Ошишани јеж

ПРИЗНАЈЕМ!

Карикатура:

МироСТЕФАНОВИЋ

Душко М. Петровић

Признајем! Не могу више да се кријем, не могу више да ћутим и правим се као да никад ништа није било, као да никад ништа зло и наопако нисам урадио, него сам све лепо, паметно и поштено опослио... Не могу више, не могу, Човече! Признајем! Све признајем! Признајем да сам бранио комунизам и само комунизам онда кад су Словенци тражили конфедерацију, кад су хтели своју тржишну привреду, своју словеначку војску и своју словеначку

полицију у оквиру заједничке слободне Југославије, кад су говорили "Европа здај", с нама или без нас. Признајем да ми је тада била важнија самоуправна, социјалистичка и несврстана Југославија са Савезом комуниста на челу, него све друге могућности заједно, него и Европа и свет, него имамо ли игде иког свог, имамо ли иоле значајног пријатеља у свету... Јесам, ја сам крив што је моћна и велика Југословенска армија изгубила рат од немоћне и мале цивилне заштите словеначке. Јесам, ја сам крив за смрт сваког Србина у Словенији. Признајем да сам урадио све што је било у мојој моћи да Срби у Хрватској и у БиХ, који су (уплашени хрватским и муслиманским злочинима) побуњени и организовано наоружани да ратују не у одбрану Срба и српства, него у одбрану оног што је после одласка Словеније и Македоније, остало од наше самоуправне социјалистичке и несврстане Југославије са Савезом комуниста на челу. Признајем да сам у договору са Фрањом Туђманом трговао земљом и градовима, и људима, живима и мртвима. Признајем да сам дао Западну Славонију да бих сачувао Книн; дао Книн да бих сачувао Лику, Банију и Кордун; дао Лику, Банију и Кордун да бих сачувао пола Босанске Крајине; дао пола Босанске Крајине да бих сачувао Источну Славонију; дао Источну Славонију да бих сачувао Косово и Метохију; дао Косово и Метохију да бих сачувао Црну Гору, али су гнусна, неправедна и ничим изазвана подметања, клевете и лажи да сам спреман да дам Црну Гору да бих сачувао Војводину; да дам Војводину да бих сачувао Тимочку Крајину; да дам Тимочку Крајину да бих сачувао Врање, Лесковац и храбру Топлицу; да дам Врање, Лесковац и храбру Топлицу да бих сачувао родно Поморавље и милу Шумадију; да дам родно Поморавље и милу Шумадију да бих сачувао наш дични Београд; да дам наш дични Београд да бих сачувао своје вољено Дедиње и на њему два срца велика, ко Русија и Кина широка, у којим је љубав дубока, најдубља, неугасива љубав за самоуправну, социјалистичку и несврстану Југославију са Савезом комуниста на челу - па макар она, та Југославија, била велика као само једна једина соба у Белом двору или мала као што су мале собе у затвору у Пожаревцу. Признајем! Све признајем! Све! Све кривице под капом небеском признајем. Признајем, ето, признајем ја - кад већ нико други неће!

Карикатура

Слободан ОБРАДОВИЋ