Ошишани јеж

ЛЕТЊЕ ВРЕМЕ

Карикатура:

Мухамед ЂЕРЛЕК

Те године изузетно су се поклопили у Балканији датуми два највећа празника: државног - Дана Државности и народног - Дана Мртвих. Наравно, то је дало свечани призвук и гласу и понашању Првог Човека на Свечаној Седници, која је, по добром обичају, обележена радно за разлику од обичних дана. А једина тачка дневног реда била је од животног значаја за Балканију: ПРЕЛАЗАК НА ЛЕТЊЕ ВРЕМЕ. CpefcoM, већ у уводном излагању Министар Рада елаборирао је тезу како су се у оживљавању привреде (не и радника) објективно стекли сви услови за безболан прелазак на летње радно време. Наиме, у већини производних субјеката број радника је сведен на симболично присуство тако да већина запослених неће ни приметити померање . сата напред, тим пре ако се узме у обзир и чињеница да гро радника већ одавно има утисак да се ради по летњем радном времену будући да нигде у држави нема тако дебеле хладовине као у производним халама и канцеларијама. Министар За Тешку Индустрију И Повртарство сложио се са тезом Министра Рада подвукавши да је велики оптимиста будући да ће у летњем времену планирано порасти производња гљива и поврћа у фабричким халама за толики проценат да ћемо вероватно избити на прво место у Европи по производњи тартуфа у фабрикама, а ко има такве приносе тартуфа у тешкој индустрији, може накривити титовку и целом свету у брк скресати да му се за све јебе... Министар За Ванпривреду похвалио се у старту припремом за прелазак на летње време, јер запослени у.администрацији и остали чувари печата и потписа, већ одавно долазе на работу по зимском радном времену, а одлазе са „места злочина' по летњем, што држави гарантује свакодневну уштеду од по два часа по раднику запосленом у тешкој администрацији (да не помињемо уобичајене уштеде током зимског сна оних који држави чине медвеђе и сличне услуге заводећи сваког грађанина још чим се роди). Министар Финансија се похвалио да је померање времена за сат напред симболично започињање чувеног Корака У Двадесет Први Век и да 6и већ требало предузети све мере да се спречи лош адет Европе и света о враћању сата уназад негде у јесењем периоду. Разлог за овај предлог највише је поткрепљен чињеницом да се Балканија на свим пољима толико уназадила да враћање за сат уназад не 6и имало ефекта будући да није важно колико је сати за земљу која се већ налази на прагу 19. века. Наравно, још већа опасност од враћања сата уназад крије се у становитој могућности да грађани на апел за враћање часовника асоцирају на враћање: Зајма За Балканију, Старе Девизке И Динарске Штедње, Конфисковане Имовине, Краља и Младих Стручњака што би од Балканије, као Развијене Афричке Земље, могло за пар година створити тек просечно развијену европску државу. Обзиром да после ова два исцрпна излагања очито није било места за дискусију, а још више времена, будући да је време за коктел било фиксно одређено, Први Човек узе (између осталог што је већ раније наузимао) реч у којој изрази захвалност својим Првим Сарадницима што су аргументовано доказали да ово није први пут да Балканија потврђује тезу да је одувек била део Европе. А на банкету ће се сви потрудити да практично потврде истину да су Балканијци први у Европи користили прибор за јело... И тако, уз чувену мисао Првог Човека да је ВРЕМЕ НОВАЦ, сви министри, са и без портфеља, (апи са формацијским портиклама) пређоше (са речи на јела) у банкет салу да не би, све у интересу свог народа и народности, арчили време, будући да су сви добро знали да је за Балканију одавно МИНУТ ДО ДВАНАЕСТ!

Радомир ЈОВАНОВИЋ

14