, и принца и I чистачицу како се мазе. Ето, пронашла је пок; лон за дечицу. - Синуло јој ! је. - Уместо топлих рукав-1 ица, капица, шалова... 1 огрнуће их мајчица лепом ! причом, пуном наде и ! обећања. ! Такоихје, на 1 Материце, окупила око 1 себе, пустила да јој вежу j ноге, поделила пакетиће [ са прженицама и почела | да преде причу: -Дечице, ово ће вас 1 много изненадити. Мајка ] мора да вам нешто приз| на. Наиме, ја се већ годи! нама, а да то нико не зна, 1 забављам са једним 1 нашим познатим фуд| балером. Виђамо се ; ретко, јер он игра у инос! транству, тако да дође 1 само иа кратко, због I обавеза у репрезентацији, 1 или када се код њих

заврши сезона, па добије неколико дана одмора. И виђамо се тајно, такву је обавезу потписао са клубом. А чим заврши каријеру, кроз годину - две, ако му раније неко не пребије ноге, ми ћемо се венчати... А што он вас воли! Кад год се чујемо телефоном, прво пита како сте ви, па тек онда како сам ја и шта радим. Најмлађе дете, дакле и најнесмотреније, и највећа маза, којој је све допуштено, упаде мајци у реч: -Па ако нас већ толико воли, зашто нам никада не пошаље неки поклон, или неки динар, да имамо од чега да живимо? Мајка са сетним осмехом помилова кудраву, знатижељну главицу: -Не да мама, срце моје. Знаш, ја не желим да ra оптерећујем, да би он тамо могао да игра без бриге, без напетости... Шта мислиш - таман да шутира, да постигне гол и онда му падне на памет да тн немаш панталонице.

И шта? - промаши, пребаце ra у резервнн тим, и почне много мање да зарађује. Крене му низбрдо. Овако, да бисмо га сачували од тих проблема, ја му увек кажем да имамо свега, да нам је дивно, и да ra једва чекамо. А када све то прође, када се венчамо с њим, па купимо вилу са базеном и тениским тереном, када свако од вас у својој соби почне да прима друштво, гледа видео, игра игрице на компјутеру, када будете имали посебне бицикле и ролшуе, када будете ишли на море... тада ћеш видети да се ово пожртвовање исплатило. Захвална дечица одвезаше мајци ноге, а она са задовољством примети да, обузета причом, нису ни питала како се тај њен вереник зове, јер није знала нме ни једног фудбалера, а нису ни грицнула своје бајате прженице, тако да до сутрашњег дана неће морати да брине чиме да их нахрани.