Ошишани јеж

МОЈИ СКУПОВИ

Милован ВРЖИНА

Скупи се нас милион, ма какви милион, два-три милиона, и почнемо да вичемо: - Доле власт! - Уа! - Бандо црвена! - Про-ме-не! И тако једно пет-шест сати. Милиција нас гледа с презиром. тешко јој што мора да носи онолику опрему на себи. Али, служба је служба, а дружба је дружба, а она мора да се дружи са нама демонстрантима. Ваде марамице, бришу зној. После нас разбију... Не прође ни недељу дана, а ми опет. Скупи се нас једно пола милиона, ма какви пола милиона, једно седамсто хиљада, носимо транспаренте и вичемо: - Доле власт! - Уа! - Бандо црвена! - Про-ме-не! Милиција нас гледа с презиром, сад већ искусна, тешко јој што носи ону опрему на себи. Али, дружба је дружба, а служба је служба, па је и презир некако службен. Ваде марамице, бришу зној, почешу се пендреком испод панцира... Мало после, опет нас разбију. За једно три месеца, скупи се нас једно триста хиљада, ма какви триста, триста тридесет и седам, прецизно је утврђено касније, носимо транспаренте, мегафоне, па опет почнемо да вичемо: - Доле власт! - Уа!

- Бандо црвена! - Про-ме-не! Па још једном подвикнемо: - Про-ме-не! Милиција нас гледа с презиром, већ јој је тешко што мора да се креће у нашем сумњивом друштву, и то под пуном опремом, али, службаје служба, а дружба је дружба... Ваде марамице, бришу зној. А онда, да нас не би разбили, ми се разиђемо сами... После једно пола године, скупи се нас око сто хиљада, ма какви сто, сто три хиљаде и петсто. Све фини демонстрант до демонстранта, не зна се ко лепши транспарент носи, не може да се оцени чији мегафон се даље чује. Па викнемо: - Доле власт! - Уа! - Црвена бандо! - Про-ме-не! А милиција се зноји, под пуном опремом, тешко јој да нас контролише да тако великом простору, шта ли... Али, служба је служба, а дружба је дружба. Мора се. И - онда нас разбију. Е, али ни ми нисмо од јуче, И ми се досетимо, па после још пола године, скупи се нас једно двадесет хиљада, ма какви двадесет, тридесет и две. Још смо финији, пробранији, боље опремљени технички и тактички. Па викнемо: - Доле власт! -Уа! - Бандо црвена! - Про-ме-не! Па, пошто смо технички били супериорнији, поновимо им то још једном,

из грла, а не из микрофона: - Про-ме-не! А милиција стоји, гледа, осматра, прислушкује... Тешко јој под оном опремом, ту су и шлемови, и панцири, и пендреци. Брише зној, Али, служба је служба, дружба је дружба, а демонстарнти, то јест ми, смо ми. Онда се ми, онако, реда ради, разиђемо... Кад, не лези враже, месец дана касније скупи се нас пет хиљада, ма какви пет, пет и триста, са транспарентима и осталим помагалима - пет и по! Грунемо: - Доле власт! - Уа! - Бандо црвена! - Про-ме-не! Милиција под пуном опремом. Брише зној. Слуша пароле против власти, гледа нас демонстранте, гледа... А онда нас растури. Служба је служба, а дружба је дружба. Јуче, скупим се ја. Онако, колико могу. Дрекнем: - Доле власт! - Уа! - Бандо Црвена! - Про-ме-не! Нигде милиције, бато мој. Нема службе, нема дружбе. Само један што је пролазио крај мене, промумља: - Види кретена! Полудео! Али, ништа за то. Не дам се ја тако лако. Наставићу и даље да се скупљам. Па, кад се скупим ја милион, ма какви милион, ја два-три милиона, па почнем да вичем...